Pravi pravcati hit: Kritika filma "Project Hail Mary"

PIŠE: Jovan Semi Pjević

„Project Hail Mary“ je istinska žanrovska poslastica za sve fanove naučne fantastike, iskreno duhovitog pristupa, ali i toplih i važnih priča koje nam više trebaju u ovom tmurnom, mrljavom svetu. Ne dozvolite da vam film prođe ispod radara. Znam da je tek mart, ali je ovo za sada film godine.

Profesor fizike Rajland Grejs se budi na svemirskom brodu, svetlosnim godinama udaljen Zemlje, bez ikakvog sećanja na to ko je i kako je tu dospeo. Kako mu sećanje postepeno vraća, počinje da otkriva svoju misiju: tu je da reši zagonetku tajanstvene supstance koja ubija Sunce...

Sve ostalo bi trebalo da saznate sami, idealno tako što ćete u bioskop ušetati bez odgledanog trejlera. Meni je neizmerno drago što sam o filmu znao samo premisu, jer je zauzvrat isporučio sve ono zbog čega odlazak u bioskop još uvek ima smisla: zabavu, stvarno kvalitetno potrošeno vreme, nekoliko iskrenih emotivnih udaraca i jednu misao koja mi se danas suviše retko javlja: „Uf, kako ja volim bioskop.“ To mi je sasvim dovoljno da ga preporučim bez trunke rezerve.

Baziran na istoimenoj knjizi Endija Vira, scenario je pisao je Dru Godard, koji je već imao uspešan susret sa autorovim materijalom kroz „The Martian“. Iako oba filma dele lokaciju zbivanja, motiv nauke i niz kosmičkih problema, „Project Hail Mary“ nije tek rođak tog ostvarenja, već zver za sebe. Ima svoj puls, emociju i, što je najbitnije, sopstveno srce.

Posebno mi prija što film bez cinizma i zazora gura motive drugarstva, ljubavi i herojstva. Da, neko će reći da su to otrcane, do kraja izrabljene teme, ali danas je gotovo subverzivno gledati film koji veruje u dobrotu, bliskost i ljudskost, a da ne deluje kao lažna, sterilna motivaciona poruka. U vremenu opšte mrzovolje, cinizma i emotivne zatrovanosti, ovakve pozitivne i netoksične poruke deluju ne samo dobrodošlo, nego i neophodno.

Reditelji Fil Lord i Kristofer Miler se već pokazali i dokazali kao vrlo kreativan kreativni duo. Iz filmova poput: „21 Jump Street“, „21 Jump Street“ i „The Lego Movie“ su iskazali da vrlo unikatan stil pripovedanja i upečatljiv humoristični pristup narativu. Uglavnom apsurdne premise pomenutih ostvarenja su im išle u korist i i te kako su se snašli u njima, ali ovaj put je u pitanju malo striktnije dramaturško okruženje: adaptacija naučno-fantastične knjige.

Obojica su još jednom pokazali koliko su vešti u svom poslu, kao da im ovo nije prvi igrani film posle dvanaest godina (rediteljske) pauze. „Project Hail Mary“ su ispunili svojim upečatljivim, prepoznatljivim humorom koji, srećom, najvećim delom ne prelazi u zonu iritantnosti ili napadnosti. U rukama nepromišljenih i manje duhovito pismenih autora, ovaj film je vrlo lako mogao da postane neprijatna, prenapadna žanrovska egzibicija. Lord i Miler, međutim, još jednom pokazuju da tačno znaju šta rade kada je humor u pitanju i kako da ga uklope u film, a da ne pojedu ni priču ni emociju.

Lord i Miler veoma precizno balansiraju između komičnih i dramskih tonova, bez upadanja u banalnu sentimentalnost ili napadni humor. Prelazi su gotovo neprimetni: ono što vas u jednom trenutku nasmeje, u narednom već uspe da vas emotivno dotakne. Uprkos tome što ovakvo tonalno šaltanje neretko ume da deluje isforsirano, ovde je izvedeno dovoljno vešto da film najvećim delom ostane u jednoj sasvim validno pogođenoj emotivnoj ravnoteži.

U prethodnoj adaptaciji Endija Vira, „The Martian“, svemir je preživljavao Met Dejmon, a ovde štafetu (vrlo lako i opušteno) preuzima Rajan Gosling. Nije nikakva novost da Gosling danas važi za jednog od najpopularnijih i najšarmantnijih glumaca Holivuda, ali „Project Hail Mary“ ga koristi tačno onako kako treba. Dejmon je u svom projektu bio funkcionalan i sasvim valjan, ali je Gosling ovde prosto pun pogodak. Duhovite momente iznosi rutinski, gotovo očekivano, ali zapravo najviše sija kada film skrene u emotivno teže registre.

Vešto balansira između smeha i slomljenosti, šarma i straha, ali ni u jednom trenutku ne deluje kao da nasilno „glumi neki veliki emotivni trenutak“. Posebno je dobar u odnosu sa najvažnijom pojavom u filmu, koju neću spojlovati, jer upravo tu pokazuje koliko je glumački precizniji i rasponom bogatiji nego što mu se često priznaje. Iskreno, teško mi je da zamislim nekog drugog ko bi ovako izneo film a da ne izgubi ni njegov humor ni srce.

Pored Goslinga se najviše ističe Eva, koju igra Sandra Huler. Njenu glumačku sposobnost ste verovatno iskusili u ostvarenjima poput: „Anatomy of a Fall“ ili „The Zone of Interest“; internacionalni projekti u kojima se pokazala kao vrsna dramska glumica. Ovaj put se okrenula Holivudu, igrajući menadžerku naslovnog projekta i regrutera Goslingovog lika. Eva je lako mogla da bude generični plitak lik misterioznog obaveštajca, ali je Hulerka u lik ulila svoj već upečatljivi fazon i dostavila jedan od pamtljivjih likova iz filma.

Greg Frejzer je još jednom pokazao zašto je u samom vrhu današnje filmske fotografije, snimivši neke od najlepših kadrova godine. „Project Hail Mary“ najzad izgleda kao svemirski film koji se ne plaši boja: nema sterilnog sivila, generične beline, a ni večite tame, već nas vodi pravo u nadrealno, kroz jarke i upečatljive boje koje filmu daju skoro opipljivu čar. U nekoliko navrata sam se prosto naježio pred onim što gledam, a to je reakcija koju danas retko imam na blokbastere. Frejzer je ovde isporučio jedan od vizuelno najlepših filmova u skorije vreme. Pritom, sve scene u svemiru su prikazane u IMAX formatu, pa ovaj put zaista vredi da otvorite vaš novčanik.

„Project Hail Mary“ je, očekivano, film koji se u velikoj meri oslanja na vizuelne i specijalne efekte. Ipak, budžet od oko 200 miliona dolara sam po sebi nije garancija kvaliteta, pogotovo u vremenu kada i znatno skuplji blokbasteri često umeju da izgledaju vrlo veštački i jednostavno rečeno, ružno. Srećom, ovde to nije slučaj. Deluje da je dobar deo budžeta zaista uložen tamo gde treba, jer su i dizajn i realizacija efekata na vrlo visokom nivou. Film uspeva da pronađe odličan balans između praktičnih i kompjuterski generisanih efekata, čime gradi svemirski svet koji je istovremeno dovoljno prepoznatljiv da publika lako u njega uđe, ali i dovoljno upečatljiv i nov da ostane zanimljiv za istraživanje.

Baš mi je drago što postoji film poput „Project Hail Mary“. U vremenu kada blokbasteri često ili deluju isprazno ili se raspadnu čim se zagrebu malo ispod površine, osvežavajuće je dobiti nešto što je istovremeno kvalitetno, zabavno i iskreno emotivno. Ovo je jedan od retkih skorijih velikih filmova koje mogu bez rezerve da preporučim. Iako traje dva i po sata, ritam mu je toliko dobar da se dužina gotovo i ne oseti. Gosling još jednom pokazuje kolika je zvezda, noseći ceo film, dok Lord i Miler podsećaju publiku zašto je vredelo čekati ih toliko dugo. Njihov sledeći projekat, „Artemis“, spaja ih ponovo sa Endijem Virom, pa ostaje nada da su u njegovim pričama zaista pronašli prostor koji im savršeno leži. A do tada, trk u bioskop: vidimo se tamo!

VIDEO: Žabac Kolekšn | Brza Runda | Goran x Voja