0
Ludvig van Betoven je imao genetsku predispoziciju za oboljenje jetre i infekciju hepatitisom B mesecima pre smrti, pokazala su najnovija istraživanja.
Tim sa Univerziteta Kembridž analizirao je pet pramenova kose. Naučnici koji su radili na ovoj studiji su za potrebe analize dobili osam pramenova za koje se verovalo da su pripadali slavnom kompozitoru. Nakon DNK analize i upoređivanja određenih delova kako bi se utvrdilo da je kosa stvarno pripadala slavnom umetniku, istraživači su zaključili da je njih pet pripadalo Betovenu, piše „BBC“.
Daljim analizama je ustanovljeno da je on imao genetsku predispoziciju za bolesti jetre uzrokovanih naslednim faktorom koji se naziva hemohoromatoza što, kako istraživači sugerišu, u kombinacijii sa njegovom sklonošću prema alkoholu i infekcijom hepatitisom B dovodi do razvoja spomenute bolesti. Međutim, nisu mogli da utvrde definitivan uzrok njegovog gubitka sluha.
Ludvig van Betoven je rođen u Bonu u Nemačkoj, 1770. godine, a umro je u 56. godini u Beču, 1827. Čudesni kompozitor i pijanista je pretrpeo progresivni gubitak sluha, koji je počeo u njegovim dvedesetim i doveo do toga da je postao potpuno gluv do 1818.
Tristan Beg, genetičar i doktorant biološke antropologije na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji, je rekao da je tim pretpostavio iz kompozitorovih beležaka koje je pisao u poslednjoj deceniji svog života – da je Betovenov unos alkohola bio redovan, ali je bilo teško proceniti količinu koju je konzumirao.
– Dok većina njegovih savremenika tvrdi da je njegova konzumacija bila umerena prema bečkim standardima ranog 19. veka, to je verovatno iznosilo količine alkohola za koje se danas zna da su štetne za jetru – ocenio je Beg dodajući:
– Ako je njegova konzumacija alkohola bila dovoljno velika tokom dovoljno dugog vremenskog perioda, interakcija sa njegovim genetskim faktorima rizika predstavlja jedno od mogućih objašnjenja za njegovu cirozu.
Johanes Kraus, sa Instituta „Maks Plank“ za antropologiju u Nemačkoj, istakao je da ne mogu sa sigurnošću reći šta je ubilo Betovena, ali mogu da potvrde prisustvo značajnog naslednog rizika i infekciju virusom hepatitisa B.
– Iako se ne može identifikovati jasna genetska osnova za Betovenov gubitak sluha, naučnici upozoravaju da se takav scenario ne može striktno isključiti. Takođe smo identifikovali ono što opisujemo kao „dete rezultat afere“ – u Betovenovoj direktnoj očinskoj liniji. Nadamo se da će tako što ćemo Betovenov gen učiniti javno dostupnim za istraživače, jednog dana moći da se odgovori na preostala pitanja o njegovom zdravlju i genetici – zaključuje Tristen Beg.
Bonus video: „Betoven maraton“ – Podvig Beogradske filharmonije
