Nadrealista, ratnik, diplomata. Konstantin Koča Popović rođen je na današnji dan 1908. godine. "Činjenica da je takav život živeo, i da je tako postupao, može da nam pokaže kakav bi trebalo da bude naš put", kaže Mirjana Obradović, arhivski savetnik u Istorijskom arhivu Beograda koji poseduje bogat Popovićev legat.
Čovek impresivne biografije još za života je odlučio da ličnu građu kojom je raspolagao, radnu sobu u kojoj je stvarao, brojna odlikovanja i kućnu biblioteku sa preko sedam hiljada knjiga, kao i trista gramofonskih ploča klasične muzike, pokloni Arhivu. Svi ti vredni predmeti i bogata građa svedoče o tome koliko je bio dokazan kao vojnik, oficir, komandant, diplomata…
Konstantin Koča Popović (Beograd, 14. mart 1908 – Beograd, 20. oktobar 1992) bio je učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, srpski i jugoslovenski komunista, filozof, pesnik nadrealista, general-pukovnik JNA, diplomata i društveno-politički radnik SFRJ, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.
U periodu od 1945. do 1953. obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA, od 1953. do 1965. funkciju Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, a od 1966. do 1967. funkciju Potpredsednika SFRJ.
Godine 1972. podneo je ostavku na sve funkcije i odlazi u penziju, a još uvek se govori o tome kako je odbio pozive Tuđmana i Miloševića, smatrajući ih nedostojnim bilo kakvog razgovora.
Malo je poznato da je Konstantin Koča Popović još kao dečak jedno vreme sa porodicom živeo u Švajcarskoj, te tamo najpre naučio francuski, pa tek onda srpski jezik. Gimnaziju je završio 1926. godine, maturiravši u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim je otišao na odsluženje vojnog roka. Posle završetka služenja vojske ponovo odlazi u Švajcarsku, pa zatim u Francusku, gde na pariskoj Sorboni studira filozofiju i diplomira 1932. godine. Tamo se priključuje nadrealističkim krugovima i postaje blizak prijatelj Andrea Bretona I Žana Koktoa. Od tada pa do rata 1941. godine bavio se pisanjem poezije, književnom publicistikom i filmskom kritikom.
Poznavao je umetnike iz Bretonovog kruga i održavao komunikaciju između beogradske i francuske grupe nadrealista. Sa Vanom Borom, Roberom Desnosom i drugim umetnicima okupljenim oko pariskog časopisa „Revue Du Cinéma“, godine 1929. potpisao je protest „Čovek od ukusa“. Pisao je filmske kritike i za list „Paris Soir“. Bio je saradnik beogradskog časopisa 50 u Evropi. Bio je član grupe beogradskih nadrealista i jedan je od potpisnika manifesta.
Godine 1931. sa Markom Ristićem objavio je knjigu „Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“. Od 1931. do 1932. sarađivao je u časopisu „Nadrealizam danas i ovde“. Tada je dobio pseudonim „Grof“ koji je kasnije koristio u partizanima i tokom rata mu je to bilo šifrovano ime.
Kao publicista napisao je više dela, među kojima su najznačajnija „Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade“ (1946), „Za pravilnu ocenu oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije“ (1949) i „Beleške uz ratovanje“ (1988).
Od svoje rane mladosti usvojio je marksistički pogled na svet i pružao podršku radničkom pokretu, iako je poticao iz bogate buržoaske porodice. U vojsci je zbog toga bio proganjan od strane monarhističkog režima. U Komunističku partiju Jugoslavije (KPJ) primljen je 1933. godine, posle čega je još intenzivnije nastavio svoju revolucionarnu delatnost.
Koča Popović je preminuo 20. oktobra 1992. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Više o njegovom životu pogledajte u videu na početku teksta.
Bonus video: Priča o Urošu Prediću velikom srpskom slikaru
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar