Roman "Mali dečak" Lorensa Ferlingetija, mentora Džeka Keruaka i Alena Ginzberga, napisan i objavljen u stotoj godini autorovog života, stigao je pred srpsku publiku.
Lorens Ferlingeti je posebna pojava u američkoj književnosti – pisac (više od pedeset knjiga poezije, drama, proze), slikar, izdavač, knjižar, korisnik džeza u poetske svrhe, politički aktivista i očito – večiti mladić, navodi izdavačka kuća „Geopoetika“ koja je objavila roman u prevodu na srpski Vladimira Kopicla.
Ali, nastavlja, Ferlingetij je i zapovednik bojnog broda u Drugom svetskom ratu, učesnik iskrcavanja u Normandiji, svedok bombardovanog Nagasakija… Pesnik čija je samo jedna pesnička knjiga prodata u više od milion primeraka, izdavač koji je hapšen zbog knjige „Urlik“ Alena Ginzberga i njegov branilac 1957, osnivač knjižare i izdavačke kuće „Siti lajts“ 1953. u San Francisku, koje su (p)ostale književni dom i zaštitni znak bit generacije. Politički aktivista koji je zagovarao demokratski socijalizam, a sebe smatra filozofskim anarhistom. Autor je „Populističkog manifesta“, sa stavom da je (njegova) poezija populistička a ne elitna.
Ferlingeti je dobitnik velikog broja nagrada u SAD, Italiji, i nosilac francuskog Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu komandanta. Bio je pesnik laureat San Franciska, u kojem jedna ulica nosi njegovo ime, a 24. mart – njegov rođendan, obeležava se kao zvanični praznik. Živi iznad svoje knjižare „Siti lajts bukstor“.
U knjizi „Mali dečak“, o kojoj smo nedavno pisali, Ferlingeti opisuje svoj bogati i uzbudljiv život deteta, dečaka i odraslog čoveka kroz ceo 20. vek i dve decenije 21. veka. Tu su, pod malo izmenjenim imenima, pored Ginzberga, Džek Keruak, Nil Kesidi, Vilijam Barouz…
Uprkos svemu prepoznatljivom, knjiga nije autobiografija, kao što ne pripada ni omiljenom američkom žanru knjiga sećanja, pa čak nije ni čisti roman (iako su i autor i izdavač insistirali na žanrovskoj odrednici – roman). Ako je roman, onda je to roman u pesmi ispisanoj prozom ili poema u prozi. On je i putovanje Amerikom, Francuskom i svetom modernosti, bez pravila i pravca.
Retko je koja knjiga od strane književnih kritičara i kolega pisaca doživela toliko čestitki i zahvalnosti; vrlo neobičan način komplimentiranja jednom književnom tekstu. Kao da su svi potpisnici hteli da kažu da je Ferlingeti opevao i njihove živote; a ako je to uspeo jedan stogodišnjak, to znači da je postao glas velikog broja generacija, poručuju iz „Geopoetike“.
Bob Dilan nazvao ga je „hrabrim čovekom i hrabrim pesnikom“ dok je Tom Vejst za njega rekao: „Kada sam prvi put došao u San Francisko i čuo za ime Ferlingeti, pomislio sam da to mora biti neko veliko geografsko područje. Ispostavilo se da jeste.“
Sem Ferlingetijeve knjige, „Geopoetika“ je objavila i roman „Braća po duši“ Davida Diopa, u prevodu s francuskog Olje Petronić.
Dobitnik Gonkurove nagrade gimnazijalaca Francuske i Gonkurove nagrade studenata Srbije, Diopov roman govori o Afrikancima koji su se borili u Prvom svetskom ratu na evropskom frontu. Vrlo konciznim a prodornim stilom, David Diop prikazuje mladog Senegalca čiji se um upliće u ludilo nakon što iskusi strahote i besmisao rata i smrti.
Autor nudi suptilan i moćan uvid u nemir i metež rata, dok istovremeno istražuje tamnu stranu ljudske prirode i dubine njenog ludila, pripoveda o rasi, moralu, iluzijama kao i priču o mnogim drugim afričkim vojnicima zaglavljenim u rovovima Velikog rata dugo pošto je on završen. Iako ratna priča, ova knjiga istovremeno odiše toplinom, oduzima dah i razara kao tornado, poručuju iz „Geopoetike“.
David Diop je rođen 1966. godine u Parizu, a odrastao u Senegalu. Trenutno živi na jugozapadu Francuske gde radi kao šef Katedre za umetničko, jezičko i književno istraživanje Univerziteta Po.
Autor je dva romana: 1889, Univerzalna privlačnost (2012) i Braća po duši (2018).
