Kako je nastalo ono „Moje su nebo vezali žicom…“

Kultura 03. jan. 202111:20 > 13:23
Podeli:
Foto:Screenshot/Youtube/Električni Orgazam Official

Tekst pesme "Nebo", jednog od najvećih hitova grupe Električni orgazam, imao je prvobitno nekoliko strofa više, a njihov autor danas je uvaženi lingvista pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Pesma je tokom četiri decenije od kako je nastala, ako je i izgubila ponešto od eksplozivnosti hranjene prvobitnim šokom, dobijala nova polja značenja, a ove godine naći će se i na novom, luksuznom reizdanju prvog albuma benda.

„Moje su nebo vezali žicom / po mom mozgu crtaju šeme…“ peva Elektični orgazam od kako je bend osnovan. Da ju je odsviralo Hipnotisano pile, gde je autor stihova Đorđe Otašević tada svirao klavijature, zvučala bi bez sumnje drugačije.

Hipnotisano pile bilo je, uprkos tome što je nazvano po stihu iz pesme „Lust for Life“ Igija Popa, neohipi bend. Srđan Gojković Gile svirao je u njemu bubnjeve, Ljubomir Jovanović Jovec gitaru, drugu gitaru Vladan Stepanović, a pevao je Bojan Banović i on je uglavnom bio i autor pesama.

Hipnotisano pile, 1979. godina, Foto: Privatna arhiva

Gile i Jovec su, zajedno sa klavijaturistom Ljubom Đukićem osnovali Električni orgazam, trebalo je da sviraju kao predgrupa Hipnotisanom piletu ili, kako to Gile kaže, „samima sebi“. I bile su im potrebne pesme. Ljuba Đukić napisao je odmah tekst za „Konobar“, Gile se prebacio sa bubnjeva na gitaru i doneo je pesme „Krokodili dolaze“, „Zlatni papagaj“ i „Vi“, a Jovec sa gitare na bubnjeve i napravio je „Nebo“.

– Vežbali smo kod mene u podrumu u Dalmatinskoj tada, i Hipnotisano pile i Orgazam. Đorđe Otašević je doneo stihove pesme, ne znam ni da li je imala neki naslov tada, za Hipnotisano pile. To je bila pesma od nekih četiri-pet strofa i bilo je tu u njoj nekog bunta, mira, cveća… Ne mogu ni da se setim, možda negde i imam celu pesmu. Sve u svemu, za taj tekst nije bila napravljena nikakva muzika. E, kako se sastavio Orgazam, „Nebo“ je bilo među prve tri-čeriri pesme, sa „Konobarom“, „Krokodilima“, „Zlatnim papagajem“. To su, koliko se sećam, prve četiri pesme. A pošto je to sve bilo kod mene u podrumu, taj papir sa tekstom se stalno tu negde provlačio. I uz tu muziku, ono što je meni izgledalo da je u novom fazonu, shvatim da pesma ima tu ritmiku koja meni odgovara za tu neku melodiju – priča Jovec.

Kraći, efektniji tekst

Pankeri su tada skraćivali kose, a Jovec je skratio Otaševićev tekst i napravio nabijenu, eksplozivnu pesmu kakvu danas znamo kao „Nebo“.

– Čak mislim da ni naslov te pesme nije bio „Nebo“. Uzeo sam dve strofe, mislim prve dve, od tih četiri-pet koliko ih je bilo. Početak je ono „moje su nebo vezali žicom“, a druga strofa je ispala refren i to je to. I po tom prvom stihu je pesma nazvana „Nebo“. Ostale strofe su malo razvodnjavale celu priču, ali je cela pesma na toj liniji. Cela tematika bila je u tom nekom buntovnom fazonu. Postoji neka nit koja vezuje neohipi i pank, taj neki bunt protiv svega. Možda cela pesma nije zvučala toliko jako koliko jako zvuče te dve strofe kada se one izvuku. To je sad moje nagađanje, davno nisam video tu celu pesmu, ali mislim da je tekst bio malo glomazan, možda malo razvodnjen za tu priču kojoj smo mi težili, koju smo pravili – objašnjava tadašnji gitarista Hipnotisanog pileta i prvi bubnjar Orgazma.

Gile, Marina, Jovec i Ljuba, 1980. godina, Foto: Branislav Rašić/Privatna arhiva Srđan Gojković Gile

Pesma je Ljubi, kaže Jovec, odmah „legla“.

– Obično je Gile pevao svoje pesme, Ljuba je pevao „Konobara“, a ja sa pevanjem slabo stojim. Mislim da je Ljuba bio kod mene kada smo to isprobavali, i jednostavno je logično bilo da on peva. On je dosta specifičan lik u tom smislu, njemu je to sve leglo u trenutku – navodi Jovec.

Orgazam je na svirci u SKC-u u junu 1980. doneo novi zvuk i, pričaju svedoci, bio nemerljivo bolje prihvaćen od Hipnotisanog pileta. Pile se raspalo, a frontmen Bojan Banović pridružio se Goranu Sinadinoviću, koji je takođe kratko svirao gitaru u Orgazmu, i osnovali su odličan (ska) bend Petar i Zli vuci.

Klavijaturista, enigmata, pisac i doktor filoloških nauka

A autor stihova za „Nebo“ Đorđe Otašević odustao je od sviranja klavijatura u rok bendovima, vremenom je negde ostavio i nadimak Džo, krenuo je putem akademske karijere, paralelno se baveći enigmatikom i objavljujući priloge u enigmatskim časopisima.

Na Filološkom fakultetu je i diplomirao radom iz semiotike pod nazivom „Zagonetke kao znakovni sistem“, zasnovanim na autorskim zagonetkama, rebusima, ukrštenim rečima, i na istom fakultetu je doktorirao.

Otašević je danas sekretar Komisije za leksikografiju i leksikologiju Odbora za standardizaciju jezika i glavni je urednik časopisa Lingvističke aktuelnosti, koji izdaje Institut za srpski jezik SANU. U biografiji navodi i da je objavio tridesetak rečnika, priručnika, udžbenika i monografija, kao i tri knjige priča i dve zbirke aforizama, nagrađivanih i prevođenih na sedam jezika. Priredio je i oko 40 antologija i zbornika aforizama i satiričnih priča, a osnivač je izdavačke kuće “Alma”…
Pozvali smo ga da popričamo o pesmi “Nebo”, ali je ljubazno odbio, navodeći da već 15 godina ne daje izjave za medije, dodajući da je taj princip prekršio samo jednom, vođen ličnim razlozima, koji sa ovom pričom svakako nemaju veze.

„Pesma je vremenom dobijala sve više na značaju“

Stihovi pesme „Nebo“ dovoljno su jasni i otvoreni.

„Žele još jednu kopiju svoju / da njome vrate nestalo vreme“, peva Električni orgazam, pa u refrenu: „A ne dam svoje ja ideale / i ješću snove umesto hleba / ja svoju sreću nosim sa sobom / ona je parče slobodnog neba“.

Publika je pesmu sa nekonformističkom porukom odmah odlično prihvatila, kažu i Jovec i Gile. Dežurnim „komisijama“ više je, čini se, smetalo ime benda, nego tekst „Neba“.

– Naša publika je sebe prepoznavala u tome, ali na nekom širem nivou to nije ništa posebno izazivalo. Nije bilo problema, bilo je više situacija koje su splet okolnosti. Sa tom pesmom smo učestvovali na onom festivalu u Subotici (Omladinski festival u jesen 1980, kada je Električni orgazam diskvalifikovan zbog energičnog nastupa i rušenja opreme, op. aut). Razne stvari su tada prolazile. To su godine kada je Tito umro. Problem je bio PGP-u što se mi zovemo Električni orgazam, ali ništa se tu nije nalazilo. Više su ta pesma i taj tekst na značaju dobijali kasnije. U velikoj većini slučajeva smo mi koncerte završavali sa tom pesmom. To je nekako bilo logično i publika je od nas to očekivala i to je uvek bilo finale – priča Jovec.

„U Jugotonu nisu tražili da bilo šta menjamo“

– Na koncertima nije bilo negativnih reakcija, zamerao nam je jedino PGP RTB kad smo konkurisali da snimimo prvi album, oni su tražili da promenimo taj tekst. Nismo ni snimili za PGP, nego za Jugoton. Otišli smo u Jugoton jer oni nisu tražili da menjamo ni tekstove, ni ime grupe, što je RTB tražio – dodaje Gile.

Srđan Gojković Gile Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Na pitanje kako mu pesma zvuči sada kada je čuje, četiri decenije kasnije, Jovec se malo zamislio.

– Ne znam šta da ti kažem. Dosta je ta pesma malo „plutala“ u onoj fazi Orgazma kada nije ni Ljuba bio u bendu, kada ju je Gile pevao. Drugačije je zvučala. Ne mislim tu ništa loše, nego je imala neku svoju metamorfozu, jednostavno se menjala sa bendom. Na probama i na prvim svirkama sam svirao bubanj i taj uvod na dobošu, neki marš sam ja tada počeo, iako nisam neki bubnjar. Neke stvari iz prvobitne verzije pesme su se vratile od kako se Ljuba vratio. Sada je ta pesma bliže onome kako je zvučala na početku, nego što je bila u fazi kada Orgazam nije imao klavijature – ocenjuje on.

Orgazam svira „Nebo“ i danas skoro na svakom koncertu. Gile odbacuje svaku pomisao da im je posle toliko vremena „izašlo na uši“ da je sviraju. Naprotiv.

– Ne, to je pesma koju volimo da sviramo, a voli je i publika, tako da je to jedna od pesama koje su manje-više stalno na repertoaru. Meni je zvučala super i tada i sada. Evo sad, početkom godine Croatia Records, koja je naslednik Jugotona, sprema neko luksuzno reizdanje našeg prvog albuma na kom se nalazi “Nebo”. Slušao sam sad i novi remaster i zvuči odlično, bolje nego nego ikad – zaključuje Gile.

Komentari

Vaš komentar