Kad polazim od kuće mrzim i sebe i publiku, a kad predstava počne, sva ta mržnja i jed eksplodira u svoju suprotnost, u ljubav - govorio je legendarni glumac Zoran Radmilović koji je rođen na današnji dan pre 90 godina u Zaječaru.
Zoranov deda po ocu, Rihard Lang, bio je Nemac, arhitekta. Oženivši se Stevkom, prešao je u pravoslavlje i uzeo ime Radmilo. Odatle potiče porodično prezime Radmilović. Po očevoj želji, upisao je Pravni fakultet u Beogradu i posle dve godine ga napustio. Potom je studirao na Arhitektonskom, koji takođe napušta, a ubrzo upisuje Filološki fakultet, odsek engleski jezik. Uporedo je oprobao glumačke mogućnostu u KUD „Ivo Lola Ribar“. Tada odlučuje da napusti studije engleskog jezika i posvećuje se glumi.
– Jednog mutnog jesenjeg popodneva, oko pola četiri, reših da odem u glumce. Obukoh svoj trenčkot, nabih šešir duboko na oči i zakoračih u carstvo gospođe Talije – ispričao je jednom prilikom Radmilović.
Upisuje glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, te započinje karijeru u Beogradskom dramskom pozorištu (1962—1968), u kome je isprva nastupao u manje značajnim predstavama. Diplomirao je 1963, po povratku iz vojske.
Već naredne godine zbog odustajanja Ljube Tadića, Radmilović dobija naslovnu ulogu u predstavi „Kralj Ibi“ (na sceni Ateljea 212).
Tokom nastajanja predstave, isplivao je njegov najveći dar – improvizacija! Kasnije će „svoju scenu“ ponovo predstavljati pune dve decenije, a „Kralj Ibi“ mu biva uloga života.
Svakako će ostati upamćen i po kultnoj pozorišnoj predstavi „Radovan III“, po kojoj je i dobio titulu Kralja humora i improvizacije. Neke od replika prenose se generacijama:
„Ja sam čovek fin, suptilan. Mogu da te ubijem na mestu ovde!“
„Komarci k’o rode je*ote! Grizu me sa svojim zubima u nameri da me upropaste!“
„U današnje vreme čim ti slika izađe u novinama, ti si automatski popularan… Osim u čituljama.“
Zoran Radmilović je na filmu debitovao 1962. godine (“Čudna devojka”, Jovana Živanovića) i odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u ostvarenjima „Glineni golub“ (T. Janić, 1966), “Ram za sliku moje drage” (Mirza Idrizović, 1968), “Pogled u noć” (N. Stojanović, 1968), “Paviljon 6” (L. Pintilije, 1978), “Srećna porodica” (Gordan Mihić, 1980).
Nema ko ne pamti njegove uloge kao što su Bili Piton (Maratonci), Života (Priče iz radionice) ili Domaćina iz serije „Priče iz Nepričave“.
„Ja sam dobar čovek. Čak i kada nekog oteram u p*** materinu, pitam se da li je dobro i bezbedno stigao“, još jedna je replika koja se često citira.
Svoju poslednju, 299. predstavu, „Radovan III“ je odigrao 9. juna 1985. godine, uz velike bolove, ali opet, uz njegovu veliku želju, predstava je održana do kraja. I u takvom stanju publiku je nasmejao do suza i odigrao maestralno. Samo tri dana kasnije prebačen je u bolnicu iz koje se nije vratio. Preminuo je 21. jula 1985. godine u 53. godini života, na Prvoj hirurškoj klinici. Kremiran je, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.
„Kad umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je tako kad si glup“…
Bonus video: Zoran Radmilović bi danas slavio 90. rođendan
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar