"Duh prirode" u Maloj galeriji ULUPUDS

Umetnice grade individualne poglede na temu pejzaža, uvode posmatrača na imaginarni put kroz prirodu sazdanu od prepoznatljivih elemenata, na znane i neznane puteljke kojima može dosegnuti zaboravljena sećanja na rosom nakvašenu zemlju, reski miris nadolazećih kišonosnih oblaka, trakasti dodir trave, pitomo šuštanje ustalasanog lišća ili nedosanjane snove…Pejzaž u slikama Vanje Radojičić je „portretisan“ po sećanju, po kratim intospekcijskim bljeskovima kojima metodično i analitično pretače sopstvene emocije u njegovu strukturu, beležeći sve svetlosne pojave, smene jasno vidljivih i zasenčenih pojaseva, prostornost i dubinsko prostiranje planova, pri čemu ostaje distancirana prema konkretnom predmetu posmatranja. Iščitavanje spoljašnjih odlika motiva planinskih masiva, uspešno kadridranih i balansiranih svetlih i tamnih polja, kolorističkih i ahromatskih zona, kao i sugerisana faktografija formi stena ili biljnih formacija, u ovim radovima doprinosi karakteru pejzaža koji ne možemo imenovati, ali koji podseća na amalgam svih pejzaža kojima smo prolazili i trajno ih utiskivali u sećanja.

Danica Krstić kroz ciklus slika predela zaodenutih u plave harmonije istražuje nevidljivu barijeru između svesti i podsvesti, između stvarnog pejzaža i pejzaža snova. Linearnim, isprepletanim, vijugavim nervaturama stvara oblike koji narastaju i talasanjem oblikuju poetičnu i nostalgičnu viziju imaginarnih, pastoralnih scena i snoviđenih pejzaža.

Likovni iskaz Aleksandre Vuksanović formiran je kroz proživljavanje pastoralnih predela dotaknutih čovekovom rukom. Dosledno negujujući pejzaž zaselaka, rodnih, blago zatalasanih poljana, šumovitih i zasenjenih proplanaka ili čudnovatih formacija drveća, ona često uvodi vijugavi put u slike, vodeći njime posmatrača ka nepoznatom horizontu, punom iščekivanja i želja da se dosegne topla svetlost. Intimistički doživljaj je potenciran dominirajućom sivom gamom i toplim, bojenim akcentima koji bude prirodu difuznom, jutarnjom svetlošću ili je  svetljene zracima zalazećeg sunca odvode u tišinu.

Višeslojnim prožimanjem lazurnih površina i uprošćenim masama, uz čvrste dodire svetlosti i mraka, Aleksandra čuva od zaborava idilične predele.Vanja Radojičić, Danica Krstić i Aleksandra Vuksanović metodologiju umetničkog procesa zasnivaju na repeticiji motiva – pejzaža koji transformišu nadograđuji ga kroz različite varijacije i alternacije. Stvoreni ciklusi radova ne beleže stvarnu faktografiju prirode, već predstavljaju portrete pejzaža koji, sačuvani poput patiniranih listova almanaha, čuvaju emocije, misli i snove autorki, a nas pozivaju da ih odgonetamo i tumačimo, piše Katarina Đorđević.Bonus video: Izložba pirotskih ćilima