"Pitali smo 3 onokologa šta nikad ne bi naručili u restoranu - svi su dali isti odgovor"

Slično razmišljaju i onkolozi kada je reč o ishrani. Iako nijedna namirnica sama po sebi neće izazvati rak, stručnjaci upozoravaju da način ishrane može značajno da utiče na rizik od razvoja bolesti.

„Prema podacima Američkog društva za borbu protiv raka, samo ishrana povezana je sa oko četiri odsto slučajeva raka u SAD. Međutim, kada se tome dodaju gojaznost, konzumiranje alkohola i fizička neaktivnost, dolazimo do faktora koji učestvuju u nastanku čak petine svih slučajeva raka“, kaže dr Nejtan Hendli, direktor Programa za integrativni oporavak od raka pri Institutu Marcus u okviru Jefferson Health sistema.

On dodaje da osobe koje se pridržavaju preporuka o zdravoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti imaju 10 do 20 odsto manji rizik od dijagnoze raka, kao i 24 do 30 odsto manji rizik od smrti izazvane ovom bolešću.

Nijedna namirnica nije zabranjena, ali jedna se posebno izdvaja

Tri onkologa sa kojima je razgovarao portal Parade slažu se da nije potrebno potpuno izbaciti omiljenu hranu iz ishrane.

„Umesto da razmišljaju o jednoj namirnici ili jednom obroku, ljudi bi trebalo da usvoje način ishrane kojeg mogu dugoročno da se pridržavaju“, kaže onkolog dr Sudarsan Višnu Kolimutatuilam.

Ipak, svi upozoravaju da ishrana bogata prerađenim proizvodima, crvenim mesom, alkoholom, uz mali unos voća, povrća i vlakana, povećava rizik od pojedinih vrsta raka.

Zbog toga preporučuju da se jelovnik najvećim delom zasniva na povrću, voću, integralnim žitaricama, mahunarkama i orašastim plodovima, dok su riba, živinsko meso i biljni izvori proteina bolji izbor od prerađenog mesa poput slanine i suhomesnatih proizvoda.

Hrana koju onkolozi gotovo uvek preskaču

Kada jedu u restoranu, sva trojica onkologa kažu da gotovo nikada ne naručuju prženu hranu.

Razlog nije samo velika količina masti. Tokom prženja na visokim temperaturama nastaju jedinjenja poput akrilamida, dok se pri prženju, pečenju na roštilju ili zagorevanju mesa stvaraju heterociklični aromatični amini (HCA) i policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). Istraživanja pokazuju da ova jedinjenja mogu da oštete DNK, a u eksperimentima na životinjama povezana su sa razvojem raka.

Poseban problem predstavlja višekratno korišćenje istog ulja za prženje, jer tada nastaje još više štetnih jedinjenja.

Pržena hrana doprinosi i gojaznosti, koja je jedan od najvažnijih faktora rizika za razvoj brojnih vrsta raka.

„Gojaznost izaziva hroničnu upalu u organizmu, a takvo stanje pogoduje opstanku i razmnožavanju abnormalnih ćelija“, objašnjava hematolog-onkolog dr Dilon Kejson.

Šta je bolji izbor?

Umesto pomfrita, pohovane piletine ili prženih lignji, onkolozi najčešće biraju obroke sa nemasnim proteinima i dosta povrća.

To mogu biti salata sa piletinom ili lososom, tofu, jela od sočiva, riba sa pečenim povrćem, burito činije, fajite, poke činije ili suši.

Stručnjaci preporučuju da se hrana češće priprema pečenjem u rerni, kuvanjem na pari ili dinstanjem, jer se na taj način ne stvaraju štetna jedinjenja karakteristična za duboko prženje.

Ipak, naglašavaju da nema razloga za grižu savesti ako povremeno pojedete pomfrit ili neko drugo prženo jelo.

„Najvažnije je šta jedete većinu vremena, a ne jedan obrok. Umerenost je najbolja strategija za očuvanje zdravlja“, zaključuju onkolozi.