0
Jesenja koncertna sezona u Beogradu je počela. Među prvima čast da je otvore imaće večeras na Dorćol Platzu sada već kultni bend Mudhoney, začetnici grandž pokreta iz Sijetla. Dva dana kasnije nastupiće Lydia Lunch koja se vraća u Beograd, tačnije u Zappa Bazu 19. septembra.
Piše: Dejan Šapić
„Touch Me I’m Sick“ prvi singl Mudhoney doneo im je veliku popularnost u SAD-u. Za legendarni label „Sub Pop“ ubrzo izdaju svoj debitantski EP „Superfuzz Bigmuff“ (1988), posle ćega će ih Sonic Youth pozvati na turneju po Velikoj Britaniji. Prvi album „Mudhoney“ ubrzo izlazi 1989. i sve posle toga je deo muzičke istorije koji do sada broji još 10 albuma benda. Reference za ovaj alternativni rok i noiz pokret tog vremena su mnogobrojne. Na preminulog frontmena benda Nirvana, čija se pesma “Smells Like Teen Spirit” smatra za jednu od najpoznatijih, ne samo “grandž” već svih objavljenih rok pesama ikada, Mudhoney i debitantski EP „Superfuzz Bigmuff“ imali su presudan uticaj.
Frontmen Mark Arm navodi triviju opisujući da je za svoj tadašnji bend, koji je prethodio Mudhoney prvi upotrebio reč “grunge” kada je 1984. godine osnovao kultni Green River takođe u Sijetlu, bend čiji se prvi EP „Come on Down“ smatra prvim grandž izdanjem ikada.
Zanimljivo je da su s njima u bendu bili i basista Jeff Ament i gitarista Stone Gossard, koji će par godina kasnije osnovati Pearl Jam. Iako su se Mark Arm i Turner razišli zbog neslaganja u vezi sa zvukom Green Rivera, ponovo udružuju snage krajem 1987. godine i tada konačno nastaje Mudhoney, nazvan po istoimenom filmu specifičnog američkog reditelja Russa Meyera.
Na koncertnoj turneji poslednjeg albuma „Plastic Eternity“ koji je izašao prošle godine, koja je počela u Nemačkoj pre petnestak dana i koja traje do početka oktobra, pokrili su veći deo zapadne Evrope uključujući nekoliko koncerata u Holandiji, Velikoj Britaniji i dva u Hrvatskoj u Zagrebu i Rijeci.
Posle koncerta u zagrebačkoj Tvornici u nedelju Perica Štefan iz koncertne agencije „Hengtajm“ koja je organizator i beogradskog koncerta na Dorćol Platzu izjavio je specijalno za Nova.rs:
“Koncert u Zagrebu je u najmanju ruku ispunio sva očekivanja. Video sam mnogo razdraganih i srećnih lica koja su se očigledno s nekom nostalgijom vraćala u devedesete. Takođe, bilo je sjajno sarađivati sa bendom, vrlo prijatni ljudi koji su na kraju isporučili više od sat i po žestoke svirke. Verujem da će i publika u Beogradu takođe biti zadovoljna”.
“Iako su u jednom objavljenom intervjuu u svom stilu pozvali publiku iz Srbije da dođe na šou „jer bi uskoro mogli umreti“, u ovim momcima još i te kako ima vatre, pa je velika grehota za sve koji vole grandž i alternativni rok propustiti njihov nastup na Dorćol Platzu“, dodaje Perica Štefan.
Objavljena je i satnica koncerta na Dorćol Platzu. U 20.30h počinje predgrupa holandski nojz bend Sowt čiji su uzori Smashing Pumpkins, Nirvana i Sonic Youth. Poručili su publici “ponesite dobro raspoloženje, ali i čepiće za uši jer će biti veoma glasno, pa da se ne iznenadite”.
U 21.30 kreću Mudhoney, oni nemaju šta posebno da poruče njihova muzika i koncertni nastupi to najbolje čine.
Dva dana kasnije još jedna koncertna atrakcija Lydia Lunch se vraća u Beograd, tačnije 19. septembra biće u Zappa Bazi. Ovog puta će s njom nastupati Marc Hurtado, a izvodiće pesme kultnog američkog synth/art punk benda Suicide, kao i pesme vokaliste tog benda, Alana Vege.
Lydia Lunch je prvi put stupila u kontakt s Alanom Vegom i Martinom Revom iz benda Suicide kad je stigla u Njujork sa 16 godina, krajem 70-ih. Prvi koncert Suicide-a kojem je prisustvovala bio joj je pravi šok, otkrovenje nove forme koncerta, totalni šou, teatralan, slobodan i nasilan. Od tada ih veže veoma blizak odnos, koliko umetnički toliko i prijateljski. Lydia Lunch je nastupala i snimala pesmu „Frankie Teardrop“ s bendom Suicide, a 2010. je pevala duet s Alanom Vegom na albumu „Sniper“ Alana Vege i Marca Hurtada.
Ako niste sigurni je li ovo koncert za vas, prenosimo deo recenzije prošlog koncerta Lydie Lunch iz teksta Jovane Vučković s portala „Balkanrock“:
“Publika je na takav njen pristup reagovala na različite načine. Neki su bili očigledno nepripremljeni na ono što ih čeka, pa su samo zbunjeno gledali u ono što se dešava pred njima, dok su drugi hedbengovali uz muziku dok su ih njene izjave zasmejavale. (…) Sinoć smo se svi uverili u to da veštice postoje. Samo, one ne jašu na metli, već reže u mikrofon i plaše publiku, nemaju dlake na jeziku i uživaju u tome da isprovociraju. A susret sa vešticom je zaista iskustvo za pamćenje.”
Lydia Lunch je u večitoj metamorfozi, a više desetina puta je umalo izgubila život zbog svoje umetnosti u poslednjih gotovo 50 godina. Muzičarka, spisateljica, fotografkinja i performans umetnica, pojavila se na njujorškoj muzičkoj sceni 1977. s bendom Teenage Jesus and the Jerks, jednim od utemeljitelja „no wave“ pokreta. U potrazi za inspiracijom i saradnjom radila je s Karen Finley, Hubertom Selbyjem Jr., Nickom Caveom, Williamom Burroughsom i Virginie Despentes. Posetila je više od 650 gradova kako bi nastupala na koncertima, spoken word izvedbama, instalacijama u klubovima, pozorištima i muzejima.
Marc Hurtado je muzičar, performer, pesnik, slikar, producent i reditelj koji je 1977. sa svojim bratom Ericom osnovao francuski duo Etant Donnes. Napravio je više od 20 albuma, a osim ovog dua i solo projekta Sol Ixent, sarađivao je s mnogim kultnim imenima kao što su Alan Vega, Genesis P.Orridge, Michael Gira (Swans), Gabi Delgado (DAF), Craig Walker (Archive). Njegovi filmovi su prikazivani na brojnim festivalima, nedavno u muzeju MoMA-i u Nujorku, koji je takođe uvrstio njegov najnoviji dugometražni film „Jajouka, something good comes to you“ u svoju kolekciju.
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu