0
Narodno pozorište u Beogradu kreće sa probama sredinom maja, sa nestrpljenjem očekuju nastavak rada na novim predstavama, nadaju se da će uspeti da realizuju dogovoreni dolazak velike francuske glumice Izabel Iper krajem oktobra, ali su trenutno mere opreza i briga o zdravlju, kako naglašava upravnica Ivana Vujić, na prvom mestu.
Od jeseni planiraju rad na delima „Orlando“ Virdžinije Vulf u režiji Bojana Đorđeva, „Rat i mir“ Lava Tolstoja, koji će postaviti Boris Liješević i „Vuci i ovce“ Aleksandra Ostrovskog, u režiji Egona Savina.
Vujić za portal Nova.rs govori o planovima i finansijskoj situaciji u nacionalnom teatru, novoj publici koju su stekli emitovanjem snimaka svojih predstava, pozorištu i svetu nakon korone.
Narodno pozorište je prvo krenulo sa prikazivanjem predstava na internetu. Kako se taj projekat pokazao?
– Prvog dana imali smo 20.000 gledalaca, a do sada naše predstave su imale 240.000 pregleda što je zaista istorijski fenomen. To nam je pokazalo da možemo da osvojimo novu publiku na kontinentima na kojima nismo bili kao što je Afrika. Iz Kejptauna smo imali mnogo publike. Interesovanje za naše predstave je bilo i u Americi, Kanadi. Vrlo smo zainteresovali Australiju, odakle su nam se javljali ljudi, zatim Irce. Mnogi nikada nisu bili u Beogradu, ni u Narodnom pozorištu. Pojedini su čak želeli da daju donacije i pomognu nam, jer su se zainteresovali za našu kulturu. To vidimo kao prostor za dalje projekte, način da naše predstave „gostuju“ na mestima gde ne možemo brzo i lako da stignemo. Nekoliko predstava smo reprizirali na zahtev publike pa je „Gospođa ministarka“ (u režiji Jagoša Markovića, prim.aut.) imala 6.500 pregleda u premijernom strimingu i 5.500 u repriznom terminu. To može biti oblik saradnje sa drugim prostorima paralelno sa svakodnevnim repertoarom.
Da li to znači da ćete i nove predstave uporedo prikazivati na internetu i igrati u pozorištu?
– Pokazalo se jako značajnim, jer smo stigli do ljudi koji ne mogu da dođu u pozorište, a i oni su naša publika i moramo im se posvetiti. Ovo je novi oblik širenja publike, razmenjivanja mišljenja sa publikom i pokazalo se kao jako dobar put kojim su posle nas krenula i ostala pozorišta vrlo uspešno. Sve su to oblici susretanja u vazduhu između nas i publike, ali su ti susreti izgradili novi prostor zajedništva.
Stiče se utisak da su ustanove kulture spremno odgovorile na situaciju izazvanom epidemijom virusa korona. Slažete li se?
– Vreme krize nije vreme straha. Ni vreme straha nije vreme povlačenja u umetnosti. To je uvek vreme postavljanja pitanja i pronalaženja kretanja u okviru zadate situacije makako ona bila kompleksna. Sada se novi prostor otkrio i uspostavio i stekli smo iskustvo koje možemo da primenimo kasnije. Mi otvaramo naš muzej 28. aprila sa stalnom postavkom, izložbom o tenoru Zoranu Krnetiću i pripremamo izložbu o primabalerini i pedagogu Jovanki Bjegojević, koja će verovatno početkom juna imati svečano otvaranje. Radnici muzeja su zaštićeni, prostor je potpuno dezinfikovan, primamo posetioce koji nose maske i rukavice. Biće na raspolaganju sredstva za dezinfekciju i time se polako vraćamo u svakodnevni život. Narednog dana, 29. aprila, obeležićemo Svetski dan igre prikazivanjem baleta „Evgenije Onjegin“, ali i „freskom“ koju su načinili članovi Baleta Narodnog pozorišta koji su u svojim stanovima snimili male klipove.
Kako će se dalje odvijati dinamika ponovnog otvaranja Narodnog pozorišta?
– Povratak u zgradu većine zaposlenih biće 11. maja, a probe Baleta, Opere i Drame počeće u periodu između 15. maja i kraja tog meseca. Vodićemo računa o merama zaštite pa će Balet raditi vežbe u malim grupama sa velikom razdaljinom između igrača. Biće više grupa tako da će se omogućiti držanje distance, uz nošenje maski. Na to ćemo morati da se naviknemo. Baletski igrači će prvo krenuti sa vraćanjem kondicije i to će trajati oko mesec dana. Opera će krenuti sa obnovom Pučinijevog dela „Đani Skiki“ u režiji Ane Grigorović. Solo pevači će sa korepetitorom raditi u svojim prostorijama, dva čoveka u prostoru. Videćemo kada će orkestar početi sa probama, jer još uvek nije dozvoljeno okupljanje toliko ljudi. Nastavićemo rad na predstavi „Vasa Železnova Maksima Gorkog i drugi“ u adaptaciji i režiji Zlatka Svibena, gosta iz Zagreba i te probe očekujemo da budu krajem maja, početkom juna zavisno od toga kada reditelj bude mogao da dođe i naše organizacije.
Kakvi su planovi za leto i jesen?
– Spremni smo da na leto nastupimo ambijentalno. To bi bio dogovor između svih pozorišta, jer uvek je bolje kada zajedno nastupamo. Nameravamo da izvodimo predstave na otvorenom u Beogradu, a nadamo se da ćemo realizovati i planirana gostovanja krajem avgusta u Crnoj Gori. Imamo dogovoreno i gostovanje na „Mitelfestu“ u Italiji. Verujemo i u dolazak Izebel Iper sa njenom predstavom koja je zakazana za 31. oktobar i 1. novembar. Od jeseni radićemo „Orlanda“ Virdžinije Vulf u režiji Bojana Đorđeva, krajem godine Tolstojev „Rat i mir“ u režiji Borisa Liješevića i „Vuci i ovce“ Ostrovskog u režiji Egona Savina. Očekuju nas i operske i baletske premijere, kao i manjinska koprodukcija sa pozorištem u Bremenu. Reč je o dramatizaciji romana Vasilija Grosmana „Život i sudbina“, a reditelj je Armin Petres. To je delo o strahu. Reditelj je bio krajem februara kod nas i izabrao je tri glumca i jednog muzičara koji će raditi u Bremenu sa njihovim ansamblom. Predstava bi trebalo da bude premijerno izvedena u Bremenu u novembru, a potom i u Beogradu.
Kako se ova situacija odrazila na planove Narodnog pozorišta?
– Mi smo kao i svi u ozbiljnoj situaciji. Bili smo pred premijerom „Vase Železnove“, trebalo je već da izađe sredinom marta. Predstava je u celosti postavljena. S druge strane, celina postoji, a ljudi su se sada bavili svojim ulogama, materijal se slegao i neće biti problema. Imali su vremena da razmisle o svojim ulogama, obrade ih u sebi i željni su da nastave da stvaraju. Razmatramo koje ćemo programe moći da ostvarimo zavisno od sredstava kojim raspolažemo. Nastojaćemo da najznačajnije događaje, poput gostovanja Izabel Iper, realizujemo.
Kako se vanredno stanje odrazilo na budžet nacionalnog teatra?
– Što se tiče finansija, smatram da sredstva treba da se upute ka zdravstvu koje ima najozbiljniji zadatak. Mi ostali pratimo to na svoj način, a pozorište uvek može da ostvari svoje ciljeve. Životi ljudi su najvažniji.
Da li će ljudi po okončanju epidemije pohrliti u pozorište ili će se bojati da sede u zatvorenom prostoru jedni sa drugima?
– Sigurno će biti straha kod jednog broja ljudi, a kod drugih će biti želje i ona će biti veća od straha, a mi moramo biti vrlo odgovorni. Na otvorenom je situacija lakša. Ako smo unutra, moraćemo da obezbedimo određenu distancu, a verujem da će biti ljudi koji će doći sigurno. Život uvek pobeđuje.
Kakav je će biti svet posle epidemije?
– Verujem da svet neće biti isti, ali s druge strane, i posle svih pošasti koje smo prošli poput ratova, svet je bivao jednak. Mislim da je šansa karantina i ove pandemije da pokušamo da budemo bolji. Da li ćemo biti, ne znam, ali data nam je šansa. Ne treba se bojati kriza, jer sve one daju šansu za bolji svet. Kako su se ljudi povukli, pojavio se neki drugi svet koji je bio sklonjen – životinjski svet je živnuo kada smo se mi umirili. Svet je krenuo strašnim ubrazanjem i ta žudnja za komforom, grabljenjem, imanjem, pogrešan je put. Čovek se udaljio od svoje suštine u žudnji koja je proizašla iz liberalnog kapitalizma koji stalno zahteva još dobara i još i još. Nikada ništa nije dovoljno. Sada vidimo da sve može biti dovoljno i da čovek mora da se vrati onome što je dobro u njemu. Ako smo dovoljno pametni, iskoristićemo ovo kao svoju šansu da postanemo bolji. Udaljili smo se od sebe, od svojih bližnjih, od suštine čoveka, u stalnoj pohlepi da imamo sve više, da budemo sve bogatiji. U svakoj bolesti leži šansa i u svakom ozdravljenju je šansa ka nekoj vrsti čišćenja. Moramo se vratiti dubinskom smislu čoveka, a sve površne stvari mogli bi da odbacimo, kao što smo to učinili u karantinu. Kao što kaže Blejk, sve utvare moramo baciti u jezero. To ne znači da će svet tako lako i brzo postati bolji. Zato je potrebno mnogo zajedničke vere, ljubavi i nade. Verujem da ih čovek uvek ima.
Šta nas očekuje naredne sedmice na onlajn repertoaru Narodnog pozorišta?
– Striming ćemo nastaviti sa predstavama rađenim po Šekspirovim delima. Biće tu opera „Otelo“, balet „Romeo i Julija“, predstava „Ričard Treći“ u dve verzije – sa Mikijem Manojlovićem i Igorom Đorđevićem, zatim „Hamlet“, „Ukroćena goropad“, „Vesele žene vindzorske“. Ova praksa nas je naučila i da poboljšamo svoju tehnologiju i da radimo bolje i kvalitetnije, jer vidmo koliko je to važno. Krećemo punom parom, obazrivo, da budemo bolji ako je moguće.
