0
Zašto da ne? Pa, zar ne živimo u baš takvim vremenima? Školjka koja priča, nosi cipele, živi sa svojom bakom, s kojom zajedno obožava da gleda "60 Minutes" i od novog "erbienbi" stanara očekuje da joj pomogne da nađe svoje roditelje, koji su zajedno s celom njegovom familijom odneseni kada su prethodni stanari neplanirano odlučili da se raziđu. Jer to je, manje-više, priča svih nas.
„Marsel školjka sa cipelama“ (Marcel the Shell with Shoes On) (2021, r. Dean Fleischer-Camp)
Dean Fleishcher-Camp režira igrani mokjumentari na bazi svojih ranijih kratkih filmova o doživljajima školjkice Marcela (mislim da ih je bilo tri pre ovoga, od 2010. na ovamo).
Ovo je stop-animacija, dovedena do savršenstva, a da pri tome izgleda vrlo uverljivo i vrlo „old school“. Školjkica ima cipelice i jedno oko koje joj viri na otvoru iz školjke. Usta su (kompjuterski) animirana na „licu“, pored oka. Vrlo je slatka. Baka mu je senilna, stara i u jednom trenutku će pasti, njena školjka će da napukne i preko toga će morati da nosi hanzaplast.
Kao i u životu.
U prvom delu filma, Marcel nas upoznava sa rutinom svog života, re-interpretira nam ono što i sami vidimo od nameštaja i arhitekture kuće iz svoje vizure u to kako svi ti elementi čine njegov svet. Radnja počinje kada Dean odluči da mu pomogne da pronađe porodicu, prvo snimajući kratki video-oglas, koji, očekivano, prvo privlači dežurne dušebrižnike i pažnje željne budale (koji ispred Marcelove kuće prave selfije), da bi se potom u potragu uključila i (stvarna) ekipa čuvenog „60 Minutes“ šoua.
Ne znam da li je moguće da jedna školjkica emituje osećanja, ali sada sam bliži tome da verujem da jeste. „Marchel the Shell with Shoes On“ možda ne opravdava igrano trajanje (sat i po) do kraja i sigurno bi mu koristilo da je bio kraći, možda i mini-serija, ali ultimativna bizarnost likova i priče pomaže da prevaziđete činjenicu da ste dobar deo vremena zarobljeni u vrlo konvencionalnom prostoru i u skoro „podkastičnoj“ audio kulisi.
OCENA: 7/10
Bonus video: Otvaranje Festivala autorskog filma u znak sećanja na Purišu Đorđevića
