Baš kad se učinilo da su Andrića pretresli sa svih strana i oni koji su ga čitali i oni koji to nisu, pojavila se kod nas jedna knjiga koja pravi radikalan zaokret u odnosu na dosadašnja tumačenja. Naime, krajem godine izdavačka kuća „Karpos” objavila je neveliku, ali idejama bremenitu knjigu, Poredak želje – rađanje kapitalizma u romanu Gospođica Ive Andrića autorke Marije Čalić.
Polazeći od premise da Andrićeva Gospođica ne samo da je pogrešno čitana u poslednjih osamdeset godina, koliko je prošlo od njenog nastanka, autorka nam, krećući se raznolikim interpretativnim rukavcima, pokazuje da je ovaj roman zapravo ostao nepročitan. Ne ulazeći u prosuđivanje njegovih estetskih vrednosti, ova knjiga, oslonjena na francusku psihoanalizu i filozofiju, pokazuje da je glavna junakinja Andrićevog romana pre svega personifikacija kapitalizma u svom zamahu, pa tek onda lucidno ocrtavanje karaktera jedne žene, koja se uplela u, prema onovremenim shvatanjima, muške poslove.
Poredak želje predstavlja važnu knjigu, jer ne saamo što nam nešto govori o Andriću ono što do sada nismo čuli, ili smo barem naslućivali, ali nismo do kraja osvestili, već zato što nam govori nešto o nama samima – duboko uronjenim u principe potrošačkog društva koje se identifikuje isključivo sa onim što poseduje.
Takođe, za razliku od tradicionalnih pristupa, srpska književna kritika konačno je uronila u nešto savremenija tumačenja.
Tako ova knjiga govori ne samo o Andrićevoj izuzetnoj pronicljivosti i oku za detalj i nastupajuću stvarnost, već zaranja u dijalog sa autorima na koje jedva i da se pomišlja u domaćoj književnokritičkoj praksi.
Poredak želje nije knjiga koja se čita u dahu i ne preteduje da Andrićev roman pročita do kraja, ali poziva na nova čitanja i što je još važnije, ocrtava promenljivu prirodu želja koje u potrošačkom društvu i uslovima kapitalizma ne mogu biti ispunjene, već se stalno moraju iznova ispunjavati, uglavnom praznim sadržajem.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare