Država oprostila 1,3 miliona evra JRB-u, oni uplatili 1,7 miliona u investicioni fond Vista rika

To je učinjeno zaključkom koji do danas nije dostupan javnosti.

Javna i zvanična dokumenta sa druge strane pokazuju da je Jugoslovensko rečno brodarstvo tokom 2025. godine uložilo 1,7 miliona evra u Alternativni investicioni fond Vista rika korporejt koji je u većinskom vlasništvu Tatjane Vukić, članice predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke, piše pištaljka.rs.

Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB) privatizovano je u spornom postupku po ceni duplo nižoj od vrednosti firme, o čemu je Pištaljka pisala.

Ministarstvo privrede je za prodaju najvećeg brodarskog preduzeća u zemlji sa 51 potisnicom (baržom) raspisala javni poziv tako da su na njega mogle da se jave samo domaće firme koje imaju više od 15 potisnica.

Ovaj uslov ispunjavale su svega dve firme, od kojih je jedna „Karin komerc”, koja je u konzorcijumu sa još tri kompanije i kupila JRB, ali tek posle ponovljenog drugog poziva, kada je država, zbog neuspešnog prvog poziva na koji se niko nije javio, JRB ponudila upola cene, za svega 10,9 miliona evra.

Ubrzo nakon prodaje, novi vlasnici su formirali nadzorni odbor JRB-a, ali, zanimljivo, bez ijednog predstavnika „Karin komerca” zahvaljujući čijoj floti su ispunili uslove za učešće u privatizaciji, kako pokazuju podaci podneti Agenciji za privredne registre.

Zvaničan registar sada beleži da je stvarni vlasnik JRB-a Bojan Lazić, vlasnik lazarevačke firme za čišćenje, dezinsekciju i deratizaciju „Sani eko vita”, koja je bila i nosilac konzorcijuma u privatizaciji. Konzorcijum čine i firme „NS skver” i „Rakakop”, čiji su predstavnici imenovani u nadzorni odbor JRB-a.

Finansijski izveštaji pokazuju da je JRB sa novim vlasnicima samo u prvoj godini nakon privatizacije prihodovao čak 23 miliona evra, dakle duplo više nego što su ga privatnici platili državi, kao i da je deo novca investiran i u fond „Vista rika“.

Ovaj fond je po podacima iz Centralnog registra hartija od vrednosti u većinskom vlasništvu (75 odsto) Tatjane Vukić, članice predsedništva Srpske napredne stranke.

Vukić je prethodno bila predstavnik Vlade Srbije u Upravnom odboru Instituta za javno zdravlje i predsednik Nadzornog odbora državnog Dunav osiguranja.

Ona je trenutno član nadzornog odbora u firmama „MVM Južna Bačka“ i „MVM Elektromontaža“.

Oba preduzeća osnovana su sredinom prošlog veka kao specijalizovane kompanije Elektroprivrede Srbije, da bi 2010. godine, odnosno 2012. godine, jedna po jedna bile privatizovane. Vlasnici ovih firmi su mađarska državna elektroprivredna kompanije MVM sa 60 odsto i firma „Maneks” Dragoljuba Zbiljića sa 40 odsto.

Mediji su pisali da Tatjana Vukić ima udeo u vlasništvu i nad dvema firmama „A mi manera” i „Milanković rent”. Manjinski vlasnik, sa 25 odsto akcija, fonda „Vista rika“ je advokat Vojislav Nedića, bivši predsednik Advokatske komore Beograda koji je 2010. godine napustio Demokratsku stranku i pristupio Srpskoj naprednoj stranci.

Njegov sin, takođe advokat, Novak Nedić bio je zamenik generalnog sekretara Vlade od 2012. godine, a potom, od 2014, kada je izabrana prva vlada Aleksandra Vučića, i generalni sekretar, sve do 2025. godine. Novak Nedić je član predsedništva Srpske napredne stranke.

Mediji su povezivali ulagače u fond „Vista rika“ sa vladajućom strankom, a bivša pomoćnica direktorke Uprave za sprečavanje pranja novca Danijela Maletić tvrdila je da je otkaz dobila zbog sukoba sa vlasnicom „Vista rike“ Tatjanom Vukić.

Po njenim rečima, banke su među svim drugim sumnjivim transakcijama, Upravi za sprečavanje novca upućivali i prijave sumnjivih transakcija u vezi sa fondom.

U napomenama uz finansijski izvetaj koji je objavljen na sajtu Agencije za privredne registre piše da je JRB u ovaj fond tokom 2025. godine uložio 207 miliona dinara.

Sa druge strane, državni fond – Fond za razvoj – koji je putem kredita ulagao u Jugoslovensko rečno brodarstvo, ostao je uskraćen za stotinak miliona dinara. Zvanični finansijski podaci i dokumenta koja je Pištaljka dobila od Fonda za razvoj pokazuju da je Jugoslovensko rečno brodarstvo posle privatizacije za svega nekoliko meseci smanjilo dug prema državnom fondu sa 359,7 miliona dinara na 40,8 miliona dinara i to tako što mu je polovina sume otpisana samo zato što je drugu polovinu duga platio – što je po ugovoru svakako i trebalo da uradi.

Rešenje Ministarstva privrede u januaru ove godine donela je potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović i njime je odobrila da se otpiše 159.560.966 miliona dinara neotplaćenog duga po osnovu osam kredita koje je JRB po posebnim programima namenjenim za podršku preduzećima u privatizaciji dobijao od 2004. do 2023. godine. Isti toliki iznos JRB je uplatio Fondu za razvoj. Tako je dug smanjen za više od 300 miliona dinara.

Za ovu odluku ministarka Mesarović imala je saglasnost Vlade, koja je još u decembru 2024. godine donela zaključak kojim je aminovala ovaj postupak. Iz Generalnog sekretarijata Vlade Srbije za Pištaljku su naveli da je saglasnost da se privatnoj firmi otpiše dug dat „u skladu sa Programom o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije preko Fonda za razvoj za 2025. godinu”.

„Ukazujemo da je ovim programom predviđeno da svi korisnici dugoročnih i kratkoročnih kredita iz programa/projekata Vlade za subvencije u privredi odnosno kreditnu podršku privredi iz prethodnog perioda, mogu da traže da im se u toku 2025. godine otpiše 50 posto neotplaćenog dela duga po navedenim kreditima, pod uslovom da uplate 50 posto neizmirenog dela po kreditima koje imaju prema Fondu za razvoj po svakom kreditu”, piše u odgovoru Tamare Stojčević, zamenika generalnog sekretara Vlade Srbije.  

Generalni sekretarijat prethodno je odbio da dostavi zvanične odluke Vlade – dva zaključka i odobrenje Ministarstvu privrede za usvajanje programa kojim se omogućava otpis duga i odobrenje otpisa duga za JRB, tvrdeći da „dokument nije informacija od javnog značaja, već nosač informacije”. 

Ni Ministarstvo privrede nije postupilo po zakonu i dostavilo zaključke i sporni program. Ovo ministarstvo, uprkos rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja, duže od dve godine ne dostavlja ni zvaničnu procenu na osnovu koje je utvrđena cena Jugoslovenskog rečnog brodarstva, a javnosti nikada nisu objasnili zbog čega su uslovi za učešće u privatizaciji bili diskriminatorni i zašto je uopšte prodata državna firma.

Jugoslovensko rečno brodarstvo takođe nije odgovorilo na pitanja Pištaljke.