"Pretnja Selakovića destruktivna, ne može on privatnicima komandom naturati ćirilicu": Zašto su se izdavači usprotivili Ministarstvu kulture

Javni konkurs za otkup publikacija za biblioteke u 2025. godini je neprihvatljiv i zahtevamo od Ministarstva kulture da ga hitno poništi, zatražili su udruženi izdavači Srbije.

Stav srpskih izdavača, kako onih okupljenih u Udruženju profesionalnih izdavača Srbije, tako i u Udruženju izdavača i knjižara Srbije, kao i onih nezavisnih jeste da je konkurs, koji je otvoren do 1. septembra, diskriminatorski i nelegitiman. Takođe, i da je suprotstavljen interesima izdavača, biblioteka i čitalaca, kao i interesima ukupne kulture i društva zbog čega, kako su naveli u otvorenom pismu Ministarstvu kulture polovinom meseca, ne pristaju na konkurs po postojećim uslovima.

S obzirom da je Ministarstvo kulture ignorisalo predloge, primedbe i upozorenja izdavača za poboljšanje konkursnih uslova zatražili su da Ministarstvo kulture hitno poništi konkurs i raspiše novi s izmenjenim uslovima, ali i da Konkurs za otkup publikacija bude transparentan, bez retroaktivnog karaktera pojedinih uslova, i da se omogući ravnopravno učešće svih kvalitetnih izdanja na srpskom jeziku, bez obzira na to kojim su pismom štampana.

Među zahtevima upućenim Ministarstvu kulture jeste i onaj da se razdvoje konkursi za otkup 2024. i 2025. godine i poštuje uobičajena budžetska dinamika, i da ovo ministrstvo formira nepristrasnu Komisiju za otkup knjiga sastavljenu od univerzitetskih profesora različitih profila, afirmisanih stručnjaka i književnih kritičara koji prate izdavačku produkciju u Srbiji tokom čitave godine.

- Konkurs otkupa publikacija za javne biblioteke u Republici Srbiji koji je raspisalo Ministarstvo kulture u kome se ultimativno zahteva, dozvoljava i odobrava otkup isključivo knjiga štampanih i objavljenih na ćirilici samo je vrh ledenog brega višegodišnjeg urušavanja izdavačke delatnosti u Srbiji i od strane države upornog nerešavanja nagomilanih problema. Ovaj pravni, stručni, lingvistički i moralni presedan došao je kao zgodna udica za ulov malih riba zarad previda onih velikih - kaže za Nova.rs pisac, izdavač, direktor "Geopoetike" i član Upravnog odbora Udruženja profesionalnih izdavača Srbije Vladislav Bajac.

Krše se ustavna prava

Napominje i da je ovde posredi nekoliko presedana. Najpre onaj stručni:

- Bez obzira na razumljivu potrebu očuvanja ćiriličnog pisma, čemu se niko ne protivi, zakoni zemlje Srbije nigde ne zabranjuju upotrebu latinice. Struka se u praksi drži nepisanog (ili izbrisanog) pravila o jednakosti upotrebe ćirilice i latinice. Inicijative o tzv. ugroženosti ćirilice nigde zapravo nisu dokazale istinitost takve tvrdnje. One brkaju javnu upotrebu pisma sa upotrebom ćirilice u javnom prostoru. Reč je o populističkoj floskuli koja koristi vidljivost latinice u javnoj prepisci, logoima firmi, naročito na javnim površinama.

Takođe, prisutan je, prema rečima našeg sagovornika, i lingvistički presedan s obzirom da zakonom ili uredbom, preporukom ili molbom, država može da traži upotrebu ćirilice u institucijama čiji je osnivač ili finansijer.

- Ali, ne može ogromnom procentu privatnih izdavača komandom naturati kojim pismom će objavljivati knjige. Čak ne i pod sumnjivim i netačnim izgovorom da izdavači knjige objavljuju latinično zarad većeg profita njihovom prodajom u regionu, tj. u državama bivše Jugoslavije, a u kojima se još uvek koristi razumljivi jezik. Postavlja se pitanje šta ćemo sa regionalnom i svetskom dijasporom tj. Srbima (u koje se kunu nacionalno pregrejani branioci ćirilice) koja u tom sveukupnom inostranstvu mora da zna prevashodno latinično pismo, a da istovremeno sačuva i ćirilično? Da mu se preporuči neupotreba latinice - pita Bajac.

Ukazuje da se suočavaju i s pravnim presedanom jer se krši ustavom zagarantovano pravo pojedinca na izbor pisma na kojem će čitati.

- Takođe se krše osnovna ljudska prava na slobodu odlučivanja. Zakoni i pravila se zamenjuju bahatim neznanjem - sugeriše pisac i izdavač, dodajući još jedan presedan, onaj moralni:

- Ne može se osporiti pravo piscima da pišu knjige pismom koje sami odaberu, a jednako tako ni njihovo pravo da te iste knjige objavljuju na pismu na kojem žele da ih objave. Izdavači su dužni da i autorske želje poštuju. No, ugrožavanje slobodne volje čitalaca je vrhunac besmisla ove autoritarne odluke Ministarstva kulture to jest ministra Selakovića lično: pojedinac-čitalac, zbog kojeg se knjige i objavljuju, ima pravo da sam odluči hoće li iznajmljivanje knjige u bibliotekama Republike Srbije prihvatiti kao ponudu, mogućnost ili naredbu. Znamo da naredbe u kulturi nikada nisu bile delotvorne - podseća Bajac.

I za izdavačku kuću "Laguna" više stvari je, prema rečima osnivača i direktora Dejana Papića, ujedno i predsednika Udruženja izdavača i knjižara, problematično kad je posredi konkurs za otkup publikacija:

- Jedna od njih, a možda i ona koja nas je najviše zabolela, jeste ultimativni način razgovora Ministarstva kulture sa izdavačima. Ako je ideja bila da se podrži ćirilica, za šta mi svakako jesmo kao izdavač koji sigurno bar polovinu knjiga objavljuje na ćirilici, onda su postojali načini za to. Izdavači prosto nisu imali prilike da se pripreme za nove uslove, i desiće se da će biblioteke na kraju ostati bez mnogih zanimljivih naslova koje je trebalo da imaju - priča za Nova.rs Papić.

Budžeti ispod svakog nivoa

Podseća da, zapravo, već dugi niz godina biblioteke ostaju bez knjiga koje su potrebne zato što su i budžeti za otkup za biblioteke u Srbiji izuzetno niski. Tačnije, ispod svakog nivoa kad se pogleda region.

- Dovoljno je reći da je taj budžet u Hrvatskoj tri puta veći, a da je Hrvatska dva puta manja zemlja. Ispostavlja se da je razlika verovatno pet ili šest puta u korist Hrvatske. Koliko god da smo pokušavali da ukažemo na tu vrstu problema nikada u tome nismo uspeli, a čini mi se da se ove godine situacija dodatno pogoršava time što sada otkup ne važi za jednu godinu, već za godinu i devet meseci. Sve i da ostane isti budžet, to znači da je skoro prepolovljen. A ima i nekih naznaka da će taj budžet biti smanjen što je dodatni atak na fond biblioteka u kojem mi ne želimo da učestvujemo. Uprkos želji da sarađujemo na najbolji način s bibliotekama, što inače činimo kroz akcije tokom čitave godine, u ovakvom otkupu ne želimo da učestvujemo. Naše knjige neće ni biti ponuđene - odsečan je Dejan Papić.

Na to se nadovezuju reči osnivača i direktora "Geopoetike" o tome da, kad se pretnja ili "pretnja" jednog ministra obistini, kao što je to ova, može se samo definisati kao amaterska, nestručna, destruktivna i u svojoj suštini - nekulturna.

- Govori i o elementarnom nepoznavanju pravopisne teorije i prakse, kulture i tržišta upotrebe jezika i pisma. Ta posebna vrsta nedemokratske primitivnosti zapravo zamazuje oči pred višegodišnjim nerešavanjem velikog broja problema u izdavačkoj delatnosti o koje se ovo ministarstvo dosledno oglušuje. Otud je ova odluka samo simbolička crvena nit koja je (ne)promišljeno pređena; ona je ujedinila sva izdavačka udruženja i izdavače u celini u želji da se čvrsto usprotive ovakvoj banalizaciji jezika i pisma. Svi oni su pokazali odlučnost da ovoga puta pokrenu čitav niz javnih diskusija i zahteva o jednako važnim (ako ne i važnijim) pitanjima koja se tiču knjiga i izdavačke delatnosti, koristeći povod ovog ćiriličnog diktata - pojašnjava Bajac.

A pita i zašto Ministarstvo kulture nije samo sebi zabranilo svoj sopstveni tekst istog ovog konkursa o otkupu knjiga u kojem je zahtev da se uzimaju u obzir isključivo one štampane na ćirilici?

- Taj tekst konkursa na sajtu Ministarstva kulture objavljen je latinicom!? Bez obzira što isti tekst postoji i na ćirilici. Ako ništa drugo, time je Ministarstvo sopstvenu odluku dezavuisalo - ponudom jednakosti izbora upotrebe jednog od dva postojeća pisma. Dakle, činom koji pokazuje izuzetnu prednost tog istog jezika u odnosu na mnoge druge; malo ih je u svetu koji se mogu pohvaliti bogatstvom imanja i upotrebe dva pisma. Ako treba, upravo time se nacija i pojedinac mogu hvaliti i uz busanje u tako poželjne rodoljubive grudi - kaže Vladislav Bajac, pisac, izdavač i član Upravnog odbora UPIS-a i Srpskog PEN centra.

Uspeh bez pomoći države

A upitan misli li da će zajednički nastup izdavača nešto da promeni, Dejan Papić na kraju odgovara:

- Iskreno se nadam da će poruka odjeknuti. Koliko i kada, videćemo. Ali, mislim da ne treba pristajati na sve što vam se ponudi. Naročito ne treba pristajati na takav način komuniciranja s čitavim jednim sektorom koji se ozbiljno bavi promovisanjem kulture. Trebalo bi svima da bude jasno da je sektor izdavaštva i knjižarstva možda i najjači sektor kulture u ovoj zemlji, onaj po kom se jasno razlikujemo u odnosu na zemlje regiona, u kom odskačemo, primer smo drugima. I potpuno je neshvatljivo da Ministarstvo kulture, umesto afirmativnog, ima potcenjivački odnos prema svima nama koji smo zaslužni za takav uspeh. Podsetiću, taj uspeh dolazi zahvaljujući, pre svega, radu svakog izdavača ponaosob, a ponajmanje bilo kakvoj pomoći države.

Bonus video: Nikola Selaković