Dejan Pejović, Familija: Jedva čekamo svaki sledeći susret s publikom, jer nam je lepo kada smo svi zajedno

Bend Familija je predstavnik srpske ska rok scene nastao sredinom poslednje decenije dvadesetog veka. Bend je izdao prvi album u februaru 1994. godine pod nazivom Narodno pozorište. Pejović, Vasiljević, Lukić i Petrović napisali su sve svoje pesme u različitim muzičkim stilovima u kombinaciji sa pop rok zvukom. Na albumu su se našli hitovi Baltazar, Mala mala, Što ja volim taj seks i Nije mi ništa.

Drugi album benda, Seljačka buna, izašao je u maju 1997. godine. Pored pesme Brate murate, na albumu koji je producirao Đorđe Petrović, našli su se i hitovi kao što su Paranoja i Boli me kita.

Nakon toga, 1999. godine dolazi da razilaženja benda zbog manjka finansijskih sredstava potrebnih za izdavanje sledećih projekata. Godine 2011. pesma benda Familija - Što ja volim taj seks - izglasana je među 60 najboljih pesama ikada objavljenih na Radiju Beograd od njegovog postojanja.

Pre tri godine debi album se našao i među 100 najboljih srpskih rok albuma izdatih nakon raspada SFRJ. Lista najboljih albuma se našla u knjizi Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji, Duška Antonića.

Antonić objašnjava: “Bivši članovi bendova U Škripcu, Košava i Vampiri sakupili su se u vokalno najznačajnijoj supergrupi devedesetih i posve originalnim zvukom, sjajnim pevanjem i zaraznim ritmovima, podarili nam više nego originalan album, sa nekoliko hitova za sva vremena".

Povodom predstojećeg koncerta u klubu BitefArtCafe krajem maja razgovarali smo s Dejanom Pejovićem Pejom, jednim od istaknutijih buntovnih rokera.

Kako je došlo do ponovnog okupljanja Familije nakon toliko dugog perioda?

Ove godine slavimo 30 godina od izdanja pomenutog albuma tako da pored sopstvene želje da zasviramo imamo i jako dobar povod. Godinama nas razni ljudi pitaju zašto se ne okupimo i evo, konačno smo ponovo tu da nastavimo gde smo stali. Mnogi su se svih ovih godina pitali zašto smo uopšte prestali sa radom. Na to su uticale razne okolnosti. Istina je da smo se rastali pomalo ljuti jedni na druge. Znate, mi smo prilično teški ljudi. Biti član Familije je lepo, ali i ne baš lako. I kada se okupimo mi izgleda ne umemo normalno da se družimo, već odmah postajemo bend.

Činjenica da je naš master mind Aleksandar Vasiljević Vasa odlučio da se penzioniše kada je bendovski rad u pitanju, učinila je da napravimo određene promene, ali ne na način na koji se to uobičajeno radi, tako što se nađe novi čovek (u ovom slučaju gitarista), već smo odlučili da ostanemo u originalnom sastavu. Nama je potreban Vasa, a ne gitarista.

Vasa je jedan poseban čovek i za njega ne postoji zamena. Meni lično je to jedan od najjačih utisaka kada je u pitanju naš povratak, jer je to čovek koji će uvek faliti. Ja sam preuzeo nezahvalnu ulogu da pokrijem koliko je moguće sviranje gitare, dok Luka svira jednu specifičnu vrstu gitare koja pokriva i bas i gitaru. Nešto kao dva u jedan. Puno smo radili i uložili zaista dosta truda da u takvoj formaciji zazvučimo kako treba. Mi svakako ne isključujemo mogućnost da dodamo još jednog člana, ali za sada ostajemo četvorka.

Koncert u klubu BitefArtCafe je pre svega pokazao da nas ljudi nisu zaboravili i da su očigledno jako želeli da nas ponovo čuju. Prošlo je skoro 30 godina od našeg poslednjeg nastupa i zaista nismo znali šta da očekujemo, naročito ako se uzme u obzir da smo pretrpeli određene promene, a opet ostali svoji. Jasno je nama bilo da nas ljudi vole, ali to je trebalo opravdati.

Sudeći po reakciji prisutnih očekivanja su ispunjena. Bilo je jako emotivno pre svega. Ako mene pitate bilo je iznad mojih očekivanja. Za mene je sve to bilo posebno i zbog činjenice da izlazimo na binu bez Vase, kao i zbog situacije da prvi put u svojoj karijeri izlazim na binu sa gitarom. To je sve samo ne lako, ali uspeli smo ne samo da preživimo, već i da učinimo da atmosfera u Bitefu bude zaista fenomenalna, jer smo se podjednako radovali i publika i mi.

Jedva čekamo svaki sledeći susret sa publikom, jer nam je lepo kada smo svi zajedno. A, možda se i Vasa predomisli. Njega će njegovo mesto uvek čekati. Što se tiče planova za budućnost, nama je želja da pre svega što više sviramo. Ljudi pitaju da li planiramo novi album. Za početak razmišljamo o novom singlu, a vreme će pokazati kako će se stvari dalje razvijati. Znate, mi smo i dalje u Srbiji, a u Srbiji svašta biva.