Kad su ruski saveznici u problemu, Rusije nigde nema. Sada je to na svojoj koži osetio i Iran

Razlog je delimično i u samom sporazumu, koji ne predviđa obaveznu međusobnu odbranu. Drugim rečima, političko partnerstvo ne znači automatski i vojnu podršku.

Obrazac koji se ponavlja

Ovakvo ponašanje uklapa se u širi obrazac ruske spoljne politike. U poslednjih nekoliko godina Moskva je više puta izostala kada su njeni saveznici bili pod ozbiljnim pritiskom.

Rusija nije intervenisala u sukobu Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha, dozvolila je pad režima Bašara al-Asada u Siriji bez odlučnije reakcije, a nije sprečila ni udare SAD na iranske ciljeve, niti akcije protiv svojih partnera poput Venecuele. U svim tim slučajevima Kremlj je reagovao snažnom retorikom, ali bez stvarne akcije.

Partnerstvo iz interesa, ne iz lojalnosti

Odnosi Rusije i Irana nikada nisu bili klasično savezništvo. Tokom istorije dve zemlje su često bile rivali, a i danas saradnja počiva pre svega na zajedničkim interesima, piše Foreign Affairs.

Nakon početka rata u Ukrajini, Iran je postao važan partner Moskvi. Teheran je Rusiji isporučivao dronove i pomagao joj da razvije modele za zaobilaženje zapadnih sankcija, posebno u trgovini naftom. Trgovinska razmena između dve zemlje značajno je porasla, a Rusija je podržala uključivanje Irana u organizacije poput BRICS-a i Šangajske organizacije za saradnju.

Ipak, čak i u ovom periodu jačanja odnosa, saradnja je ostala ograničena i pragmatična, bez duboke vojne integracije.

Zašto Rusija ne pomaže više?

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih Moskva ne pruža snažniju podršku Iranu:

• Rat u Ukrajini iscrpljuje ruske vojne kapacitete i resurse
• Rizik od sukoba sa SAD i Izraelom koji bi mogao eskalirati šire
• Balansiranje odnosa u regionu, posebno sa Saudijskom Arabijom i UAE
• Tehnička ograničenja, jer isporuka naprednog oružja zahteva vreme i obuku

Zbog svega toga, Rusija se uglavnom zadržava na diplomatskoj podršci i eventualnoj prikrivenoj pomoći, poput obaveštajnih podataka.

Kako Rusija ipak profitira

Iako ne interveniše direktno, Moskva ima koristi od sukoba. Najvažniji faktor je rast cena energenata. Svaki skok cene nafte donosi Rusiji dodatne prihode, što je posebno važno u uslovima sankcija i velikih troškova rata u Ukrajini.

Takođe, sukob na Bliskom istoku odvlači pažnju i resurse SAD i njihovih saveznika, što indirektno olakšava poziciju Rusije na ukrajinskom frontu.

Postoji i dugoročna dimenzija: nestabilnost u regionu može povećati zavisnost velikih ekonomija, poput Kine, od ruskih energenata.

Najnovija kriza pokazuje da Rusija više nema kapacitet da aktivno štiti svoje saveznike širom sveta kao nekada. Njena moć je ograničena, a prioriteti su jasno usmereni na Ukrajinu.

Ipak, Kremlj ostaje vešt u prilagođavanju. Umesto direktnog učešća, koristi posledice globalnih kriza kako bi ostvario političku i ekonomsku korist.