Od prezira do divljenja: 40 godina Discipline kičme

Kultura 12. apr 202221:36 > 13. apr 2022 16:52
Podeli:
Dušan Kojić Koja Foto: Goranka Matić

Menadžer Šarlo Akrobate Kele je svirao bubanj a Dušan Kojić bas i napravili su bend. Samo bas i bubanj, to je bilo 1982. Koja je rekao disciplina, Kele je rekao kičme. Tako je počela istorija modernog zvuka.

“Koja je bio vrhunac nečega uz što smo odrastali i što nas je sasvim obuzelo i formiralo nam estetske i političke nazore”, napisao je jednom prilikom pisac Miljenko Jergović prisećajući se svog odrastanja uz muziku „Discipline kičme.“ Kako vreme bude prolazilo, sve više će se osećati važnost i veličina grupe koja je bila unikatna na ovim prostorima.

Ali nekad nije bilo tako, pogotovo u početku, u periodu prva dva albuma. Grupa je zbog nesvakidašnje postave i muzike koju je svirala odmah privukla pažnju javnosti, ali ne i izdavača tako da je bio veliki problem naći muzičku kuću.

„Koji su ovo idioti?“, pitali su nas roditelji dok smo kao deca oduševljeno gledali u Hitu meseca spotove za pesme „Nemoj da bacaš betonske table“ i „Ja imam šarene oči“. Oni su se razlikovali od svega što je polovinom osamdesetih bilo u ponudi na jugoslovenskoj rokenrol sceni i kao takvi su izazivali različite reakcije, od divljenja do gađenja.

“Menadžer Šarlo Akrobate Kele želeo je i počeo da svira bubanj i onda smo on i ja napravili bend. Samo bas i bubanj, to je bilo ’82. Ja sam rekao disciplina, on je rekao kičme, Eto tako je to nastalo”, prisetio se svojevremeno frontmen Dušan Kojić Koja početaka.

Bili su posebni i autentični toliko da se to osećalo u svakom tonu, na svakom omotu albuma, u svakoj Kojinoj izjavi, na svakom njihovom koncertu...

Muzički kritičar Dragan Ambrozić kaže za Nova.rs da je Disciplina kičme ključni bend za razumevanje potencijala kog je jugoslovenska rok muzika imala - na globalnom nivou.

- Kad danas pustite bilo kom prosvećenom slušaocu iz inostranstva njihove albume iz perioda 1983 – 1991, on može samo da konstatuje da se radi o vizionarskom bendu, za koji nikad nije čuo.

Foto: Zoran Lončarević

Ambrozić dodaje da je problem što u to vreme ni kod nas takođe mnogi “nisu čuli” tu muziku.

- Uprkos opštem ignorisanju tokom osamdesetih kojem je bio izložen, Dušan Kojić Koja je ostavio nemerljiv trag na našoj sceni, kao svetao primer kako se uprkos svemu može i mora biti svoj. Njegova totalno originalna fuzija panka, bluza i džeza, prožeta izazivačkim uličnim stavom i porukama sa težinom narodnih mudrosti, postala je deo ovdašnje rokenrol mitologije, te još uvek igra ulogu svetlog primera za mlade ljude koji se bave električnim gitarama, ali i rep rimama. Disciplina kičme jedna je od najvažnijih rok grupa svih vremena sa ovih prostora, jer njena moralna nadmoć prosto nadrasta ovu sredinu i osvetljava je svetskom svetlošću – zaključuje Ambrozić.

Početni deo karijere Discipline kičme, pre rata,  obeležili su studijski albumi “Sviđa mi se da ti ne bude prijatno” (1983), “Svi za mnom” (1986), “Zeleni zub na Planeti Dosade” (1989), “Nova iznenađenja za nova pokolenja” (1991) i živi album „Najlepši hitovi“ (1987). Disciplina kičme je uvek bila pravi beogradski, ali i jugoslovenski bend. Bili su dobrodošli u Zagrebu, Ljubljani, Skoplju... Svuda.

Đorđe Matić, pesnik i esejista iz Zagreba, Disciplinu kičme je gledao na njihovom poslednjem koncertu te postave i zemlje, na stadionu u Puli u avgustu 1991, na velikom festivalu. Rat je maltene već počeo.

– Let 3 su završili svoj nastup i po običaju rasparali jastuk s perjem, puna bina perja. Izlazi Disciplina, Koja razmiče perje nogom, s njim je iz Beograda samo pokojni Zerkman, trubač. Bubanj svira Gulić iz Haustora, a saks Kuzma iz Filma. Parole u Hrvatskoj su već mjesecima „jugokomunistička armija“, a Koja u jednom trenu svira temu „Hej Sloveni“, u mutnoj pulskoj noći, punoj neprijatnog vjetra kao pred oluju. Pola publike aplaudira, pola zviždi himni. Neki idiot iza mene viče: „jugoslavensko go..o“. To neću zaboraviti. Koncert je bio strašan inače, iz pune snage – priseća se Matić.

Kada je izbio građanski rat u Jugoslaviji, Koja se preselio u London i naziv grupe je transkribovao u Disciplin A Kitschme i pokušao da se probije na britanskoj muzičkoj sceni. Okupio je tada trio (bubanj, bas i glas) sa kojim je snimio tri albuma "I Think I See Myself On CCTV" (1996), "Heavy Bass Blues" (1998) i "Refresh Your Senses, NOW!" (2001). Kasnije, po povratku u Beograd popularni Zeleni zub je nekoliko puta menjao postave Discipline kičme, i snimio još tri studijska albuma "Kada kažeš muzika, na šta tačno misliš, reci mi?" (2007), "Uf" (2011) i "Opet" (2015).

Foto: Vesna Lalić

Na žalost, krajem jula 2019. frontmen Discipline je imao moždani udar u Londonu i tada je završio u komi. Danas je njegovo zdravstveno stanje stabilno, a proces rehabilitacije teče usporenim tempom zbog pandemije izazvane koronom. Kako se nezvanično može saznati, muzičar je trenutno smešten u jednom domu za odrasle gde uz pomoć vežbi pokušava da ojača levu stranu tela i oseća se bolje.

“Najbolja jugoslovenska grupa svih vremena – Disciplina kičme”, pevali su ženski vokali na početku Kojine obrade pesme “Čudna šuma” od YU grupe, inače velikog Disciplininog hita. Mnogi će reći da se Koja tada nije šalio i da je bio pravi vizionar.

Bonus video: Keni nije mrtav muzika koncerti turneja album spot nova superlista

Komentari

Vaš komentar