“Mislim da sam dripac”: 30 godina knjige “Džo Frejzer i 49 pesama” Srđana Valjarevića

U pitanju je druga knjiga Srđana Valjarevića (nakon romana "List na korici hleba"), i njegova prva knjiga poezije. Sledeća zbirka istovremeno i njegova poslednja, je u stvari bilo prošireno izdanje “Frejzera”, sa dodatkom 24 pesme, i izašla je za Beopolis 1996, pod nazivom "Džo Frejzer i 49 (+24) pesama".

Za “Džo Frejzer i 49 pesama” Valjarević je dobio nagradu tadašnjeg Književnog kluba Jazzbina, ali za ovu knjigu najveća je nagrada kultni status među čitaocima koju ima već tri decenije, što se zaista retko dešava kada je poezija u pitanju. Zbirka je prevođena na švedski, francuski i engleski jezik.- “Džo Frejzer” je i danas uticajna knjiga, posebno kod mladog sveta. Uz Milenu Marković, u tom tipu tvrdog, naturalističkog pevanja, Srđan nema premca – kaže za Nova.rs Vasa Pavković, pisac i književni kritičar.

A pre više od 15 godina Pavković je o ovoj zbirci napisao sledeće:“Kao u nekim starim, dobrim crno-belim filmovima, Valjarević precizno, fotografski, bez ikakvog kićenja i težnje za metaforizacijom saopštava čitaocu svoj izabrani autsajderski doživljaj života. Svet je takav kakav je, pesnik ga prihvata u tom vidu, poezija koju nam šalje neposredni je trag iskustva... Škrtost u leksici, opreznost u upotrebi reči, kombinovanje standardnog jezika sa živopisnim govorom beogradskih ulica i mangupa (dozirano korišćenje žargonskih reči), omogućavaju Valjarevićevoj poeziji da, na prvi pogled, deluje vrlo jasno, nedvosmisleno.Ona već na taj, prvi pogled uspostavlja kontakt sa čitaocem, pa se učini, nepažljivom oku, kao površna, presna fotografija. Tek docnije, u pažljivim čitanjima, istorijski i socijalni kontekst, psihološki bekgraund, ali i aktuelna srpska pesnička scena obasjavaju složenije, teže uočljive slojeve ove lirike. Iskrenost i autentičnost – pesnikovi su odgovori na izazov prolaznosti."

KlinčZovem se Srđan Valjarevićrođen 16. 7. 1967. Beogradimam male šake i debele usneimam hiljadu dolarazarađenih u mašinbravarskoj radionicičitam Šervuda Andersonaveoma sam loš udvaračne studiram ništane govorim razgovetnovolim flomasterevolim kad žensko nosi mušku košuljuvolim Patagonijuvolim punjene paprikemislim da sam dripac.(iz knjige „Džo Frejzer i 49 pesama“)Prošireno izdanje knjige „Džo Frejzer i 49 pesama (+24)“ tokom godina su, nakon Beopolisa, objavljivale i izdavačke kuće Samizdat B92 i LOM. U pitanju je zbirka koja ima brojna izdanja i neprestano se prodaje, do današnjih dana.- To je izuzetna zbirka poezije, jedna od najboljih koja je objavljena kod nas u poslednjih 30 godina. Pre svega sama uvodna poema “Džo Frejzer” a zatim i ostale pesme – kaže za Nova.rs Flavio Rigonat, vlasnik izdavačke kuće LOM, koja je jedno vreme objavljivala skoro sva Valjarevićeva dela.RakZaljubio sam se.I nije mi do opisivanja.Jebo predele i pejsaže i jebo ljudske osobine ipisanje o tome.U koga?Ne znaš je.Kad?Sinoć.I kako si?Stalno sam žedan, pijem kiselu vodui život mi nije bogznaštai očajavam al' ne brine me neizvesnost,jebo sutrašnjicu i jebo sekiraciju,sve životinje očajavaju,to se mora,znam to, ne znam samo za biljke.(iz knjige „Džo Frejzer i 49 pesama“)Na sajtu Goodreads, na kojem čitaoci ostavljaju svoje utiske i ocene za pojedina književna dela, korisnik po imenu Nemanja je napisao sledeći komentar o “Džo Frejzeru”:“Ono što sigurno znam jeste da je Valjarević u svojim prvim pesmama napisao ,,jebe mi se za poetičnost" i ja mu stvarno verujem. Osećam da je to tako. U njegovim stihovima nema tih ustaljenih pravila. Kao da u poeziji moraju da postoje neka pravila. On piše prostim jezikom, jezikom čoveka malo razočaranog, često rasejanog, ponekad izgubljenog ali i čoveka koji se ne trudi da preterano filozofira, čoveka koji neće da svoju poeziju ukrašava tuđim ukrasima i frazama.Valjarević piše onako kako misli, oseća i doživljava svet oko sebe. Oseća se ta deprimiranost, bezvoljnost, nadanje i neprekidno razmišljanje. Njegovi stihovi se čitaju kao sećanja, kao utisci i kao stvarni događaji. Njegova inspiracija su očigledno događaji i ljudi iz okruženja, zato likovi u njegovim stihovima deluju baš kao ljudi od krvi i mesa koje bi čak mogli da zateknemo tu negde iza ćoška, ispred radnje, izloga, nekoj birtiji, terasi ili ulici. Svakako ovo je zbirka koja ima taj neki osećaj vanvremenskog i krajnje nenametljivog karaktera koja vas prosto osvoji.”

Džo FrejzerJa Džo Frejzerrekohdošlo je vreme da odjebemsve one sitne i slabejer ja sam zvernemam konkurenatane može bilo ko da bude sa mnommoraš se izboriti za stolicu pored menemoraš zaslužiti pivo kojim ćeš mi nazdravitiDžo Frejzerne mogu više da se osvrćemne mogu više da vučem one koji ne mogu samine mogu više iz sažaljenjaili iz nekog drugog razlogada primam bilo koga da hoda pored meneda mi se javlja na ulicija Džo Frejzer vešt na malom prostorukoji ne govori istinu i ne drži do drugihnikome ne želi ništa posebnorekao sam za sebeFrejzeru ti si na vrhu i usamljen sine žali zbog togane izmišljaj patnju to ne postojiFrejzeru niko ne zna da si pobedioti znaš da jesiFrejzeru lutko moja82 puta su te nokautirali oni lošiji od tebeoni osrednjiali zato si tukao one važneonda kada je bilo najpotrebnijeteško je biti šampionnikada nisi pokazao da ti je stalo do pobedea to drugima teško padanaročito kad dobiješ sve njih zajednokroz jednu borbuFrejzeruzbog toga i nemaš prijatelja i podrškuniko od njih nije dobio tu jednunajtežu odlučujuču.(iz knjige „Džo Frejzer i 49 pesama“)

“Upoznao sam se sa čovekom koji se zove Izi Jang , koji sad živi u Švedskoj, a nekada je imao klub u Njujorku. I u tom njegovom klubu Bob Dilan je započeo karijeru, oni su pajtosi i dan danas… I desilo se da ja sedim sa Dilanovim ortakom kome se sviđa moja knjiga. Posle toga ja ne moram više da razmišljam da li sam napisao dobru knjigu ili nisam, to se sviđa Dilanovom ortaku, i onda mora da je dobra knjiga”, pola u šali je rekao Srđan Valjarević u jednom intervju pre 15 godina, pričajući o zbirci "Džo Frejzer i 49 pesama".Tiho, tihoE, pssst,juče sam baš prolazio pored tvoje zgradei video teNosila si punu kesu smeća,izašla verovatno da baciš to u kontejner.Pomislio sam da ti se javimali znaš već,nisam imao ništa da ti kažem,morao bih da se snalazim i onda bihsigurnopočeo da mumlam i mucamuglavnom da mumlam,i rekoh, bolje da ostavimo susret za drugi put.A i inače, duvao je neki vetar,bio je to neki gluv dan.Ja tada uvek mumlam.(iz knjige „Džo Frejzer i 49 pesama“)

Srđan Valjarević, popularni je savremeni srpski književnik. Pored zbirke "Džo Frejzer i 49 pesama", autor je proznih zapisa "Zimski dnevnik", romana "Ljudi za stolom", "List na korici hleba", "Dnevnik druge zime", "Komo" i knjige kolumni "Fric i Dobrila". Među regionalnim ljubiteljima književnosti ima status stidljive rok-zvezde koja retko nastupa uživo.Bonus video: "Što je muškarac bez brkova?" Prvi roman Ante Tomića u Laguninoj ediciji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tojemukaracbezbrkovaprviromanantetomiaulaguninojediciji-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4003755"]