0
E, ovo je za mene pravi uspeh u pozorištu, više od svega! Za konačni sud potrebno je vreme, tj. samo treba tih 20 godina, s osmehom za Nova.rs komentariše Jagoš Marković, reditelj predstave "Hasanaginica" Ljubomira Simovića, koja 30. decembra obeležava dve decenije od premijere u nacionalnom teatru.
Uoči tog prvog izvođenja, reditelj je rekao da je predstava posvećena „onima koji su voleli, a bili povređeni, pa zbog toga postali grubi, žestoki, surovi i svirepi“ i dodao: „Svima, čija deca rastu bez njih, deci koja odrastaju bez roditelja, majkama koje podižu decu svoje dece, ljudima koji su voleli i bili žrtve sopstvene ljubavi i sopstvenih nesporazuma… Ako posle ove predstave, i mi sa scene, i ljudi iz gledališta, stanemo bar jedan milimetar, bar jedan korak bliže ljubavi, onda ona ima smisla. Meni se čini da sam već postao bolji. Ili, ako nisam bolji i razumniji, bar sam manje loš, manje zao“.
– Veliki Ljuba napisao, mi napravili, glumci igraju 20 godina i dušu daju, rastu i sazrevaju zajedno s predstavom a sve u slavu teatra, njegovog bića i našeg Narodnog pozorišta, našeg najstarijeg hrama Talijinog, hrama duha i jezika našeg. Zaborave se lepe reči s premijere i ružne reči i sudovi tadašnjih trenutnih kao moćnika, i dođe Njegovo visočanstvo Publika i presudi. Jer, Publika Narodnog pozorišta nije iz rijalitija. Moram reći da se zadnjih godina čak i publika u nekim krugovima ili kružocima ne ceni i kao nije bitna. A pozorište ne postoji da bismo mi radili, nego da bi publika nešto dobila.
„Hasanaginica“ se vremenom menjala. Osim Vanje Ejdus koja već dve decenije tumači glavnu junakinju, u istim ulogama su i Radmila Živković, Aleksandar Srećković Kubura i Darko Tomović.
– Predstava se promeni al’ njeno biće je u suštini ostalo isto. Naročito kada uskaču velikani i majstori glume. Nažalost, nema ih više među nama, a moram ih pomenuti – Marinka Madžgalja kao Hasanagu, Kseniju Jovanović kao majku Pintorovića, Cigu Jerinića kao Ahmeta, posle kojeg je tu ulogu igrao Srba Milin, potom Peca Ejdus. A ni Askeri nisu oni s premijere. Stefan Kapičić je otišao u inostranstvo, a Igor Đorđević i Nenad Stojmenović u dobili su druge zadatke. To je pozorište.
Jagoš Marković posebno pamti događaj koji je bio odmah nakon izvođenja predstave.
– Mi smo stalno predlagali predivnu gospođu Kseniju Jovanović za Dobričin prsten, i ona nikako da ga dobije. I posle premijere „Hasanaginice“, ja poludim i iz bifea pozovem sve na peti sprat, celu ekipu, Ljubu Simovića, goste, i kažem im da je jako važno. Od neke bedne pozorišne folije napravio sam nekakav prsten, održao govor, i smrtno ozbiljnim glasom rekao da je Naš prsten dobila naša diva Ksenija Jovanović i da će joj ga uručiti Ljuba Simović. Ansambl je vrištao kao na utakmici a Ksenija je bila dirnuta i srećna. Umalo smo dočekali Novu godinu tada u pozorištu – priseća se Marković i napominje da je Ksenija Jovanović koju godinu kasnije dobila Dobričin prsten.
Bonus video: Gorčin Stojanović o (ne)emitovanju filma
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
