"Očuvanje zgrada je od velikog značaja za identitet i istoriju jedne sredine": Čuvena svetska arhitektkinja govori za Nova.rs

Piše: Nikola Marković

Åshild Wangensteen Bjørvik pripada grupi elitnih svetskih arhitekata koje će posetiti Beograd i učestvovati na ovogodišnjem Kongresu “Održiva arhitektura - energetska efikasnost” koji se održava u Jugoslovenskoj kinoteci od 4. do 6. oktobra.

Ova norveška arhitektkinja partner je i izvršni direktor kompanije Mad Arkitekter sa sedištem u Oslu. Mad je interdisciplinarni arhitektonski biro koja broji preko 100 zaposlenih na četiri različite lokacije. Biro ima veliki broj završenih radova, a poslednjih godina njihov pristup održivoj arhitekturi je bio u prvom planu, sa projektima kao što su KA13, projekat ponovne upotrebe nominovan za nagradu EU Mies 2022, ili Voho kula, visoka drvena zgrada u Krojcbergu u Berlinu.

Vaš projekat ponovne upotrebe KA13 bio je nominovan za nagradu EU Mies 2022. Možete li nam reći nešto više o ovom projektu i ideji koja stoji iza njega?

KA13 je pionirski projekat i svojevrsni spomenik ponovnoj upotrebi, ali proces iza njega bio je pun izazova i neočekivanih događaja. Jedna skromna kancelarijska zgrada iz 1950-ih sačuvana je umesto da bude srušena, a nova zgrada od osam spratova realizovana je u centru Osla, uglavnom od ponovo korišćenih građevinskih materijala. Ovo je prvi projekat većih razmera takve vrste u Norveškoj u novije vreme. Svi ponovo upotrebljeni materijali sakupljeni su sa različitih gradilišta širom Norveške, čime je kreiran izgled koji je drugačiji i razigran.

Zgrade troše veliki deo naših resursa u pogledu materijala, energije i otpada. Izazivanje ustaljenih načina rada, kao što to čini KA13, predstavlja veliki korak ka održivijim gradovima. Osim toga, očuvanje zgrada je od velikog značaja za identitet i istoriju lokaliteta, što može značajno doprineti održivijem društvu. Većina materijala korišćenih u KA13 potekla je iz “donatorskih” zgrada u neposrednoj blizini. Prozori su dobijeni iz velike pogrešne narudžbine, ograde su izrađene od mrežastih ploča iz starog javnog bazena, a obloga fasade sastoji se od panela sa starih zgrada u Oslu. Radijatori, vrata, zidne obloge, pa čak i nameštaj, sačuvani su iz originalne zgrade i sada su lepo obnovljeni. Oblast ponovne upotrebe materijala je uglavnom vezana za sisteme, regulative i faktore koji se nalaze van same arhitekture. Uprkos brojnim izazovima, postigli smo rezultate za koje je malo ko mislio da su mogući, povlačeći građevinsku industriju ka održivijoj budućnosti.

Koje mesto u vašem svakodnevnom radu zauzimaju aktivnosti u pravcu održive arhitekture?

- Životna sredina i održiva rešenja su prirodan i integralan deo našeg svakodnevnog rada. Decenijama je primarni fokus održivog planiranja i gradnje bio na energiji i tehnologiji. Mi smo dobro upoznati sa ovim razvojem i svakako radimo u okviru tog okvira, ali takođe verujemo da je važno istaknuti dodatne aspekte kako bismo postigli klimatske ciljeve. Naglašavamo vrednost materijala, dugotrajnost, efikasnost prostora, ali možda najvažnije - lepotu, kvalitet i fleksibilnost. Visokokvalitetna arhitektura i pejzaži imaju produžen vek trajanja, a ekološke prednosti očuvanja i ponovne upotrebe postojećih zgrada su neprocenjive.

Kako vidite budućnost arhitekture i glavne izazove u vezi sa klimatskim promenama?

- Budućnost arhitekture zahteva holistički pristup, i smatram da je pametno fokusirati se na kvalitet i praktične kompetencije. Sledeći pristupi upravljanju materijalima mogu biti inspiracija za rešavanje naših izazova: smanjenje potrošnje i otpada, ponovna upotreba i reciklaža materijala, a sve sa ciljem izgradnje dugovečnih i fleksibilnih gradova i zgrada koji su manje zavisni od energetskih resursa i tehničke opreme.

Zbog čega je značajno češće okupljati profesionalace iz oblasti arhitekture i održive gradnje?

- Građevinska industrija zahteva veću saradnju kako bi se odgovorilo na izazove našeg vremena. Energetski i ekološki aspekti su važni, ali održiva arhitektura i urbanističko planiranje uključuju i prirodne, socijalne, fizičke, ekonomske, kulturne i estetske aspekte, zajedno sa prilagođavanjem različitim vremenskim okvirima i promenljivim stvarnostima. Zato je važno imati široke poglede i deliti nove ideje. Razmena znanja danas je važnija nego ikada, i veoma sam srećna što ću učestvovati na ovogodišnjem SAEE kongresu.

Koja je glavna ideja koju ćete predstaviti u Beogradu kada je reč o održivoj arhitekturi?

- Moja prezentacija nosi naslov "Radimo zajedno, gradimo bolje", i baviće se ključnim izazovima i temama za koje u Mad-u verujemo da će oblikovati budućnost arhitekture i urbanizma u narednim decenijama. Naš cilj je uvek saradnja, kako bismo jedni druge inspirisali da preispitujemo postojeće standarde i tražimo inovativne mogućnosti koje donose vrednost našem društvu i složenom pejzažu građevinske industrije.

Važan deo ovogodišnjeg kongresa biće posvećen rehabilitaciji postojećih zgrada uz korišćenje modernih mogućnosti upotrebe drveta i recikliranih materijala. Kako vidite ovu temu i koji bi bili vaši predlozi najboljih mogućih praksi u tom smislu?

- Naše iskustvo sa projektima ponovne upotrebe i transformacije donelo nam je novi način razmišljanja i drugačiji pristup projektima. Mnogo toga se promenilo poslednjih godina: kolege arhitekte, klijenti, konsultanti i izvođači, svi su promenili poglede o rehabilitaciji. Glavni izazovi danas odnose se na tržište i materijalne tokove koji su još uvek dizajnirani za linearnu ekonomiju. Takođe, kvalitet građevinskih materijala bio je prilično nizak poslednjih 70 godina. Ipak, postoje brojne mogućnosti; kada govorimo o ponovnoj upotrebi, ljudi misle da je reč samo o starim materijalima, ali to nije nužno slučaj. Danas se previše novih komponenti baca kao otpad, a to su materijali koji su potpuno novi i ispunjavaju sve standarde. Sve što nedostaje je tržište i infrastruktura za prikupljanje i prodaju - što je poznato i kao poslovna prilika.

Bonus video: Zašto su gradovi noću vreli