Film koji se gleda u jednom dahu: Zašto su "Jadna stvorenja" još jednom ogolila ljudske slabosti i izobličen svet

Piše: Dejan ŠapićDve su vesti u vezi sa filmom „Jadna stvorenja“ - jedna je dobra, a druga loša. Dobra vest glasi „Lantimos je nadmašio samog sebe“ (što nije lako posle „Očnjaka“, „Jastoga“, „Miljenica“ ) i napravio vanvremensku postmodernu bajku o surovostima društva i licemerju koje u njemu vlada. Druga, loša vest je da su na FAF-u prikazane samo dve projekcije filma i da ih neće biti više jer takav je ugovor sa distributerima. U bioskopima će moći da se vidi sledeće godine.Osvojivši Zlatnog lava Festivala u Veneciji za „Jadna stvorenja“ sa Emom Stoun i Vilijamom Defoom u glavnim ulogama, Jorgos Lantimos konačno je uspeo posle više pokušaja da osvoji glavnu nagradu jednog od dva najvažnija festivala. U Kanu je za „Jastoga“ 2015. osvojio Nagradu žirija, za „Ubistvo svetog jelena“ 2017. nagradu za scenario i u Veneciji za „Miljenica“ 2018. Veliku nagradu žirija.

Lantimos u većini filmova koristi distopijski pristup u realističnom vremenu, ljudima i događanjima. Ciničan, kritičar društva voli da preteruje i prenaglašava situacije. Do sada smo gledali realne socijalne drame sa poznatim vremenom dešavanja, sa porodicama u središtu priče ili su teme bile odnosi između partnera i bliskih osoba. Sve pocrtano društvenim kontekstom i preovlađujućim normama. Prethodni „Miljenica“ imao je blagi iskorak sa doživljajima na engleskom dvoru početkom 18. veka gde se dve rođake takmiče za naklonost kraljice Ane.U „Jadnim stvorenjima“, adaptaciji romana Alasdera Greja iz 1992, odabrao je bajku koja se može dešavati u nekoj bliskoj budućnosti. Istovremeno, estetika filma, mizanscen i neki od motiva (kao što je česta pojava pataka i jedenje ananasa) su prepoznatljiv nastavak Lantimosovog istraživanja engleskog aristokratskog društva iz prethodnog filma „Miljenica“.https://www.youtube.com/watch?v=dddTiilNqREOvoga puta pozabavio se verzijom priče o Frankeštajnu. Bela (Ema Stoun) je očajna mlada trudna ženu koja je pokušala samoubistvo skočivši sa Tauer bridža u Londonu. Doktor anatomije i naučnik Bakster (Vilijam Defo) pomoću reanimacije vraća je u život tako što mozak njene još uvek nerođene bebe stavlja u njen. Tako stvara novo biće Belu Bakster.Dr Bakster će ponovo vaspitati dete u telu odrasle žene i učiti je osnovnim rečima, pokretima, kordinirajući mozak sa delovanjem tela. Ema Stoun je Bela Bakster, nespretna, detinjasta žena pod kontrolom ludog hirurga. Ovim postupkom reditelj nam pokazazuje kako dete reaguje na uspostavljene društvene konvencije odraslih. Čudi se naizgled banalnim stvarima - kako da se ponaša za stolom i šta se sme reći kako bi delovali pristojno u društvu, koristeći logiku sopstvenog mladog uma.U početku, Bela je čudna osoba koja svoje dane provodi lupajući nogama i rukama po klaviru. Edukacija Bele prolazi kroz sve faze učenja deteta - o geografiji ili opasnostima koje vrebaju iz spoljnog sveta. Saznaje sve više reči iz dana u dan, otkriva kako joj funkcionišu udovi... Naučnik je pokušao da je zadrži zatvorenu i izolovanu u viktorijanskom zamku na periferiji Londona od okoline i da kontroliše njeno ponašanje, slično kao što je Lantimos radio u „Očnjaku“ sa decom bračnog para koje otac ne pušta iz dvorišta njihove porodične kuće da ne bi doživeli svu prljavštinu i izopačenosti spoljneg sveta.

Ubrzo Bela otkriva seksualnost (opet slično ćerki, tinejdžerki iz “Očnjaka”) i želi da uči i istražuje o čulnosti i zadovoljstvima. Doživljava ih na često groteskne načine.Baksterov novi istraživač i asistent, mladi naučnik Maks Mekendls (Rami Jusef), asistirajući mu na eksperimentima sa ljudima istovremeno nadgleda Belino ponašanje zapisujući promene u razvoju. Maks se zaljubljuje u nju želeći da je oženi, a ona takođe otkriva osećanja koja nikada ranije nije imala. Dr Bakster odobrava Maksu da zaprosi „svoj eksperiment“, pod uslovom da bračni par nastavi da živi sa njim u njegovom kolosalno mračnom dvorcu i da se to definiše ugovorom.

Ugovor o braku će overiti advokat Vederbern. Bela prelepa, zanosna i zavodljiva osvaja advokata i stupa sa njim u prve seksualne odnose, želeći avanturu pre nego što će postati uzorna i poslušna žena. On zavodi Belu i vodi je sa sobom na veliku evropsku turneju prepunu senzualnog uživanja i avanture. Oni krstare brodom gde Bela prvi put upoznaje druge ljude. U razgovoru sa jednim od putnika, mladim crnim filozofom, ona konstatuje da „većina ljudskih bića ima sposobnost da se promeni na bolje i da bi svet pun ljubaznosti i dobrote bio ostvariv ako se svaki pojedinac potrudi najbolje što može“. Na to dobija odgovor od filozofa: „Pristojna društva će nas uništiti. Pokušaj da poboljšamo društvo kroz folozofiju je samo beg od naše stvarne prirode, jer rađamo se i umiremo kao zveri“. Ovo je najsnažnija poruka ili upozorenje koju nam šalje Lantimos!Stigavši u Pariz, ona nailazi na javnu kuću i tu upoznaje sve dekadencije Zapadnog društva. Otkriva da za seks može da dobije novac i tako počinje da zarađuje za život. Ostvarujući prijateljstvo sa prostitutkom (crnkinja koja je istovremeno i levičarka, aktivistkinja) suočava se sa idejama oslobađanja i upravljanja sobom kao što su: „Novac je sam po sebi bolest... Kurve su sopstvena stedstva za proizvodnju...”

Kroz ceo film, Ema Stoun glumeći Belu je šokantna i istovremeno očaravajuća devojka koja svog gospodara i tvorca dr Bakstera naziva Bogom. Previše je nagih Eminih scena gde pokazuje svoje čedno telo učestvujući u seksualnim fantazijama koje se od nje traže. Lantimos nam prikazuje izobličen svet, uz pomoć kamere sa efektom ribljeg oka, često u crno-beloj tehnici, koji kao da se dešava negde drugde i da ga posmatramo iz daljine. Sličan vizuelni postupak je koristio i u prethodnom „Miljenica“.Tu je i Lantimosova kritika naučnika kroz lik dr Bakstera, hiruškog genija sa ožiljcima na licu koji ne vidi svrhu seksualnog zadovoljstva. Prethodno ga je otac, takođe naučnik, kastrirao kako bi svu pažnju i energiju usmerio na rad i eksperimente, umesto na zadovoljstvo. Tako je stvorio i neobične životinje koje vidimo u dvorištu kuće - psa sa glavom guske i svinju koja je spojena sa piletom.Film obiluje gomilom citata koji istovremeno zasmejavaju i propituju: „Ako čovek želi da se udavi najbolje je da to uradi u ljubavi... Nekada moramo da popustimo prema zahtevima sveta...“Ako je dr Bakster izopačeni naučnik i hirurg koji je život posvetio eksperimentima nad ljudima, ako je Bela predivno čedno stvorenje željno života i uspostavljanju pravde i dobrote među ljudima, onda je Lantimos koji ih je stvorio cinični prevejani „hirurg ljudskih slabosti“ i patnji koji pažljivo seče do najdubljih slojeva do kojih dolazi skarednom komedijom i zabavom, na trenutke čak ogavnim razgolićenjem stvarnosti.Lantimos je pokazao kako sa velikim budžetom od 70 miliona dolara, distribucijom “Walt Disney Studija” i holivudskim glumcima, može da napravi moćan i čist autorski film koji će široka publika otvorenih srca, bez treptaja gledati u jednom dahu celih dva sata i dvadeset minuta. Odlično je što su nam FAF i MCF MegaCom Film omogućili da vidimo i ovakav autorski pristup filmu.Bonus video: Domaći slikari radili na animiranom filmu "Seljaci"