11
Već u prvim danima 2026. godine Vulkan izdavaštvo objavilo je nekoliko zanimljivih knjiga. Među njima su Izabrana dela Ive Andrića, Gogoljeve "Petrogradske priče" i novi romani Donata Karizija i Jon Somin.
Novi roman „Vaspitanje leptira“ jedan od najuticajnijih autora savremenog trilera Donato Karizi otvara nezaboravnim prizorom – drvena kuća gori usred noći, planinski pejzaž obasjan je plamenom, а sneg tiho pada. Kada se kuća uruši, čuje sa samo tihi šapat preživelih. Ali ubrzo postaje jasno da ta tragedija nije kraj, već početak nečega daleko složenijeg. Brojevi se ne slažu, činjenice klize, a sudbina započinje okrutnu igru.
Pišući novi roman Karizi, autor dela koja su prevedena na više od 30 jezika i prodata u milionskim tiražima, pošao je od verovanja da zlo ne nastaje u mraku, već u ljudima, iz tišine i ravnodušnosti. Stoga u „Vaspitanju leptira“ nije fokus na spektakularnom zločinu, već trenucima kad se okreće glava i izborima koji se ne čine dramatičnim, ali imaju nepovratne posledice. Autor postavlja pitanje da li i u najmračnijim ljudskim postupcima postoji tračak iskupljenja, ili makar razumevanja. „Vaspitanje leptira“ je putovanje u najtamnije kutke ljudske duše, roman koji uznemirava, provocira i menja način na koji posmatramo svet, sugerišu iz Vulkan izdavaštva.
Pred čitaocima je i novo delo autorke Jon Somin – „Sezona novih početaka“. Somin, već zapaženo ime savremene korejske književnosti, televizijska scenaristkinja i dobitnica nagrade Novi korejski pisac, u romanu donosi priču o Đongmin koja ima trideset godina, uspešnu karijeru TV scenaristkinje, ali i emotivni slom. Nakon što bez najave napušta posao, povlači se iz svakodnevnog života, zarobljena brigama, očekivanjima i strahom od budućnosti. Jedna naizgled bezazlena šetnja i potraga za kafom dovode je do neobične radionice bez natpisa. Miris gline, svetlost kroz biljke i spokoj tog prostora postaju prvi korak ka ozdravljenju.
Kako se godišnja doba smenjuju, Đongmin počinje da uči grnčariju, ali i da gradi nova prijateljstva. Svaki predmet koji nastane pod njenim rukama nosi deo unutrašnje promene. Ljudi oko nje imaju sopstvene rane, snove i tišine, a zajednički prostor radionice postaje mesto gde je dozvoljeno biti spor, nesavršen i prisutan. U tom svetu, čak i ljubav dolazi nenametljivo… Jon Somin u novom delu čitaoce osvaja tišinom i prepoznatljivom toplinom, ukazuju iz Vulkana.
I velikan ruske književnosri Nikolaj Gogolj ponovo je „na meniju“. Tačnije piščeve „Petrogradske priče“. Napisane tridesetih i četrdesetih godina 19. veka, ove pripovetke otkrivaju šta se dešava iza hladne, elegantne fasade carske prestonice. U toj pozadini, mali i obični ljudi pokušavaju da sačuvaju dostojanstvo, razum i san, dok se grad pretvara u groteskno okruženje i zlokobnog lutkara koji povlači konce.
Petrograd je u ovoj zbirci lik sa sopstvenom voljom, u kom njemu predmeti oživljavaju, stvarnost se nakrivljuje, a čovek počinje da sumnja u sopstvenu percepciju. U Gogoljevim pričama birokratija nije dekor, već sila koja briše identitet. Društvena nepravda i ravnodušnost ljudi postaju svakodnevni mehanizmi koji melju pojedinca. Stoga „Petrogradske priče“ i danas zvuče sveže, savremeno, jer čitaoci prepoznaju sistem, pritisak, i onu tanku liniju između ludila i lucidnosti.
Kao izvrstan kolekcionarski primerak objavljena su i Izabrana dela Ive Andrića. Ovaj izbor okupljaju ključne romane i pripovetke pisca čije delo već decenijama predstavlja tačku oslonca domaće književnosti. U tvrdom povezu, smeštena u kutiju, ova izdanja imaju i estetsku i simboličku težinu. Nisu namenjena samo polici, već vremenu koje se odvaja za čitanje.
U ovom kompletu nalaze se: „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Prokleta avlija“, „Znakovi pored puta“, „Gospođica“ i „Pripovetke“.
Proza Ive Andrića prepoznatljiva je po smirenom tonu i dubini kojom sagledava ljudsku sudbinu u istorijskom vrtlogu. Istorija kod Andrića nikada nije dekor, već aktivna sila koja oblikuje živote, navike i moralne izbore njegovih likova. Veliki istorijski lomovi uvek se prelamaju kroz male, naizgled nevažne sudbine. Upravo u tom spoju velikog i malog nastaje njegova književna snaga. Andrićevi junaci često govore malo, ali nose mnogo. Posebno mesto u njegovom delu zauzima prostor Balkana, viđen kao svakodnevno mesto susreta Istoka i Zapada. Taj sudar nije egzotičan ni romantičan, već složen, napet i često bolan. Andrićev stil ostaje odmeren, jasan i suzdržan, ali upravo u toj mirnoći leži njegova težina. Ivo Andrić ne podiže glas, ali upravo zato njegove rečenice ostaju dugo prisutne, poručuju iz Vulkana.
