"Kad maestro igra maestra": Entoni Hopkins oživeće legendarnog kompozitora Hendla i otkriti kako je nastalo čuveno delo "Mesija"

Film, koji su autori predstavili kao "snažno i veličanstveno svedočanstvo o geniju koji krši sva pravila" biće premijerno prikazan na jesen 2025. godine.

Endrju Levitas (Minamata) režira po scenariju Tima Slovera.

- Hopkins i Hendl su maestri svoje umetnosti i zajedno stvaraju uzbudljiv bioskopski događaj. Hendlova muzika je neprevaziđena, a samo "Mesiju" čulo je više od pet miliona ljudi samo u Rojal Albert Holu. Hendlov "Prorok Zadok" je izvođen na svakom krunisanju britanskog monarha - rekao je Tim Haslam iz producentske kuće "Embankment", piše "Deadline".

Film ponovo spaja "Embankment" sa Hopkinsom nakon ostvarenja "Otac", za koje je glumac nagrađen svojim drugim Oskarom.

Govoreći o filmu, Levitas je dodao da se priča zasniva na neverovatnom paru koji se susreće u najlošijem trenutku u životu i zajedno stvaraju veličanstveno i revolucionarno remek-delo "Mesija":

- Pisanje Tima Slovera je ispunjeno strastvenim iskustvom iz stvarnog života u svoj svojoj boji i prljavštini, stvarajući zadivljujuću ljudsku priču sa iznenađujućom savremenom relevantnošću, univerzalnom ljudskom povezanošću i duhovnim uzdizanjem!

Georg Fridrih Hendl (23. februar 1685 - 14. april 1759) bio je nemački, kasnije britanski, barokni kompozitor, poznat po operama i oratorijumima. Rođen je u Nemačkoj, u gradu Hale, a živeo je i radio u Hamburgu, Italiji, Hanoveru, a od 1712. stalno se nastanjuje u Londonu.

Njegovo najčuvenije delo je "Mesija", oratorijum zasnovan na biblijskim motivima. Uticao je na mnoge sledbenike u periodu prelaza iz baroka u klasicizam, među kojima su Jozef Hajdn, Mocart i Betoven.

Georg Fridrih Hendl je rođen 23. februara 1685. u gradu Hale kao sin Georga i Doroti Hendl. Iste te godine rođeni su i Johan Sebastijan Bah i Domeniko Skarlati. Hendl je talent za muziku pokazao vrlo rano, te je već sa sedam godina svirao na čembalu i orguljama, a s devet godina je počeo i da komponuje. Njegov otac, ugledni lekar u Haleu koji je služio na dvorovima po Saksoniji i Brandenburgu, nije želeo da mu se sin bavi muzikom, već da studira pravo. Za razliku od oca, Hendlova majka Doroti podsticala je njegov muzički talent.

Uprkos svemu, mladi Hendl je imao dozvolu za učenje sviranja i kompozicije kod Fridriha Vilhelma Cahova, orguljaša u crkvi Libfrauen u Haleu. Njegova tetka, Ana, poslala mu je klavir za sedmi rođendan. Godine 1702, Hendl je ispunio očevu želju i upisao je pravo na univerzitetu u Haleu, ali je nakon smrti svog oca 1703. napustio studije i počeo da se bavi muzikom postavši orguljaš u jednoj protestantskoj crkvi.

Tokom boravka u Haleu, njegov savremenik Johan Sebastijan Bah je jednom prilikom prepešačio 40 km kako bi se susreo s Hendlom, a kada je stigao, saznao je da je Hendl napustio Hale kočijom nekoliko sati pre Bahovog dolaska.

Sledeće godine seli se u Hamburg gde postaje violinista i čembalista u jednoj operskoj kući. Tu se upoznao s Johanom Matesonom, Kristofom Graupnerom i Rejnhardom Kejzerom. Postoji jedna zanimljiva anegdota vezana uz Hendla i Matesona. Tokom Hendlove posete Hamburgu izvodila se Matesonova opera “Kleopatra”, a Mateson, koji je pevao u operi, zamolio je Hendla da svira čembalo u orkestru. Kada se Mateson vratio s pozornice i završio svoj pevački deo želeo je da sam svira čembalo, ali mu Hendl nije dozvolio. Dva kompozitora su se prvo sukobila u prostoru za orkestar, a zatim su prekinuli i izašli na ulicu. Tu su se odlučili na dvoboj koji su gledali znatiželjni prolaznici.

Dvoboj bi možda završio kobno da nije bilo Hendlove odeće. Kada je Mateson krenuo mačem na Hendla ubo ga je u metalno dugme na odelu, te je dvoboj završio bez posledica. Njih dvojica su se nakon tog događaja pomirili. Tu je napisao i svoje prve dve opere, “Almira” i “Neron”, koje su izvedene 1705. godine. Ubrzo je napisao još dve opere, “Dafne” i “Florindo”, koje su izvedene 1708. godine.

Hendl je boravio kasnije u Italiji gde ga je pozvao Đan Gaston Mediči. Tu je upoznao Gastonovog brata Ferdinanda, takođe kompozitora. Kako je tadašnji papa zabranio operu, Hendl je posao našao u komponovanju sakralne muzike. Njegovo najpoznatije delo iz ovog perioda je “Dixit Dominus”(1707). Napisao je i mnogo kantata u operskom stilu koje su se izvodile na dvoru karidnala Pjetra Otobonija.

Njegova opera “Rodrigo” praizvedena je 1707. u Firenci, a njegova opera “Agripina” praizvedena je 1709. u Veneciji. Agripina, koja je izvedena čak 27 puta, pokazala je njegovu kompozitorsku zrelost i postavila je temelje za njegovu reputaciju vrsnog opernog kompozitora.

Godine 1710, tokom svog puta u London, posetio je Anu Mariju Luizu Mediči. U Londonu se skrasio 1712. godine, a 1723, Hendl se seli u novoizgrađenu kući na adresi Brook Street 25. Taj stan je iznajmljivao sve do svoje smrti 1759. Kuća je danas muzej otvoren za javnost u kojem se često mogu čuti koncerti barokne muzike.

Hendl je baš u ovom stanu komponovao neka od svojih najpoznatijih dela: “Mesija”, “Prorok Zadok” i “Muzika za kraljevski vatromet”.
Godine 1726, praizvedena je njegova opera “Scipione”, a marš iz te opere postao je tradicionalni spori marš jedne britanske zaštitne jedinice. Sledeće godine Hendl je dobio i britansko državljanstvo te je postao naturalizovani Britanac, a u skladu s tim promenio je svoje ime u Džordž Friderik Hendl.

https://www.youtube.com/watch?v=waTzBd5lTHQ

Te iste godine Hendl je dobio narudžbinu za četiri himne koje bi se izvele tokom krunisanja kralja Džordža II. Jedna od te četiri “Prorok Zadok”, izvodi se na svakom krunisanju nekog engleskog vladara od tada. Hendl je bio predsednik Kraljevske muzičke akademije.

U aprilu 1737. u svojoj 52. godini života, Hendl je doživeo moždani udar koji je njegovu desnu ruku privremeno paralisao, što je uzrokovalo da prestane da nastupa. Tokom tog perioda se žalio i na svoj vid. Tada je otputovao u mesto Ahen, gde se kupao u toplim kupkama i svirao orgulje za publiku. Hendl se 1740. u potpunosti odrekao vođenja opera. To je uradio jer je na tom poslu izgubio veću količinu novca.

Nakon oporavka Hendl se fokusirao na komponovanje oratorijuma. Njegovo delo “Mesija” praizvedeno je 13. aprila 1742. u Dublinu, a hor koji je pevao sačinjavalo je 26 dečaka i pet muškaraca iz dva crkvena hora u Dublinu. Godine 1749, komponovao je “Muziku za kraljevski vatromet”, a na premijernom izvođenju je bilo 12.000 ljudi.

https://www.youtube.com/watch?v=JH3T6YwwU9s

Hendl je 1750. organizovao izvođenje “Mesije” u bolnici Foundling. Predstava je bila veliki uspeh, a to je uzrokovalo da se svake godine u toj bolnici održavaju priredbe Hendlovih dela. Ta je tradicija trajala sve do njegove smrti. Kao znak zahvalnosti, Hendl je postavljen za upravnika bolnice samo dan nakon prvog izvođenja. Nakon svoje smrti toj instituciji je ostavio kopiju “Mesije”.

Iste te godine, tokom povratka u London (iz Nemačke), Hendl je bio ozbiljno povređen u saobraćajnoj nesreći između Haga i Harlema u Holandiji. Već 1751. počeo je da gubi vid u jednom oku. Uzrok tome bio je nepoznat. Ubrzo nakon prvog, slepoća se proširila na drugo oko. Umro je osam godina kasnije, 14. aprila 1759. u Londonu, a poslednje izvođenje kome je prisustvovao bilo je izvođenje njegovog dela “Mesija”. Na njegovu sahranu došlo je više od tri hiljade ljudi, a sahranjen je uz sve društvene počasti. Grobnica mu se danas nalazi u Pesničkom kutku Vestminsterske opatije.

Volfgang Amadeus Mocart je o Hendlu rekao:

“Kad stvara udara kao munja.”

Ludvig van Betoven ga je smatrao „majstorom svih kompozitora“:

“Idite kod njega i naučite kako postići enormne efekte, na tako jednostavan način.”

Bonus video: Sidnejska opera