Slovenački film u Glavnom programu 29. Festivala autorskog filma „Posmatranje“ Janeza Burgera odlično je ekranizovana priča o posledicama maltretiranja nedužnog čoveka, uživo prenošenog preko interneta. Scenario za film, pored reditelja, potpisuje i nedavno preminuli Srđan Koljević.
Piše: Dejan Šapić
Pratimo Laru (debitantkinja Diana Kolenc), bolničarku pripravnicu u Hitnoj pomoći. Ona pomaže da mladića Kristijana (Vito Vajs) dovedu u bolnicu nakon što je skoro na smrt pretučen. Na Fejsbuku je incident uživo pratilo na hiljade ljudi i niko nije pozvao policiju. Larin život tada počinje da se komplikuje i ona se vezuje za sudbinu Kristijana koji je u komi.
Sa njegovog Fejsbuk profila dobija snimke na kojima nepoznate osobe gledaju njegovo premlaćivanje. Važnu ulogu sada dobija detektiv Borut (Jure Henigman), koji pokreće istragu. Zaplet filma se vrti oko snimaka pomenutog događaja koje Lara dobija od uvek novih, nepoznatih pošiljalaca. Najpre pomisli da ih šalje sam Kristijan koji je u komi i nemoćan da se pokrene, a kamoli da koristi telefon. Film je misterija o ljudima koji su gledali incident preko Fejsbuka, a nisu reagovali i koje Lara sreće u različitim okolnostima i svaki od njih pre ili kasnije na različite načine umire.
Reditelj je u razgovoru sa publikom posle projekcije razjasnio razliku između gledanja i posmatranja (Observing) jer je prilikom gledanja nekog događaja veća angažovanost publike nego tokom posmatranja.
Film je inspirisan stvarnim događajem koji se odigrao u Ljubljani pre nekoliko godina. Dva mladića učestvovala su u premlaćivanju nedužnog čoveka, a incident je prenošen preko Fejsbuka. Snimak uživo pratilo je preko 20.000 ljudi (od dva miliona koliko Slovenija ima stanovnika), praktično svaki stoti građanin. Preciznije rečeno – “posmatralo” jer niko nije reagovao, niti pozvao policiju. Kada su devojke, slučajne prolaznice naišle i videle polu-mrtvo telo na ulici pozvale su hitnu pomoć i policiju. Reditelj se bavio posledicama onih koji su posmatrali, a nisu reagovali, više nego počiniocima događaja kojih nema u filmu.
Okrivljeni su u stvarnom životu osuđeni – jedan koji je tukao mladića (kasnije preminulog u bolnici od povreda) na 22. godine zatvora, a drugi koji je snimao i podsticao na zločin na 21. godinu zatvora.
Poznate su činjenice da ljudi u velikim procentima prate crne hronike, da su najgledaniji i najviralniji sadržaji na internetu upravo scene nasilja, gde se neko ponižava i maltertira, te je film dotakao jednu od trenutno akutnih društvenih pitanja u celom svetu.
Taj događaj iz stvarnog života u Sloveniji poslužio je samo kao polazna tačka za film Janeza Burgera. Format slike 4.3 dodatno sužava vidno polje sa crnim okvirima, ramovima, držeći nas gledaoce iza kamere kao „posmatrače“ koji to gledamo iz neke druge prostorije. Većina snimljenih scena je u jednom kadru kako bi se ispratila verodostojnost prikazanog. Oseća se neka neizvesnost, što podstiče pojava pacova, najpre u vezi Larinog automobila, a kasnije i u stanu. Najveća misterija su video-poruke koje Lara dobija preko Fejsbuka sa gledaocima kao učesnicima događaja, gde se i oni vide kako posmatraju scenu nasilja.
Primetan je uticaj filmova Zorana Tadića posebno “Ritam zločina” i “Treći ključ” čija atmosfera je prisutna i u Burgerovom ostvarenju, za koje reditelj kaže da ih nije gledao. Za inspiraciju navodi francuski film „Skriveno“ (2005) Hanekea u kojoj se paru srednje klase šalje serija video-kaseta u vezi sa krivicom za incidente u njihovoj prošlosti.
I u „Posmatranju“, posmatrači su krivci i reditelj ih kažnjava zbog onoga što nisu učinili. Odlična intervencija reditelja da se pozabavi fenomenom nasilja preko interneta kroz dramu sa elementima trilera i misterije gde se zločin tretira šire od pravnog okvira. Nedostatak empatije je takođe zločin. Još jedna sjajna odluka je da tokom filma samo čujemo zvuke i dijaloge incidenta sa pomenutog video-snimka u beskonačnim ponavljanjima prilikom svakog slanja misterioznih poruka Lari, a ne vidimo ga sve do samog kraja filma kada nam integralno prikazan objašnjava povod i tok onoga što se dogodilo te noći. Time se rediteljeva odluka da surovo kazni posmatrače potvrđuje opravdanom.
Pored filma „Ekskurzija“ Une Gunjak i domaćih „Lost Country“ Vladimira Perišića i „Radnička klasa odlazi u pakao“ Mladena Đorđevića (prikazanog na festivalu u Torontu, koji ćemo gledati na FEST-u), sa “Posmatranjem” dobili smo još jednog regionalnih favorita koji je obeležio ovu filmsku godinu. Preostao je naslov koji nas očekuje za 10-tak dana na Merlinka festivalu „Domaćinstvo za početnike“ Gorana Stolevskog iz Makedonije. Pa onda da kažemo da smo zaokružili filmsku godinu na regionalnom nivou.
Bonus video: Vladimir Perišić o filmu „Lost Country“ na Festivalu autorskog filma
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar