Besramna komunistička propaganda ili vredno umetničko delo - koplja su podeljena, ali fakat je jedan. Trenutno najgledaniji film na svetu jeste istorijsko-akcioni spektakl koji ne dolazi iz holivudske kuhinje. Već Kine!
Ni novi naslov iz Marvelovog serijala, niti tako dugo čekani poslednji nastavak o dogodovštinama tajnog agenta 007 „Nije vreme za umiranje“, nisu ni prineti kineskom ostvarenju koje donosi priču o Korejskom ratu tokom pedesetih godina prošlog veka. U filmu, za koji je scenario mnogima zvučao nemoguće, kineski vojnici trijumfuju nad američkim trupama!
Za samo dve nedelje „Bitka kod jezera Čangžin“ (The Battle at Lake Changjin) inkasirala je više od 633 miliona dolara na boksofisu. U ovom trenutku zarada je čak 770 miliona dolara. I ako se ovako nastavi postaće najunosniji film kineske kinematografije ikada. Za sada je na četvrtom mestu…
Nenadani uspeh došao je uprkos tome što su bioskopi u Kini više puta bili zatvarani i otvarani usled pandemije koronavirusa. A i kineski zvaničnici „trljaju ruke“ jer su očigledno pronašli formulu za pravljenje propagandnih fimova koji će se dojmiti masama, javlja BBC.
I dok ovaj sjajan rezultat raduje Kineze, ponovo „zadaje glavobolju“ Holivudu jer glavešine „američke fabrike snova“ već dugo pokušavaju da se nametnu u toj zemlji, koja je ujedno najveće filmsko tržište na svetu.
Po oprobanom receptu, i po narudžbini kineskih zvaničnika „Bitka“ je još jedan u nizu filmova sa nacionalističkom tematikom koji poslednjih godina pune bioskope u Kini.
Još 2017, kako podseća britanski javni servis, film „Vučji ratnik 2“ (Wolf Warrior 2), koji donosi sličnu priču – o vojniku koji je spasio na stotine ljudi iz afričke ratne zone zaradio je 238 miliona dolara za samo nedelju dana.
A na tom jezeru u novom filmu dešava se brutalna bitku koja je za Kineze bila prelomna tačka za Korejski rat. To je bio rat kojim je Kina „pružila otpor američkog agresiji“. Na hiljade kineskih vojnika izgubilo je život kako bi baš na tom jezeru osigurala odlučujuću pobedu protiv američkih snaga.
– Potrešen sam time koliko su se vojnici žrtvovali. Po nehumanim vremenskim uslovima uspeli su da pobede. Zaista sam ponosan – jedan je od komentara na sajtu Duban.
Naravno, popularnost filmu, kako tumače poznavaoci prilika, dodatno doprinose nove tenzije na relaciji Peking-Vašington. Ali, i to što film zajednički „guraju“ država i filmski studio. U Kini i danas država strogo kontroliše ne samo broj, već i vrstu filmova predviđenih za distribuciju u tamošnjim bioskopima. I trenutno „Bitka“ maltene da nema nikakvu konkurenciju u kineskim bioskopima. I dok širom sveta publika uživa u najnovijim dogodovštinama Džejmsa Bonda ili u naučnofantastičnom spektaklu „Dina“ (kod nas pretpremijera u sredu, u Kombank dvorani, prim.aut), u Kini će ovi blokbasteri moći da se vide tek krajem oktobra.
Naravno, sam početak emitovanja filma u bioskopima nije nimalo slučajno odabran. Premijerno je prikazan na otvaranju 21. Međunarodnog filmskog festivala u Pekingu 21. septembra, a u bioskopsku distribuciju ušao je 1. oktobra, i to baš kada se praznuje Nacionalni dan. Još je jedan bitan detalj – Komunistička partija Kine slavi vek postojanja baš ove, 2021. godine.
I za Kineze je maltene patriotska dužnost da pogledaju „Bitku“. A za članove partije „deo posla“. Osim toga, i radnički sindikati organizuju kolektivan odlazak u bioskop svojih članova, a s obzirom da oni u toj zemlji broje 95 miliona članova, to je već dovoljno za „ogromnu injekciju“ na boksofisu.
I dok na internetu uglavnom preovlađuju izrazito pozitivne ocene filma, ima i onih koji upozoravaju da glasova protiv i neće biti, jer kritika može nekoga da košta zatvorske kazne.
Tako je prošle nedelje, kako podseća britanski javni servis, nekadašnji novinar Luo Čangping zadržan u pritvoru jer je upućivao „uvredljive komentare“ na društvenim mrežama o kineskim vojnicima, odnosno načinu na koji su dočarani u filmu. Kao razlog njegovog pritvaranja navedeno je da je „kaljao reputaciju i čast mučenika nacije“ i da istraga protiv Čangpinga nije okončana.
– Mladi u Kini kojima je usađen snažan nacionalizam potpuno se drugačije ponašaju u digitalnoj sferi. Delom je taj njihov drugačiji glas na društvenim mrežama uslovljen i time što nije dozvoljeno biti protiv države, režima – objasnio je za BBC Džonatan Hasid, stručnjak za političke nauke sa Univerziteta Ajova.
Tajna uspeha je, međutim, i u tome što većina mladih zaista uživa u svim onim akcijama, vratolomijama karakterističnim za holivudske blokbastere koji su sada prisutni i u kineskoj kinematografiji.
– Sa budžetom od 200 miliona dolara, produkcija i specijalni efekti su izvrsni. A trojica reditelja koji su potpisali film poznati su stvaraoci u Kini – ocena je Stenlija Rozena, profesora političkih nauka sa Univerziteta Kalifornija.
A „Bitku“, „besraman državni projekat, pravljen zarad propagane“, kako je ocenio „Vašington post“, potpisuju čak trojica sineasta – Čen Kaige, Cui Hark i Dante Lam, vrlo priznati u Kini. Hark je dobro znan po filmovima koji se bave borilačkim veštinama i imaju pregršt specijalnih efekata, dok je Lam poznat po akcionim spektaklima ispunjenim stalnim eksplozijama. A Čen je taj koji je u svojim filmovima na specifičan, vrlo delikatan način dočarava kinesku svakodnevicu.
– Svi znamo da je ovo trebalo da bude pravi patriotski film, ali tako sam plakala dok sam ga gledala. Činilo mi se da je tako autentičan – jedan je od komentara na platformi Veibo.
S druge strane, „Njujork tajms“ piše da je država „sponzorisala film koji je trebalo da namami publiku dok traju trvenja na relaciji Kina-SAD“. Ni zvaničnici Južne Koreje nisu se pohvalno izrazili o filmu, nazvavši ga „nonsensom, krivotvorenjem istorije“ i najavivši moguću zabranu bioskopske distribucije u toj zemlji.
No, bez obzira na sve ovaj film kao da je ponovo stavio rampu na holivudske blokbastere, koji iznova pokušavaju da osvoje unosno kinesko tržište. A podsetimo, Kina je odavno odredila kvotu na to koliko stranih filmova u jednoj godini može biti prikazano u toj zemlji. Ta brojka sada iznosi 34. Prošlogodišnji izveštaj pokazao je da su čelnici holivudskih studija bili voljni da cenzurišu delove sopstvenih filmova kako bi se probili na kinesko tržište. I sam izbor glumaca, sadržaj filma, dijalozi, zapleti i raspleti „prilagođavani“ su strogim cenzorskim telima u Kini. Međutim, čak i kada pristanu na te silne ustupke uspeh na boksofisu nije garantovan, kao ni kada se stranci udruže u zajednički produkcioni poduhvat sa Kinezima.
Tako je, primera radi, akciona fantazija „Veliki kineski zid“ sa Metom Dejmonom iz 2016. godine naišla na kritike, ne samo u Kini, već i Americi zbog guranja priče o „belom spasiocu“.
Uprkos silnim preprekama sa kojima se suočavaju u Kini, strane filmadžije ne odustaju od azijskog tržišta. A i ne treba, zaključak je poznavalaca prilika.
– Kada se jednoga dana okonča priča sa pandemijom koronavirusa Kina će nastojati da ostane filmsko tržište broj jedan, ali za tako nešto neophodni su joj i holivudski blokbasteri. Posebno oni rađeni u 3D tehnologiji i Ajmaks sistemu, jer oni automatski dižu cenu bioskopske ulaznice. Iako produkcijski kineski film neprestano raste, zbog čega će Holivud postajati sve manje relevantan, američka kinematografija donosi univerzalne priče koje Kinezi ili neće, ili ne mogu da pričaju – zaključak je američkog profesora Rozena.
Bonus video: Ko će biti novi Bond
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare