Podeli:
Zoran Hamović i Milan Vlajčić, Foto: Nova.rs

Još nismo i ne možemo biti svesni ekonomskih posledica pandemije kovida-19 i izolacije, a poseban fond za kulturu neophodan je za intervenciju u teškom vremenu koje dolazi za aktere na kulturnoj sceni. Oslobađanje odgovornosti i nesnalaženje nadležnih državnih organa proizvodi nenadoknadivu štetu koji moramo sprečiti, kaže izdavač Zoran Hamović ispred „Kreativne Srbije“, organizatora tribine "Kultura posle virusa" zakazane za sutra u podne u beogradskom "Dorćol Platzu".

U razgovoru će, kako je najavljeno, učestvovati Milena Dragičević Šešić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Ivan Medenica, Janko Baljak, Minja Bogavac, Gojko Božović, Ivan Blagojević, Dejana Đedović i Zoran Hamović, a očekuje se i da se video linkom uključe Milena Garfild iz SAD i Nemanja Milenković ispred Exita iz Novog Sada.

– Nismo za prepucavanje po medijima, nego za konstruktivni dijalog. Ova inicijativa inspirisana je događajima u kreativnom sektoru gde smo dovedeni do toga da u jednom trenutku potpuno nestane mogućnost plasmana kulturnih sadržaja, osim onog svedenog na elektronski prostor. To je značilo da se veliki broj onih koji rade u kulturi nađu pred kolapsom. Više udruženja obratilo se Ministarstvu kulture kao resorno nadležnom da podrži pre svega opstanak samostalnih umetnika i pojedinih ustanova u kreativnom sektoru. S obzirom da Ministarstvo kulture ne može da reaguje tako brzo, i inače ne može da reaguje na taj način da se izdvoje posebna sredstva, sve je postalo veoma komplikovano, a to iznenađenje je bilo toliko veliko da se, naravno, nisu svi snašli – navodi Hamović.

On navodi da je, sa druge strane, bilo mogućnosti da se uporede reakcije u drugim zemljama, pre svega u Evropi i zemljama u okruženju, gde su vlade pristupile rešavanju ovog problema.

– Nije važan samo opstanak institucija kulture, važno je i šta dalje. Opstanak je pitanje koje se razmatra u trenutku velikog udara, a važan je taj period posle. Kad nema produkcije, niti mogućnosti za produkciju. Na primer, pozorišta ne rade zbog potrebe za fizičkom distancom, a imamo i čitav niz programa u salama. Ostali smo upravo bez onoga na čemu kultura počiva, a to su ljudski kontakti, događaji koji okupljaju veliki broj ljudi. Poučeni time, hteli smo da napravimo neku vrstu analize tih događaja i da stvorimo modele koji neće biti odgovor samo na izazov te vrste, nego će pružiti i pogled u budućnost i priliku ustanovama kulture, bez obzira na to ko je osnivač, bilo da su one državne ili privatne ili su u pitanju samostalni umetnici. Svi akteri u kulturi sada se nalaze pred izazovom koji je kovid ostavio više kao opomenu i zahteva da se organizacija prestrukturira i promeni, da se u ustanovama unutar kulturnog sistema izazovi savremenih tehnologija usvoje i primene i da se ne zaboravi činjenica da novac poreskih obveznika ide u razvoj kulture, a ne u trošenje kulture – ističe Hamović.

On dodaje da se u javnosti “često menja mesto demokratiji i populizmu”, da to “kada gradske ustanove u Beogradu organizuju različita narodna veselja u javnom prostoru”.

– Kada gradske ustanove u Beogradu organizuju različita narodna veselja u javnom prostoru, to nije demokratizacija kulture, nego populistički interes. Ako organizujete predstave na Tašmajdanu, to je simulacija kulture, ili na pijaci, onda zloupotrebljavate umetnike i dovodite ih u neprimerenu situaciju koja ponižava. To ne ohrabruje kulturu, nego razara ono što je suštinski kulturni proizvod koji može biti prepoznat i vrednovan na međunarodnoj sceni – ocenjuje Hamović.

Govoreći o temama kakve će se naći na tribini, Hamović misli pre svega na restrukturiranje ustanova kulture i načine finansiranja i to tako da se “ova nevolja pretvori u prednost”.
– Zbog brzih promena, potrebno nam je da se restrukturiraju ustanove kulture, da se stvore uslovi za razvoj kreativnog sektora i da se u ovom trenutku izdvoje posebna sredstva da on ne bi do kraja godine i početkom sledeće bio potpuno razoren. Želimo, dakle, da se restrukturiranjem i pametnim korišćenjem raspoloživih fondova stvore uslovi u kojima će sektor napredovati – kaže Hamović.

Upitan šta bi to konkretno značilo, on navodi sa “Kreativna Srbija”, između ostalog, “želi da podstakne Ministarstvo i Vladu Srbije da stvori fond za razvoj kulture u kom su sadržane i kreativne industrije”.

– Taj fond, poput fonda za nauku, učvrstio bi kreativni sektor u Srbiji i predstavio na međunarodnom planu kao ozbiljan potencijal, a ne onaj koji je veliki potrošač. Populistički tretman kulture dovodi do toga da možete da koristite potencijale velikih umetnika tako da se njihova aura troši, a da mi to plaćamo. Nasuprot tome, predlažemo sistem koji će oblikovati i podržavati nove talente, stvaranju uslova za njih, što znači pametno korišćenje sredstava, a ne dodeljivanje sredstava za plesove s vatrom na krovovima Beograda i raznim drugim, brojnim zloupotrebama preko kojih se raspoloživ novac stavlja na stranu onih koji su protiv kulture, a ne za nju. Ako svedemo stvar na praktičan nivo, potreban nam je fond iz kojeg može da se interveniše i da finansijsku podršku u trenutku kada je najpotrebnija, bez glomazne administrativne procedure, tad pomoć dolazi prekasno. Tu pre svega vidimo samostalne umetnike, ali i zaštitu kreativnog potencijala, stvaralaca kroz uređenje kreativnog sektora u organizacionom smislu i kroz svrsishodno korišćenje savremenih tehnologija, a ne njihovu zloupotrebu. Tu kao izdavač konkretno mogu da navedem veliki problem sa piraterijom koja je postala standard i nikoga više ne uzbuđuje, pa ponekad ni same autore koji su digli ruke od svojih prava, a izdavači su dovedeni u situaciji da budu sponzori pod prinudom, da daju besplatno sadržaj koji objavljuju i za koji su odgovorni jer za njih imaju reprografska prava. I Vlada i, posebno, Ministarstvo nadležni su zaštitu svih aktera u kulturi i njihovih prava – kaže vlasnik izdavačke kuće “Klio”.

Svi najavljeni učesnici pozvani su na tribinu u “Dorćol Platz” u Dobračinoj 59b, kažu organizatori iz “Kreativne Srbije”, spram onoga čime se bave i u kom domenu.
– To su ljudi koji imaju različitu vrstu učešća. Svi su manje-više vezani za nevladin ili privatni sektor, i onaj koji je vezan za javni sektor. To su stvaraoci vezani i za univerzitet i za podučavanje u oblasti kulture i svi oni daju neku vrstu osobenog pečata u definisanju posledica virusa sa jedne strane, a sa druge daju i perspektivu koja proizilazi iz njihovog dosadašnjeg iskustva. Imaćemo i međunarodna iskustva, Milene Garfild iz Amerike, a Milena Dragičević Šešić daće neku vrstu pregleda kulturnih modela i drugih iskustava koji mogu da pomognu – navodi Hamović.

U podnaslovu naziva tribine stoji “šta nam je donela pandemija, a šta donose izbori”.
– Ovo je ipak predizborna stvar. Mi ne očekujemo da će stranke u kampanji imati vremena i želje da se bave ovakvim inicijativama. Važno je napomenuti da nemamo apsolutno ništa protiv institucija, nego protiv konkretnih populističkih i demagoških poteza i želimo da podstaknemo ljude u kulturi na jedan drugačiji način razmišljanja, da se ne prepuštaju. Imaćemo nakon razgovora i neku vrstu konkretnih zahteva šta može da se uradi odmah i imaćemo dokument, papir kojim ćemo se obratiti vlasti – kaže Hamović.

U “Kreativnoj Srbiji” napominju i da je ovo tek prvi u nizu razgovora.
– Nismo mogli da pozovemo sve koje bismo želeli i ne treba da se niko oseti zapostavljenim. Ima mnogo onih koje bismo voleli da vidimo, i one koji drugačije misle, tako da je otvorena scena za dalje razgovore – zaključuje Hamović.

Komentari

Vaš komentar