2
Ne samo da takvih kao što je Hadži Trifun ima danas, već ih možda ima više nego ikad, rekao je večeras Dragan Bjelogrlić uoči svetske premijere filma reditelja Milutina Petrovića "Nečista krv - greh predaka" na Festivalu evropskog filma Palić.
Bjelogrlić, koji igra gazdu Hadži Trifuna, ocenio je da mu to nije bila najteža uloga u karijeri, ali jeste jedna od najinspirativnijih.
– Rekao bih da je došla u pravo vreme – kazao je glumac o roli u ostvarenju čiji je scenario napisao Vojislav Nanović još sedamdesetih godina prošlog veka po motivima čuvenog dela Bore Stankovića, da bi ga za film Milutina Petrovića adaptirala Milena Marković.
Pričajući o tome što je glavna uloga u filmu muška i što je reditelj takođe muškarac, Bjelogrlić je istakao kako je to „pitanje za Boru Stankovića i „Nečistu krv“ i „Tašanu“, shvatio sam koliko je on u svim svojim delima imao jake ženske likove. Naročito ako uzmemo u obzir vreme u kojem je pisao, shvati se da je imao empatiju prema ženama i svemu onome što su morale da prežive. I možda još preživljavaju. Meni je najdraže što se ovim filmom Bora Stanković vraća na scenu. Ja sam živeo u uverenju da je on sa juga Srbije, jer je tako plastično, reljefno pisao i opisivao i te karaktere i to vreme. Drago mi je da se vraća – istakao je Bjelogrlić.
Osvrnuvši se na svoj lik istakao je da u pitanju svevremena ličnost.
– Kod svakog kvalitetnog i dubokoumnog pisca koji su vanvremenski, kao što je Stanković, svaki lik, pa tako i Hadži Trifun, je tako kompleksan i tako dobro napisan, da ne samo da takvih kao što je on ima danas, već ih možda ima više nego ikad. Drago mi je što sam imao prilike da proniknem u taj svet, gde se vi za sve pitate i o svemu odlučujete. Kada se tako razmišlja shvatite da te odluke danas donose pogrešni ljudi. Za Boru je uvek bilo vreme, a mislim da se desilo da upravo jedan ovakav film koji priča o ženskim sudbinama nekako korespondira sa onim što živimo u poslednje vreme. Naročito sad kad se suočavamo sa ugroženošću žena. Ta ugroženost je godinama bila pored nas a mi smo to videli kao nešto normalno. Sada su žene digle svoj glas i mislim da ovaj film korespondira sa tim na neverovatan način – istakao je Dragan Bjelogrlić.
Govoreći o svojim ulogama Bjelogrlić je kazao da se, kada obuče kostim i uđe u scenografiju, prebaci u drugo vreme.
– Isto vam je kao i u pozorištu. Većina glumaca u pozorištu se bez problema prebaci u 17. vek. To mi nikada nije problem. Veći problem su kad su velike vrućine, a kad su kostimi dosta teški i topli… Sve ostalo je uvek jedna topla atmosfera koja se tokom rada na ovo filmu osetila prevashodno od reditelja, tako da su teški uslovi snimanja prolazili lako.
Priznao je večeras pre izlaska na Letnju pozornicu na Paliću – na kojoj se poklonio uz Nelu Mihailović, Katarinu Radovojević, Anđelu Jovanović, Teodoru Dragićević i reditelja Milutina Petrovića – kako nema tremu.
– Sa vremenom sam naučio da nemam tremu, mislim da je ona prisutnija u pozorištu, jer se tu ipak srećete uživo s publikom. Na filmu ne, urađeno je šta je urađeno…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
