Kako je jedan veteran održao svima lekciju: Filmska 2023. kroz retrovizor kritičara

Mnoge od omiljenih filmova Dubravke Lakić srpska publika će tek gledati, ali ipak kritičarka, koja ih je videla u Kanu ili Veneciji, skrećenašim čitaocima pažnju na neke od njih.

- Recimo na inteligentnu, nestvarno okretnu, burleskno-satiričnu komediju “The Palace” Romana Polanskog, za koju je scenario pisao zajedno sa Jiržijem Skolimovskim. Takođe i na vanserijski film meksičkog autora Mišela Franka “Memory”, koji se dotiče teme demencije na neuobičajen način, kao i na “The Holdovers” Aleksandra Pejna, priču iz prošlosti koja snažno dotiče sadašnjost, sa Polom Đamatijem u ulozi za koju zaslužuje „Oskar“ - navodi Lakić.

Naklon za Kaurismakija i Agnješku Holand

Među biserima 2023., po sudu naše sagovornice, jeste i “elegični rokenrol”, kako naziva nagrađivano ostvarenje “Opalo lišće” Akija Kaurismakija, te humanistički film „Ja kapetan“ Matea Garonea, pa i po temi sličan „Zelena Granica“ Agnješke Holand.

- Publika bi trebalo da obrati pažnju i na „Zonu interesa“ Džonatana Glejzera, „Anatomiju pada“ Žistin Trije i „Maestra“ Bredlija Kupera - ističe filmska kritičarka.

Što se tiče ostvarenja već prikazanih u Srbiji, prioritet daje „Ubistvima pod cvetnim mesecom“ Martina Skorsezea, “istorijskoj lekciji o velikom američkom grehu i fascinantnoj epskoj celini u stilu klasika američke kinematografije”.

- Ne bih zaobišla ni narativno gotovo pa savršen film Vima Vendersa „Savršeni dani“, pravi humanistički filmski bluz sa porukama da je lepota života u jednostavnosti svakodnevice, kao ni „Jadna stvorenja“ Jorgosa Lantimosa, koji uz svu bizarnost pruža i ogromna vizuelna zadovoljstva. Moje veliko poštovanje ima i film „Zlo ne postoji“ japanskog reditelja Rjsukea Hamagučija - priča Dubravka Lakić.

https://www.youtube.com/watch?v=VFhnCm6-uMg

I Zoran Janković se slaže kad su u pitanju “Jadna stvorenja” i “Ubistva pod cvetnim mesecom”:

- Skorseze je iznova dokazao (ako je ikome i potrebno dalje dokazivati) da nije vremešno gunđalo i zakeralo, kome smetaju nove prilike i mode u svetu filmskog izraza i ukusa. Sa “Ubistvima pod cvetnim mesecom” ukazao je na vrhunsku autorsku formu, visoku rediteljsku energiju i krajnje odgovoran odnos prema literarnom predlošku i onome što je pružio na planu ideja, simbolike... Na sve to, Skorseze je ponajpre bioskopskoj publici predstavio film koji zbilja drži pažnju uprkos zaista gabaritnom trajanju. Skorseze se još jednom nametnuo kao veteran za uzor i da se poželi - smatra Janković, dodajući da se u 2023. pokazao i nezavisni film s one strane Atlantika.

https://www.youtube.com/watch?v=EP34Yoxs3FQ

Duel “Barbi” - “Openhajmer” usred sparnog leta

- Najbolji rad u tom domenu svakako je film “Prošli životi”, koji smo i mi imali sreće da pogledamo u bioskopima. Vredi istaći i naslove: “You Hurt My Feelings”, “May December”, “Sanctury”, “Polite Society”, “Infinity Pool”... Dobro se držao i evropski film višeg kalibra, što je očigledno u slučaju naslova “Passages”, “Himera”, “R.M.N.”, “Seljani”, “Anatomija pada”, “Paris Memories”…

Kao filmski događaj godine na međunarodnom planu bez mnogo premišljanja naš sagovornik izdvaja “Barbi”, “besprekorni blokbaster u režiji jedne od ikoničnih pojava samoniklog američkog nezavisnog filma Grete Gervig”:

- Najmanje važan razlog za to bila bi zarada od bezmalo milijardu i po američkih dolara, već to što smo pod izgovorom lahorastog letnjeg kino-hita u stvari dobili ostvarenje koje pobuđuje razna iščitavanja i polemike, počev od onih koji se tiču feminističke prakse današnjice, i ostalih društvenih fenomena i gorućih pitanja.

Iako priznaje da ima priličnu rezervu spram onoga što je Kristofer Nolan predočio svojim “Openhajmerom”, Janković ističe da je bio i jedan od udarnih fenomena. Zadivljujuće jeste da se usred sparnog leta u medijima i ličnim razgovorima otvorio osnovan prostor za polemiku - “Barbi” ili “Openhajmer”:

https://www.youtube.com/watch?v=KA6l2d_Z2v8

- Sama činjenica da živimo u vremenu kada je moguće da dva projektovana letnja bioskopska hita pokrenu lavinu, dobrim delom, smislenih diskusija i analiza znatno šireg intelektualnog i značenjskog opsega, trebalo bi da nas uveri da ipak živimo u civilizaciji kojoj (još) nije odzvonilo!

Mila Turajlić i mladi srpski autori obeležili godinu

Kada je reč o srpskom filmu, za Dubravku Lakić najsnažniji je dugometražni dokumentarni „Dosije Labudović: Nesvrstani“ Mile Turajlić.

- Mila je kao autorka pokazala svu inventivnost postupka istraživanja velike političke ideje, uplićući u ovakvu temu i sopstvena sećanja i emotivne utiske iz detinjstva. Od svih srpskih filmova u 2023, Milin je na mene ostavio najveći utisak - zaključuje Lakićeva.

https://www.youtube.com/watch?v=N1l_oQ6UhoA

Za Zorana Jankovića, koji je inače uz Đorđa Bajića i autor “Kritičkog vodiča kroz srpski film” čiji nastavak je izašao proletos, kao i prvog srpskog filmskog podkast kanala “Filmoholik”, najbolji srpski film u 2023. godini jeste “Ovuda će proći put” Nine Ognjanović.

- Nina je uz dosta elegancije, finesa, strasti i samopouzdanja prevela estetiku radikalnijeg američkog nezavisnog filma u ovdašnji kontekst. Time su još jednom naglašeni vitalnost, kao i šire shvaćen značaj mladog/debitantskog srpskog filma po boljitak i smisao postojanja kinematografije u našoj zemlji.

https://www.youtube.com/watch?v=oINl4jqTmtg&t=21s

Pohvaljuje naš sagovornik i “Usekovanje” u režiji Siniše Cvetića i “Indigo Kristal” opet mladog reditelja Luke Mihailovića, “koji je uspeo da prikaže delić života mimo Beograda i postane bioskopski hit u Srbiji”, dok na polju dokumentarnog filma izdvaja tematski film “Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđe Vuča, koji problematizuje prve višestranačke predsedničke izbore u Srbiji u osvit kobnih devedesetih.

https://www.youtube.com/watch?v=29sk2DGgqTE&t=33s

- Idejne i simboličke implikacije ovog vrsnog dokumentarističkog rada sežu i do današnjih dana. Humor koji je mudro i hrabro utkan u samu srž priče i poente filma je zarazan. Uz to, film podseća nas i na važnost empatije autora prema akterima i njihovim životnim pričama u smislu opsežnijeg humanističkog pristupa, što je možda češće slučaj upravo u dokumentarnom filmskom stvaralaštvu. Isto važi i za dobar i veoma poetičan dokumentarni rad “Flašaroši” autora Nemanje Vojinovića, delo koje spaja žilnikovsku nepatvorenost, estetizaciju višeg tipa i iskrenost autora, koja dosta brzo pred očima gledalaca izrasta u aksiom - zaključuje Janković.

U 2024. čekamo film „Radnička klasa ide u pakao“

Iako još nije prikazan u Srbiji, dobru vest za ovdašnje filmofile, po oceni Jankovića,donosi novi film Mladena Đorđevića “Radnička klasa ide u pakao”.

- Ovo je nakon poduže pauze povratak Đorđevića čisto igranoj formi, naravno, uz obilje promišljenog verizma. I ovoga puta je snažno poentirao, a u žiži mu je nanovo deo šarenolike „kaste“ skrajnutih, marginalizovanih, prezrenih i nevidljivih. Konkretno to se odnosi na „ražalovano“ radništvo koje će morati da pomoć potraži i u onostranom - otkrivaZoran Janković naglašavajući da nas u 2024. očekuju i nova ostvarenja Maje Miloš, Marka Đorđevića, Nemanje Ćeranića, Nikole Ležaića, Vuka Ršumovića, Sonje Đekić, Maje Novaković, Tee Lukač…

Bonus video: Domaći slikari radili na animiranom filmu "Seljani"