Piše Ivan Tokin: Krila

Ja sam se pobunio i nije mi uspelo ništa više od toga da mi ne otimaju pare, nego da svakog meseca moram da idem u banku, da tražim da mi odblokiraju račun i vrate mi ono što su mi automatski skinuli, jer za to nema nikakvog razloga. Oni priznaju da nema, ali sad kad su već počeli, kažu ne postoji način da se to prekine, osim da ja stalno dolazim.Sigurno me razumete, jer ko god je imao posla s nekom bankom, a imali smo svi, zna da su banke duboko posvećene otimačini. Ne pričam vam sve ovo da bih vam pričao protiv moje banke ili protiv svih banaka, jer valjda je svako normalan protiv svake banke. Ja vam ovo pričam jer svakog meseca kad dođem u tu ekpozituru, prvo mi je drago što je tu jedna fina devojka koja mi kaže evo sad ću da zovem da odblokiraju, a vi budite tu negde pa ću vas zvati.Ona razume moj slučaj ali ona nije banka, ona je samo fina devojka koja radi u banci. Drugo, ja tu imam pola sata da se motam okolo, i kad nemam neku posebnu obavezu, ja samo lutam, ili idem negde da doručkujem, pošto je to uvek ujutru.Danas sam mislio da idem na piletinu na Studentskom trgu. Dva puta u životu sam jeo nešto iz tog restorana i oba puta mi nije bilo dobro, ali uporan sam, sviđa mi se kako pohuju piletinu, odnosno ne sviđa mi se nego mi se izgleda sviđa da mi se to sviđa. Tako nekako, jer drugačije ne mogu da objasnim da mi se sviđa nešto što mi ne prija ni dok ga jedem ni posle, ni posle posle.Dakle, pređem ulicu na prelazu iz Makedonske, na Trg Republike. Onda dijagonala ka Vasinoj, i na sredini dijagonale vidim njih trojicu, klinci, mislim klinci, imaju valjda oko dvadeset godina, dvadeset pet maksimalano. Srednji nosi kofu s krilcima, veliku kofu, za njih trojicu koji u tim godinama sigurno ozbiljno mogu da pojedu. Svi uzimaju iz kofe i jedu. Ja sam zapamtio ovog srednjeg što nosi kofu, ne lice i pojavu, znam samo da su svi niski, nego kako je lepo zagrizao krilce. Onaj deo koji liči na batak, zagrizao ga je kao u crtanom filmu.Skoro da sam čuo zvuk zuba koji se zarivanju u meso i da osetim ukus svega toga u šta umaču ta krila na tom mestu. Dok su mi prilazili ja sam usporio, da bih ih što duže gledao, a da ih ne pratim. Samo sam ovog mog gledao. U još dva zalogaja pojeo je krilce, a kost je bacio na trg. Mimoišli smo se i putem do restorana našao sam još pet kostiju. Znači ne bacaju svi po ulici, neki i u kantu, ili u kofu koju su dobili. A možda su neke koske bacali daleko od sebe, na krovove ili terase, to ne mogu da znam. Mogu da znam, i znam, gde su prešli Vasinu, jer znate već, koska ih je odala.U restoranu sam uzeo pohovano belo meso, zagrizao sam jedan komad i ne da mi se nijesvidelo nego mi je pripala muka. Nemojte da mislite da imam nešto protiv tog restorana, nemam, kažem vam da ga volim, samo izgleda da ne mogu da jedem tamo. Ostavio sam kutiju s mesom na kontejneru i otišao da vidim da li mogu da pratim onu decu s krilima, po kostima. Na polovini trga još jedna kost, onda jedna kod prelaza, na toj je bilo nekoliko golubova.Onda jedan kod DKC-a, i poslednja kod Albanije. Potražio sam malo niz stepenice podzemnog prolaza, ništa. Malo u Knez Mihajlovoj, ništa. Na kraju dvadesetak metara kroz Sremsku, i tamo u jednoj kanti vidim kofu. U kofi nije bilo kostiju, dakle sve su pobacali po ulici, ili ko zna gde. Ne mislim da kažem nešto protiv njih, organski otpad su bacili tamo gde će ga neko pojesti, a kofu u kantu. Pošteno, bolje nego da je obrnuto.Zamišljao sam ih kako idu niz Sremsku, siti, kroz prolaz na Zeleni Venac, i onda nekim autobusom ko zna kuda, na krilima piletine.Bonus video: Noć knjige atmosfera

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nocknjigeatmosfera-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2825529"]