Knjige za ovu nedelju: Jezik, dom i sećanje Olje i Snežane

Olja Savičević Ivančević, „Ljeta s Marijom”, Fraktura, 2022. / Booka 2023.„Žensko ime Marija bilo je, na neki vrlo osoban način, ono što ih je povezivalo više od prezimena, koje je ionako muška stvar”: Mara, Marijola, Maša, Meri i Marijeta su heroine čudesne matrilinearne tapiserije, gorke i ponosne hronike ženskog življenja i sećanja, koja teče ceo vek a slije se u zvižduk koji se penje do neba i kotrlja do mora.

Marijoline uspomene i uporišta vezani su za porodični rodoslov i japanski erotski roman, pohranjene na istom mestu. Ostale Marije suočavaju se, od 1921. do 2021, sa iskustvima braka i majčinstva, prokletstvima politike, sa mukama i strepnjama života u Dalmaciji, sunčanoj i surovoj. Intimna hronologija ženskog veka natopljena je živim dijalozima poveravanja, prepiranja i ogovaranja, a vrvi od prizora mora (koje zna biti i blistavo i zagađeno i neprozirno) i moćne puzavice bugenvile.Olja Savičević Ivančević piše o teškim vremenima ratova, međunacionalnih dvoumica, tvrdoglavog ostajanja u zavičaju; o teškim temama ličnog i generacijskog sazrevanja; piše graciozno i saosećajno, bez patetike i fatalizma, jezikom koji moćno manevriše od poetske refleksije do palete živopisnih narečja, čuvanih u uspavankama i brojalicama; piše očiju uprtih u nebo, rastinje, hridi i vodu.Snežana Minić, „Mrtva priroda sa cvećem”, Arhipelag, 2022.„Idem tako gradom i tražim svoj jezik”, kaže pesnikinja u pesmi „Priča o jeziku”; nastojanja da se napiše jednostavna pesma povezana su sa mesečevim menama i prljavim suđem, ali su ništa manji uticaj na njih proizveli „preglasni televizori” („Nastojanja”). Jedan od njih će u pesmi „Pitanje iz romana” postati elektronski Bog, kom se, plačući i psujući na španskom, ispoveda žena u podzemnoj železnici.

Niz izabranih i novih pesama Snežane Minić razlaže motive, utiske i senzacije koji naviru iz intime i svakodnevice. Vidna je i zaokupljenost temom vremena, koje je „lutkarska igra crnog i belog”. Pesnikinja se upušta u potragu za jezikom i teritorijom, nepokolebana izazovom suočavanja civilizacija i kultura, zavičaja i tuđine, kao što se vidi iz pesme „Nekoliko reči o Božidaru Petroviću”: u njoj se jedan život u Nemačkoj kadrira kroz čežnju za idealizovanom domovinom. Čežnja se čuva u jeziku: starac sam sa sobom govori srpski, ali je zapravo u dijalogu „sa anđelima koji su mu sve bliži”.„Svud oko mene železni jednorozi šetaju”, stoji u pesmi „Zlatomir priča o čemu piše”, gde je čin nasilja poništen čudom i preobraćen u epifaniju. Da su fantastika i čini od velike pomoći, otkriće i pesma „Orlovi nokti”: „unapred da kroz tebe prođe proleće” mali je preduslov ostvarenja želje.Bonus video: Petar Božović na promociji svoje monografije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=petarboovinapromocijisvojemonografijeik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4664710"]