Kulturno dobro i prvo ekološko naselje na teritoriji Beograda, koji je čitavih šest meseci ponosno predstavljalo Srbiju na izložbi u njujorškom muzeju MOMA, već godinama propada, a nadležni u gradu i državi oglušuju se o apele za revitalizaciju Cerak Vinograda.
U okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture od danas će u Beoizlogu Kulturnog centra Beograda biti predstavljen vizuelni podsetnik „Naselje Cerak Vinogradi-proglašenje za kulturno dobro“, iza koga stoji arhitekta Milenija Marušić, članica autorskog tima (uz Darka Marušića i Nedeljka Borovnicu) koji je daleke 1978. godine projektovao naselje Cerak Vinogradi.
Čemu taj vizuelni podsetnik? I kao poslednji apel, ali i kao zvono za uzbunu da se u naselju Cerak Vinogradi, koji je i zvanično deo nacionalne baštine, konačno nešto uradi, i da se revitalizuje, objašnjava Milenija Marušić za Nova.rs.
A u čemu je značaj ovog naselja? Još 2019. Cerak Vinogradi proglašeni su za kulturno dobro Republike Srbije kao jedino zaštićeno naselje savremene arhitekture u ovom delu Evrope i jedno od tri na Starom kontinentu. Prethodno je selekcijom iz obimne građe odabrano za izlaganje u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku, u okviru izložbe „Betonska utopija – arhitektura Jugoslavije 1948-1980“, koja je trajala od jula 2018. do januara 2019. I to nije sve, jer je od avgusta 2019. uvršćeno u stalnu kolekciju čuvenog muzeja, kao jedno od dva dela iz Srbije.
Milenija Marušić, inače vodeći projektant i stručni savetnik u Institututu za arhitekturu i urbanizam Srbije, član Akademije arhitekture Srbije i Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a, koja je zajedno sa pokojnim suprugom Darkom Marušićem realizovala više desetine objekata i prostornih celina, podseća na reči Vladimira Kulića, ko-kustosa izložbe u MoMI.
„Beogradska škola stanovanja proizvela je čuveni stan gde imate dva ideala moderne arhitekture: funkcionalizam, sa strogo propisanim parametrima prostora kombinovanim sa idealom otvorenog plana stana. Ovde su srušeni stereotipi moderne arhitekture i predstavljaju revolucionarni domet bez presedana koji tek treba da se istoriografski i teorijski obradi“.
To naselje, prepoznato i na domaćem, i međunarodnom planu već godinama propada a agilna arhitekta, iako je zašla u devetu deceniju života ne odustaje od borbe za Cerak Vinograde, koje je projektovala.
– Kao i u svim naseljima u našoj zemlji, koja se uopšte ne održavaju, ima mnogo problema. Ovde se samo prave nove zgrade da se sa njima „dičimo“, a ono što je napravljeno se ne održava. Za ove četiri decenija borila sam se da se Cerak Vinogradi, koji imaju status ne samo kulturnog dobra, već i ekološkog naselja održavaju, da se sredi ono što je urušeno i da se ono što su „kvaritelji“ nedozvoljenim intervencijama pokvarili na neki način dovede u normalno stanje – priča Milenija Marušić.
I danas joj stižu pozivi stanovnika Cerak Vinograda. Javljaju joj se sa žalbama da je prokisao krov i opaskama „vidi šta si uradila“ ili kako u parku ima mnogo lišća:
– Zbog toga smo spremili ovaj vizuelni podsetnik da se oni u čijoj je to nadležnosti odazovu, da otvore oči i načulje uši i shvate da je to naselje i njihovo. I da treba da bude primereno statusu kulturnog dobra koje ima – kaže Marušićeva.
Zajedno sa stanovnicima naselja još polovinom 2019. godine sačinila je dokument „Razvojna strategija rekonstrukcije, revitalizacije i modela upravljanja u naselju Cerak Vinogradi“ i prosledila ga nadležnima. Ali, odgovora i dalje nema…
Precizira kako je u protekle dve godine zapravo uputila oko 16 pisama na adrese onih koji bi trebalo da brinu o ovom kulturnom dobru. Počela je od Opštine Čukarica.
– Međutim, opština je to prosledila Direkciji za izgradnju. Onda se tu sve zaustavilo. Shvativši da se ništa ne pomera poslala sam dopis predsedniku Skupštine grada, gradonačelniku, sekretaru za komunalne i stambene poslove. Ništa od toga nije urodilo plodom. Slali su me i kod određenih članova Gradskog saveta, primera radi za urbanizam. I videla sam da svi oni imaju dobre kancelarije i sekretare, ali opet se ništa nije dogodilo. Ni na jedan dopis nisam dobila odgovor. I pre dva meseca, u februaru uputila sam pismo premijerki Ani Brnabić, u kome sam izložila čitav istorijat nasilja, sve probleme, uz molbu da me sasluša i pokušamo da nađemo neko rešenje – govori nam Marušićeva.
Na poslednji u nizu dopisa, onaj kabinetu predsednice Vlade Srbije odlučila se i zbog toga što je premijerka osnovala Savet kreativnih industrija. Arhitekta je mislila da bar u okviru tog saveta može da prođe program za revitalizaciju Ceraka:
– Međutim, dobila sam pismo iz Kabineta Ane Brnabić da se ceo problem zapravo spušta na gradski nivo, koji je to već „obradio“ tako što ga je stavio u fioku. I zato je ova izložba, tačnije vizuelni podsetnik u okviru BINE u Beoizlogu poslednji pokušaj. Nadam se da će bar ovo uroditi plodom, a ako ne ne znam više šta da pokušam, da li da se obraćam nekom u inostranstvu…
Marušićeva se priseća i kako je „nikao“ ovaj gradić nasred brda, tada na periferiji Beograda. Pod vođstvom autorskog tima Darka i Milenije Marušić sa Nedeljkom Borovnicom građenje, započeto 1978, trajalo je 10 godina i na teritoriji od 93 hektara napravljeno je 3.650 stanova za 15.000 stanovnika.
– Kada je 1977. godine raspisan jugoslovenski konkurs, kombinovani tim projektanata i izvođača imao je zadatak da napravi urbanističko-arhitektonsko rešenje za naselje Cerak Vinogradi. Kad se setim prvog susreta sa tim „fizionimičnim terenom“, pa ogromnog obima posla koji je trebalo da se savlada kako bi taj gradić od 15 hiljada ljudi mogao da napravi…
#related-news_1
Čitavih devet i po godina živeli smo u tom kampusu, kako smo ga od milošte zvali, zapravo u gradilišnim barakama, obilazeći pritom sve fabrike u Jugoslaviji jer se moralo raditi samo sa domaćim materijalom, vodeći računa kako rešiti pitanje stanova i njihove funkcionalnosti, kako da skoro svaki ima pogled na dve strane sveta, da su ulice položene po ravnom i obrađene tako da nigde ne zapne štap ili točak od dečijih kolica. I na kraju kako napraviti čitavo okruženje i centralni park naselja koji predstavlja zeleni pojas i vezuje levo plućno krilo Beograda – Košutnjački masiv, sa krošnjama topole na Adi Ciganliji. I kada smo onda, posle toliko vremena, doživeli da na kraju razgovaramo sa prvim useljenim stanarima u tom naselju „na kraju grada“. I tako je krenulo zajedništvo koje traje više od četiri decenije – sa ponosom ukazuje Milenija Marušić i na kraju podseća da su Cerak Vinogradi status nacionalnog kulturnog dobra dobili i kao prvo ekološko naselje u Beogradu koji je na najbolji način simbioza „prirodnog i izgrađenog“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare