Lazar Simeunović: Kvir zonom šaljemo snažnu poruku i borimo se za prava koja su nam u Srbiji uskraćena, osim ako niste Ana Brnabić

Piše: Suzana Miličić

Festival kvir umetnosti „Kvir zona“ ove godine biće održan po drugi put u Beogradu. Održaće se tokom beogradske Nedelje ponosa od 1. do 7. septembra u Kulturnom centru Grad. Tema ovogodišnjeg festivala je „Umetnost otpora 2025“ i, očekivano, inspirisana je studentskim protestom u Srbiji. Na drugoj „Kvir zoni“ biće predstavljeni i radovi studenata iz Srbije, kao i priznatih kvir umetnika iz Slovenije i Turske. Imaćemo priliku da vidimo kvir stvaralaštvo iz zemlje koja ovu vrstu umetnosti institucionalno podržava (Slovenija) i države koja proganja i obespravljuje članove kvir zajednice - Turske.

Festival je pokrenula organizacija iz Beograda „Kvir front“ a kustos je Lazar Simeunović, multimedijalni umetnik koji živi i radi na relaciji Srbija - Slovenija. Međutim, Simeunović se uskoro seli u Španiju, jer će u ovoj zemlji, kao stipendista Evropske unije, nastaviti master studije.

U razgovoru za Nova.rs Lazar Simeunović objašnjava otkud ideja da se u Beogradu pokrene festival koji predstavlja kvir umetnost:

- Ideja za festival „Kvir zona“ nastala je iz vrlo konkretne potrebe, jer u Beogradu ne postoji prostor u kom bi queer umetnost mogla da se predstavi, razvija pa i prepozna kao važan kulturni i politički izraz. Festival „Kvir zona“ je umetnički ali i politički prostor u kojem se borimo za svoja prava koja su u Srbiji uglavnom uskraćena, ako niste pripadnik politički dominantnog diskursa, kao što je to Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije i kvir osoba, koja uživa sva prava svoje seksualnosti, a ostali pripadnici - ne. Prošle godine smo organizovali prvi festival „Kvir zona“ kao deo programa Nedelje ponosa. Uz minimalna sredstva i veliku posvećenost, uspeli smo da publici predstavimo tri programske celine: queer performanse, filmove i izložbu.

Festival je pokrenula organizacija „Kvir Front“ koja se bavi životom kvir zajednice u Srbiji - priča Simeunović, koji priznaje da i njegov umetnički rad sve više poprima obeležja kvir umetnosti:

- Bavim se istraživanjem istorijskog nasleđa, položaja žene i seksualnosti u mojoj porodici. Uzbudljivo je i oslobađajuće, samo to mogu da kažem, i već sam izlagao radove na ovu temu.

Preispitivanje struktura moći

Na pitanje kako bi definisao kvir umetnost, odgovara:

- To je umetnička praksa koja preispituje strukture moći - rod, seksualnost, jezik, identitet, religiju, zakon - i deluje izvan njih ili protiv njih. Za mene, kvir umetnost je razotkrivanje onoga što je društvo označilo kao "prirodno", "nepromenljivo" ili "neupitno". Ona destabilizuje dualne opozicije - muško/žensko, normalno/devijantno, javno/privatno - i otvara prostor za nove oblike izraza.

Neminovno se postavlja i pitanje da li je publika u Beogradu zainteresovana za kvir umetnost?

- Iskustvo sa prvom „Kvir zonom“ pokazuje da postoji formiran kulturni sloj ljudi - kako iz queer zajednice, tako i van nje - koji traži umetnost koja je angažovana, politična i subkulturalna. Naravno, interesovanje ne dolazi iz institucija već, pre svega, iz nezavisne scene, studentskih krugova, aktivističkih mreža i mlađih generacija. Ljudi su željni prostora u kojima se mogu prepoznati, gde mogu razmenjivati iskustva i mišljenja van dominantnih narativa - svedoči naš sagovornik.

Lazar Simeunović već godinama živi između Beograda i Ljubljane, gde studira na Akademiji likovnih umetnosti i dizajna. Osvrćući se na ljubljansku kvir scenu, uočava i razlike između tamošnje i beogradske:

- Umetnička scena u Ljubljani se značajno razlikuje od one u Beogradu, kako po galerijskoj politici, tako i po načinu na koji se pristupa kvir umetnosti. Postoje prostori kao što je Galerija Dobra Vaga, koja se aktivno bavi promocijom mladih umetnika, naročito onih koji tek izlaze sa Akademije. Osim nje, galerije kao što su Škuc i Alkatraz kontinuirano podržavaju feminističke i kvir umetničke prakse i predstavljaju važne tačke za ovu vrstu izraza.

Ono što mi se posebno dopalo jeste to što je kvir umetnost u Ljubljani institucionalno prepoznata i podržana - ne samo od strane nezavisne scene, već i kroz javno finansiranje i kulturne politike. Za razliku od Srbije, gde je kvir umetnost često potisnuta u alternativne, nedovoljno podržane prostore, u Sloveniji ona ima jasno mesto u savremenoj umetničkoj produkciji i ozbiljan društveni značaj - pojašnjava umetnik.

Pored umetnika iz Slovenije, na drugoj „Kvir zoni“ pred beogradskom publikom će biti i radovi kvir umetnika iz Turske. Na pitanje kakva je kvir scena u Turskoj, imajući u vidu da je gej zajednica u toj zemlji obespravljena i skoro proganjana, Simeunović kaže:

- Kvir umetnici u Turskoj stvaraju u izrazito represivnim uslovima, što njihovu umetničku praksu čini posebno politički relevantnom. Na ovogodišnjoj „Kvir zoni“ prikazujemo dva značajna turska filma koja se bave savremenim kvir temama. Tu je dokumentarac "Iris" reditelja Mehmeta Emrah Erkana koji prati život biseksualne trans žene i fokusira se na pitanja identiteta, društvenih očekivanja i umetničkog izraza, dok film "Kekre" reditelja Umuta Derina Eroğlana istražuje različite oblike maskuliniteta koji odstupaju od hegemonog modela.

Ponovo nam dolazi slovenačka drag performerka Dee Dee Void i „peva“ o svojoj neuzvraćenoj ljubavi prema Srbinu.

Izložba studenata u blokadi

Druga "Kvir zona" se organizuje pod sloganom "Umetnost otpora 2025", te se nameće pretpostavka da su inspiracija za festival i politička dešavanja u Srbiji proteklih meseci...

- Želimo da festival svake godine ima drugačiji tematski okvir, u zavisnosti od društvenog i političkog konteksta. Bilo je jasno da aktuelna dešavanja u Srbiji moraju oblikovati ovogodišnje izdanje, te je slogan "Umetnost otpora 2025" proizašao iz te stvarnosti. Većina umetnika koji učestvuju u vizuelnom programu su studenti koji su bili deo univerzitetske blokade, i zajedno sa njima pripremamo izložbu koja reflektuje otpor kroz umetnički jezik. Istovremeno, svedočimo sistematskom urušavanju kulturne scene - Sekretarijat za kulturu Grada Beograda poništio je konkurs, Ministarstvo kulture još uvek nije objavilo rezultate konkursa, i jasno je da se sredstva namenjena kulturi otimaju ili raspodeljuju netransparentno. Zbog toga, i uprkos izostanku finansijske podrške, odlučili smo da festival mora da se održi - kao izraz umetničkog, ali i društvenog bunta. „Kvir Zona“ se ove godine javlja kao simptom jednog represivnog i neuređenog sistema.

Simeunović se bavi performansom i, u najširem smislu, likovnom umetnošću, a otkriva i na čemu trenutno radi:

- Trenutno radim na svom master radu na Likovnoj akademiji u Ljubljani, gde razvijam performans pod nazivom „Simptom oca“. Pored toga, pripremam nekoliko izložbi za narednu godinu. Uskoro se selim u Španiju, gde ću kao stipendista Erasmus+ programa nastaviti studije na Akademiji likovnih umetnosti u Valensiji.

Za kraj Lazar Simeunović odgovara šta bi lično izdvojio ili preporučio publici iz programa ovogodišnje „Kvir zone“:

- Za mene je festival celina, koja snažno šalje poruku o značaju umetnosti otpora. Videćemo i kako naši umetnici artikulišu svoj otpor ali i kako to rade umetnici iz Turske, koja takođe važi za jedno represivno društvo. S druge strane, videćemo slobodu i samouverenost slovenačkih kvir umetnika, koji žive i stvaraju u zajednici koja ih podržava. Za mene je ta razlika u životu i radu kvir umetnika u različitim sistemima možda i najveći utisak a i najsnažnija naša poruka.