Šta je Miloš poslednje video pre nego što je izdahnuo

Kultura 11. jun. 202123:11 > 11:21
Podeli:
Tavanica u "Šarenoj sobi" konaka kneza Miloša na Topčideru; Foto: Goran Srdanov / Nova.rs

Konak kneza Miloša Obrenovića od nedavno je opet otvoren za posetioce. Renoviran i sa novom stalnom postavkom, ovaj depandans Istorijskog muzeja Srbije čuva uspomenu na naš 19. vek: Prvi i Drugi srpski ustanak i članove vladarske porodice Obrenović.

Knjaz Miloš započeo je izgradnju konaka na Topčideru 1831. kada je i završen veći deo građevine. Po projektu Hadži Nikole Živkovića sagradili su ga Janja Mihailović i Nikola Đorđević. Po načinu zidanja, planu i stilu, pripada kasnoosmanskoj arhitekturi sa neoklasicističkim elementima.

Unutrašnjost je bila opremljena u skladu sa osmanskom tradicijom.

Dekoracija enterijera je završena do 1834.

Njeni originalni delovi sačuvani su u divanhani i takozvanoj šarenoj sobi, onoj u kojoj je Miloš i preminuo septembra 1860. godine.

Divanhana u konaku kneza Miloša; Foto: Goran Srdanov / Nova.rs

U divanhani je Miloš dočekivao goste a u Šarenoj sobi je, najverovatnije pogledao baš tu tavanicu pre nego što će sklopiti oči poslednji put. Isti prizor i posetioci sada mogu da zamisle pred svojim očima.

– Tavanica i zidovi rađeni su u stilu turskog baroka sa velikim brojem floralnih motiva – kaže nam kustos Boris Marković, koji svake subote u 12 vodi posetioce u obilazak konaka.

Šarena soba u konaku kneza Miloša sa njegovom posmrtnom maskom i odelom; Foto: Goran Srdanov / Nova.rs

– U sobi se nalazio jedan vojnički krevet. Tokom života Miloš baš i nije spavao na njemu, radije je spavao na podu na običnoj prostirci, ali pred samu smrt je spavao na vojničkom krevetu – otkriva nam on.

Danas tamo nema tog kreveta. Tu su kaljeva peć, Miloševi tozluci, čakšire i odelo, i njegova posmrtna maska.

Blizu Šarene sobe nalazi se Miloševa molitvena prostorija, kroz čiji prozor je knjaz mogao da vidi i pridvornu crkvu Svetih apostola Petra i Pavla. Ona je izgrađena kada i konak i bila je sastavni deo kompleksa.

Glavni ulaz u konak; Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Nakon Miloševe smrti njegov sin knez Mihailo odlučio je da konak postane memorijal, mesto sećanja na osnivača dinastije Obrenović i moderne srpske države.

– Godinama nakon toga ništa u konaku nije taknuto, samo bi na godišnjicu smrti tu došli beogradski mitropolit i knez Mihailo da obeleže taj dan na što je moguće veličanstveniji način. Dvor je i dalje bio zvanična rezidencija, ali se knez Mihailo trudio da od njega pre svega načini mesto sećanja – priča nam kustos.

Nažalost, konak je i za kneza Mihaila imao tragičan predznak. On je boravio u njemu nekoliko sati pre nego što će biti ubijen u Košutnjaku, 10. juna 1868. po novom kalendaru.

Konak kneza Milosa - stalna postavka
Jozef Grandauer, Knez Miloš Obrenović; Foto: Istorijski muzej Srbije

Konak kneza Miloša jedan je od prvih beogradskih i srpskih dvorskih kompleksa. Miloš je imao dvor i u Kragujevcu.
Menjao je sedišta, to je bila vrsta njegove taktike, kaže Boris Marković.

– On bi najradije želeo da je u Beogradu, ali s obzirom da je bio vrlo blizu turskih topova – turski garnizon je i dalje bio u Beogradskoj tvrđavi – odlučio je da veći deo poslova završava u unutrašnjosti, a da s vremena na vreme pokazuje Turcima da želi da zauzme i Beograd – priča nam dalje Boris.

Utoliko je i ovaj dvor imao strateško značenje, jer je blizu Save.
– U teoriji, ukoliko bi on ovde držao svoje upisne pandure, što je bio skriveni naziv za prve srpske vojnike-gardiste, oni bi vrlo lako mogli da krenu ka Savi i zapreče put turskom garnizonu koji bi iz Beograda pokušao da krene ka Šapcu i Bosni. Sa druge strane, ukoliko bi se gardisti popeli uz današnju Drajzerovu, zaprečili bi Turcima put ka unutrašnjosti, ka Šumadiji. Strateški, ovo mesto je bilo vrlo značajno i otud želja da se baš ovde sagradi dvor – zaključuje Boris Marković.

Boris Marković, kustos u konaku kneza Miloša; Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Posle dinastičke smene 1903, kada su na presto došli Karađorđevići, konak kneza Miloša je prepušten zaboravu. Kako se navodi na sajtu Istorijskog muzeja Srbije, nakon Prvog svetskog rata u njemu se na kratko nalazio Muzej lova i šumarstva, a nakon Drugog svetskog rata, Muzej Prvog srpskog ustanka.

Od 1966. on je u sastavu Istorijskog muzeja Srbije.

O novoj stalnoj postavci i drugim zanimljivim pričama iz konaka, čitajte na stranicama kulture Nova.rs u narednim danima.

Komentari

Vaš komentar