Knjige koje govore o značaju vakcine: I „Drakula“ među njima

Kultura 16. mar. 202121:52
Podeli:
Foto: Promo

Koja vakcina od ponuđenih je najbolja, zašto je potrebno primiti je i zašto su antivakseri tako uporni u svojim kampanjama samo su neka od pitanja koja su se ponovo otvorila sa pojavom prvih injekcija sa preventivom protiv koronavirusa. Bar neki od tih odgovora su, kao i uvek, u knjigama.

Priredio: Matija Jovandić

Nagrađivana američka spisateljica Jula Bis, autorka knjige  posvećene vakcinaciji dece pod nazivom „O imunitetu“, na poziv britanskog „Gardijana“ odabrala je nekoliko naslova, bilo da su u pitanju romani ili stručne studije, u kojima se govori o značaju vakcina pri iskorenjivanju različitih epidemija i istražuje se odakle takav, nekada i sasvim smešan, odijum prema ovakvom vidu prevencije.

Danijel Defo – Godina kuge

„Pre tačno godinu dana počela sam da kopam po svojim policama tražeći ‘Godinu kuge’ Danijela Defoa. Dok sam se setila da sam je vratila u biblioteku, biblioteka je bila zatvorena, kao i škola u koje mi ide dete, i činilo se da živimo u novoj verziji tog romana“, piše Jula Bis.

„Godina kuge“ Foto: Promo

Ona podseća da u romanu Defoov pripovedač te 1665. godine hoda praznim londonskim ulicama, dok je u gradu karantin i na snazi je policijski čas, prati podatke o smrtnosti i svedok je masovnim pokopima.

„Sve to sada deluje jezivo aktuelno, ali sam tu knjigu prvo čitala da bih saznala kakav je život bio pre nego što su počele da se koriste vakcine. ‘Godina kuge’ objavljena je 1722, mnogo pre nego što je teorija o mikrobima potvrđena. Defoov pripovedač spominje i neobične glasine prema kojima bolest izazivaju malecki zmajevi vidljivi samo kroz sočiva mikroskopa. I odbacuje tu mogućnost kao zavodljivu, ali sasvim nemoguću“, navodi ona.

Karl Cimer – Planeta virusa

Foto: Promo

Za knjigu eseja američkog publiciste i autora naučno-popularnih članaka Karla Cimera „Planeta virusa“ kaže da tekstovi u njoj nude poučno putovanje kroz neverovatan svet virusa koji je istovremeno i naš svet. „Strategije kakve su razvile naša tela da bi opstala poklapaju se u beskrajnom broju slučajeva sa virusima i njihovom sposobnošću da evoluiraju. Tokom prošle godine, sposobnost da se koronavirus ponovo pojavi u izmenjenom obliku povećavala je osećaj neizvesnosti oko pronalaženja vakcina protiv njega“, navodi američka autorka.

Džejn S. Smit – Patentiranje Sunca

Foto: Promo

„Živopisna ispovest Džejn Smit o potrazi za prvom vakcinom protiv dečje paralize, pod nazivom ‘Patentiranje Sunca’, nudi dirljivu priču o uspehu“, piše Jula Bis, objašnjavajući da je autorka te knjige bila jedna među milionima američke dece koje su roditelji uključili u dobrovoljni program za istraživanje preventive protiv tog oboljenja.

Bram Stoker – Drakula

Foto: Promo

Verovatno najčudnija knjiga u ovom izboru američke spisateljice je roman Brema Stokera „Drakula“. Kakve veze ovaj roman ima sa vakcinama? Ovako Jula Bis objašnjava zašto i ta knjiga: „U antivakserskim pamfletima onog doba lekari su poređeni sa vampirima, ali među lovcima na vampire u ‘Drakuli’ Brama Stokera su i dva doktora koji ‘sterilišu’ grofov kovčeg tako da on ne može da počiva u njemu. Teorija mikroba bila je već naširoko prihvaćena do 1897, kada je ‘Drakula’ objavljen, a drama u ovom romanu pokrenuta je zaražavanjem. Drakulin ugriz inficira njegove žrtve, pretvarajući i njih u vampire. U ovoj konkretnoj horor priči užasavajuća je bolest, a ne vakcinacija“.

Stvar tela: Antivakserski pokret u Engleskoj 1853 – 1907

Vakcine nisu novost, nastale su i pre penicilina, i pre rendgena, i pre mnogih drugih pronalazaka u modernoj medicini. A i sumnja u vakcine pojavila se kad i one, podseća Jula Bis. Nađa Durbah, profesorka istorije na Univerzitetu u Juti, u knjizi „Stvar tela: Antivakserski pokret u Engleskoj 1853 – 1907“ piše i o velikoj kampanji protiv prihvatanja rešenja vlasti da iskoreni velike boginje.

Foto: Promo

„Neki od strahova ljudi tada danas deluju smešno, kao što je uverenje da od vakcine mogu ljudima da izrastu rogovi. Ali neki od strahova i danas zvuče poznato – strah od toga da se zatruje telo, sumnja u lekare i sistem zdravstva i protivljenje ulozi vlasti u javnom zdravlju“, piše američka autorka.

Američka autorka podseća i da je cepljenje protiv velikih boginja bilo opasnije nego bilo koje lečenje danas, ali se više ne primenjuje zato što je iskorenilo ovo oboljenje. Teorijski gledano, i druge zaraze mogle bi da budu iskorenjene, ali odbijanje vakcina dovelo je ne tako davno do takvih epidemija širom sveta, dodaje ona.

B. Erenrajh – D. Ingliš – Za njeno dobro: Dva veka saveta stručnjaka ženama

Foto: Promo

Jula Bis iznosi i podatak da su u Americi u grupi onih koje odbijaju da vakcinišu svoju decu najbrojnije visokoobrazovane belkinje, ocenjujući da bi razlog za to mogao da se pronađe i u knjizi „Za njeno dobro: Dva veka saveta stručnjaka ženama“ Barbare Erenrajh i Deirdre Ingliš, u kojoj one istražuju kompletnu istoriju medicine za ženske bolesti i pišu zašto se možda neke žene opiru da prihvate savet stručnjaka o vakcinaciji.

Herijet Vašington – Medicinski aparthejd

Slično tome, misli Jula Bis, i knjiga „Medicinski aparthejd“, sa podnaslovom „Mračna istorija medicinskih eksperimenata na crnim Amerikancima od doba kolonijalizma do danas“, nudi kontekst za manjak poverenja među Afroamerikancima u zdravstveni sistem u SAD, koji „redovno ne uspeva da ponudi isti standard brige kakav imaju beli pacijenti“.

Foto: Promo

„Ove knjige nisu o vakcinaciji, ali osvetljavaju dugoročne nepravde koji štete poverenju javnosti. Ako želimo da povratimo poverenje i promovišemo široku akciju vakcinisanja, moramo da se pobrinemo za ove nepravde“, navodi američka spisateljica za poslednja dva naslova sa svoje liste.

 

Komentari

Vaš komentar