0
Danas je sve rascepkano, strip se često vezuje za nostalgiju nekih prošlih vremena, i njegov opstanak zavisi od entuzijazma i ljubavi pojedinaca. Ipak, scena je začuđujuće živahna, jer tih pojedinaca ima mnogo, kaže za Nova.rs Jana Adamović strip autorka i ko-selektorka Nova festivala u Pančevu.
Sedmo izdanje Nova festivala posvećeno savremenom strip stvaralaštvu, u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu, je u toku i trajaće do 15. oktobra. Publika može da vidi radove iz četiri izložbena segmenta posvećena stvaralaštvu Jozefa Bojsa i programu Ukrštenih strip rezidencija između Srbije i Francuske, kao i gostujuću izložbu “Svet u oblacima”.
Strip autorka Jana Adamović, ko-selektorka festivala, na otvaranju 5. oktobra je istakla: “Ovo nam je već drugo korona izdanje, što znači da smo radili u zaista nezavidnim uslovima, ali mislim da smo zaista bili na visini zadatka, o čemu će posvedočiti izuzetne izložbe.”
Jana Adamović je dobitnica više nagrada za strip, a svakako najvažnije odlikovanje do sada je francuski Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza. Studirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i Filološkom fakultetu u Beogradu (francuski jezik i književnost). Autorka za Nova.rs priča o tome šta ćemo sve videti na Nova festivalu u Pančevu, ali i o sebi i svojoj karijeri strip crtača.
Zašto je zanimljiv ovogodišnji Nova strip festival u Pančevu, šta je to najvažnije što ćemo videti?
– Ove godine, Nova festival u Pančevu pridružio se mnogim evropskim kulturnim institucijama u obeležavanju stogodišnjice od rođenja čuvenog umetnika Jozefa Bojsa. Nova festival inače uvek prikazuje po nekoliko izložbenih segmenata, a ove godine dva takva segmenta posvećena su Bojsu. Segment CoMix Together zapravo predstavlja rezultat radionice na kojoj su selektovani autori i autorke bili pozvani da uz pomoć stručnog mentora, istoričara umetnosti Stevana Vukovića, prouče život i delo Jozefa Bojsa, i da svoj doživljaj njegove umetnosti pretoče u kratak strip, koji su dodatno propratili skicama i esejom. Ovo je prvi put da je organizovana radionica ovog tipa u okviru Nove, a rezultat je zaista sjajan. Na radionici su učestvovali strip autori iz Srbije Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš, Dragana Kuprešanin, Iva Atoski, Marija Đeranović, Milan Simić i Vladimir Palibrk. Drugi segment koji je omaž Bojsu je izložba stripova i ilustracija na temu « Art Power / Moć umetnosti » u kom je, takođe po pozivu, učestvovalo 26 autora i autorki.
Na Nova festivalu će i ove godine biti prikazani radovi rezidenata iz drugog ciklusa programa Ukrštenih rezidencija između Srbije i Francuske, kao i projekti umetnika koji su bili u užoj selekciji programa. Rezidenti će izložiti radove koji su nastali pre rezidencije, kao i projekte koje realizuju tokom trajanja rezidencije : strip «La Chiale» («Cmizdrenje») francuske umetnice Kler Bro (Claire Braud) i strip «Big Rock Energy» srpskog umetnika Ilije Jakovljevića.
Treba još pomenuti da će biti prikazana i putujuća edukativna izložba «Svet u oblacima» koja na grafički primamljiv način predstavlja veze i uticaje između franko-belgijskog i srpskog stripa, tj. stripa iz ex-YU regiona.
Koja je bila vaša uloga na festivalu, kako izgleda sam proces?
– Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva. Na čelu tima je direktorka festivala, Monika Husar Tokin, jedna beskrajno energična i kreativna osoba koja, zajedno sa svojm timom iz KomunikArta nosi glavninu festivala. Na njen poziv, ja sam im se pridružila u organizaciji, i ovo je već druga godina srećne saradnje. Konkretno ove godine, imala sam ulogu jednog od selektora za radionicu CoMix Together zajedno sa Monikom i Sašom Rakezićem (alias Aleksandar Zograf). Mi smo zajedno odlučivali koje ćemo umetnike pozvati da učestvuju na radionici, organizovali smo im onlajn predavanje i konsultacije sa mentorom, pratili smo njihov proces rada i trudili se da im budemo na raspolaganju kako bi se projekat što uspešnije realizovao. Zograf i ja smo takođe bili selektori segmenta Art Power.
Ove godine je deo Nova festivala i putujuća edukativna izložba «Svet u oblacima» na kojoj je nas četvoro autora sarađivalo: scenarista i pisac Pavle Zelić, koje je ujedno bio i urednik izložbe, strip autor Saša Rakezić, strip autorka i dizajnerka izložbe Žoana Markade-Mo i ja. Izložba je nastala na inicijativu Francuskog instituta Srbije, a veliku zahvalnost dugujemo i direktorki Muzeja stripa u Angulemu, An-Helen Hug, koja nam je bila spoljna saradnica i koja nam mnogo pomogla savetima. Izložba je namenjena i deci i odraslima, a Pančevo joj je već treća stanica na turneji po Srbiji, pre ovoga gostovala je u Novom Sadu i u Zrenjaninu.
Jozef Bojs je poznat po rečenici “Svaki čovek je umetnik”. Da li i za vas jeste i na koji način?
– Ja sam malo manje filozofski nastrojena od Bojsa. Za mene su umetnici oni koji u svoja dela unose deo sebe, koji rade i stvaraju sa plemenitom namerom i sa ljubavlju, bilo da je u pitanju profesija ili hobi. Ali sa pragmatične strane, u poslednje vreme postoji trend gde se bilo ko naziva umetnikom, naročito na internetu, pa imam utisak da se na taj način pomalo obesmišljava status umetnika.
Šta biste vi izdvojili iz njegovog rada? Šta vas najviše fascinira?
– Pre rada na projektu CoMix Together nisam mnogo znala o Bojsu, tako da ne bih posebno izdvajala neki aspekt njegovog rada. Umesto toga, pozivam vaše čitaoce da pogledaju izložbu CoMix Together do 15. oktobra u galeriji Bate Mihailovića u Pančevu. Oni su u svojim stripovima kroz individualne senzibilitete istakli sve značajne aspekte Bojsove umetnosti i ličnosti. Mene najviše fascinira Bojsova harizma i neverovatna veština tkanja mita oko sopstvene ličnosti.
Kakva je istorija jugoslovenskog stripa u odnosu na svetske okvire? Gde se mi tu nalazimo?
– Istorija jugoslovenskog stripa je, za neke možda iznenađujuće, veoma bogata. Strip je, u svojoj prvobitnoj formi, kod nas prisutan još od kraja 19. veka. Kasnije su objavljivani su i američki i francuski stripovi, a njihova popularnost podstakla je rađanje domaće scene sa brojnim časopisima i pojavu autora poput Kuznjecova, Solovljeva i drugih. Kod nas su objavljivani gotovo svi najznačajniji svetski stripovi, a po kvalitetu i popularnosti ni domaći nisu zaostajali. Razvoj domaćeg stripa odoleo je i zakonu protiv kiča i šunda sredinom 20. veka, a uz pomoć fanzina i entuzijazma ljubitelja stripa, scena je preživela čak i razorne ratne godine. Uticaji su obostrani, jer unazad 50 i više godina mnogi naši autori objavljivali su i objavljuju svoje stripove u Francuskoj, Italiji, SAD-u…
U kakvom je stanju danas strip u Srbiji?
– Deluje mi da je najveća prepreka razvoju stripa rasparčavanje tržišta. Nekadašnja jedinstvena scena podelila se na republike bivše Jugoslavije. Državne firme poput Marketprinta iz Novog Sada ili Vjesnika iz Zagreba bile su motori domaće proizvodnje stripa, i stripovi su masovno čitani. Danas je sve rascepkano, strip se često vezuje za nostalgiju nekih prošlih vremena, i njegov opstanak zavisi od entuzijazma i ljubavi pojedinaca. Ipak, scena je začuđujuće živahna, jer tih pojedinaca ima mnogo, i oni uspevaju da organizuju festivale, objavljuju fanzine i časopise i podstiču mlade generacije autora, često sa vrlo malo finansijske pomoći institucija ili sponzora. Ima i mnogo izdavača koji pored objavljivanja najznačajnijih stranih stripova podstiču razvoj domaćih izdanja. Volela bih da vidim veću podršku kulturnih institucija i više programa za podsticanje razvoja stripa u Srbiji, poput programa Urkštenih rezidencija između Srbije i Francuske.
Trenutno sarađujete sa američkim izdavačem “Dark Horse”. Šta trenutno radite za njih i kako uopšte izgleda ta saradnja?
– Ovog leta završila sam veliki grafički roman, tj. strip po nazivu REWILD. Scenaristkinja ove priče je Devin Grejson (Devin Grayson), inače prva autorka koja je ikad pisala scenarija za Betmena, za DC Comics. U pitanju autorski projekat koji smo razvile u saradnji sa čuvenom urednicom Karen Berger i njenim Dark Horse Comics imprintom, Berger Books. Najave su da će se strip pojaviti u prodaji početkom decembra ove godine, a nadam se da će ga ubrzo potom objaviti i neko od domaćih izdavača. Ukratko, autorke projekta smo Devin i ja, nas dve smo osmislile taj univerzum i magična stvorenja koja se u priči pojavljuju, a Karen nas je usmeravala. Priča pripada žanru magičnog realizma i CLI FI-ju (klimatska fikcija). Spaja našu realnost klimatske katastrove, kolektivne odgovornosti i magični svet vila i vilenjaka, koji su povezani s prirodom.
Vaš partner je legenda jugoslovenskog stripa Igor Kordej. Koliko radite zajedno, koliko utičete jedno na drugo?
– Velika je privilegija biti u prilici učiti i sarađivati sa umetnikom Igorovog kalibra. Ranijih godina smo sarađivali na konkretnim strip projektima i to se sjajno odvijalo. Sada radimo rame uz rame na različitim projektima, ali delimo isti radni prostor i sve vreme smo prisutni i spremni da jedno drugom pružimo pomoć i podršku, da razmenjujemo mišljenja. Izuzetno je važno za svakog umetnika da s vremena na vreme sagleda svoj rad iz perspektive drugoga. Na taj način neprekidno preispitujemo svoje granice i učimo.
Šta novo radite vezano za strip?
– Trenutno se bavim ilustracijama za jednu posebnu izdavačku kuću iz Hrvatske, ali je projekat još u osetljivim fazama, pa ne smem da otkrivam detalje. U slobodno vreme radim na stripovima inspirisanim mojim roditeljskim iskustvom, i nadam se da će u dogledno vreme ti stripovi dobiti oblik podesan za objavljivanje. Kad se ukaže prilika sarađujem sa drugima na produkciji radionica, predavanja, izložbi i festivala poput Nove, a uskoro počinjem da razvijam i novi autorski strip projekat sa Devin. Sve u svemu, trudim se da vreme ispunim kreativno i da stalno sebi postavljam nove izazove.
Bonus video: Milan Glavaški, frontmen benda Rebel Star, uoči izlaska novog singla „Početak i kraj“