Ja sam kardiohirurg: Ovo su namirnice koje kupujem svake nedelje i one koje nikada ne stavljam u korpu

Više od 25 godina radim kao kardiotorakalni hirurg. Pre otprilike četiri godine i sam sam doživeo srčani udar. Zbog toga mnogo vremena posvećujem razmišljanju o tome kako da svom telu obezbedim odgovarajuće gorivo i održim srce zdravim i snažnim.

Mnogo je razloga zbog kojih treba pravilno hraniti svoje telo, uključujući i srce, ali na to bi posebno trebalo da obrate pažnju svi koji žele da svakog dana sebi obezbede najbolje moguće uslove za dobro funkcionisanje. Drugim rečima, kada vodite računa o tome šta jedete pri svakom obroku, prirodno stvarate bolje uslove da svakog dana pružite svoj maksimum.

Međutim, nije uvek jasno kako to postići, a deklaracije i natpisi na proizvodima, koji su često osmišljeni tako da vas navedu na kupovinu, ne pomažu uvek. Zato svojim pacijentima, kada govorimo o hrani, često kažem: „Što je rok trajanja duži, to je vaš život kraći.“

U većini prodavnica sveže voće, povrće i druge namirnice koje će se vremenom pokvariti uglavnom se nalaze uz spoljne delove prodajnog prostora. Unutrašnji redovi pretežno su rezervisani za ultraprerađenu hranu, napravljenu tako da bude izuzetno ukusna i primamljiva, ali kojoj su istovremeno oduzete mnoge vredne hranljive materije koje su organizmu zaista potrebne.

Zbog toga primenjujem ono što nazivam pravilom 80/20. Oko 80 odsto vremena u prodavnici provodim uz spoljne delove, dok 20 odsto vremena ili manje posvećujem unutrašnjim redovima. Evo kako ovu strategiju koristim kada svake nedelje kupujem namirnice za svoju porodicu.

Ove namirnice su osnova moje korpe

Spisak za kupovinu delim u pet glavnih kategorija: voće, povrće, vlakna, proteini i zdrave masti.

Kada je reč o povrću, kupujem brokoli, paprike, krastavce, batat, spanać i šargarepu. Od voća najčešće biram trešnje, borovnice, banane, jabuke, jagode, kupine, mango i pomorandže.

Svakog jutra pravim smuti od trešanja, borovnica, putera od badema, bademovog mleka i proteinskog praha.

Kako bih povećao unos vlakana, kupujem krupno sečene ili tradicionalne ovsene pahuljice, kinou i sočivo. Vodim računa i o tome da imam različite vrste mahunarki, među kojima su crni pasulj, crveni pasulj, pinto pasulj i beli pasulj, kao i čija semenke koje dodajem u smuti.

Vlakna možda nisu najuzbudljiviji deo ishrane, ali obavljaju dva veoma važna zadatka.

Pomažu u snižavanju nivoa ApoB, odnosno čestica koje prenose holesterol, mogu da prodru u zidove arterija i doprinesu stvaranju plaka. Vlakna istovremeno hrane mikrobiom creva, koji utiče na zdravlje svakog sistema organa u telu.

Proteini su još jedan važan gradivni element jer pomažu u očuvanju mišićne mase i produžavaju osećaj sitosti, pa nećete već sat vremena nakon obroka ponovo posegnuti za hranom.

Svake nedelje kupujem mleveno ćureće meso, mlevenu piletinu, pileće grudi, ribu poput divljeg lososa i divljeg bakalara, grčki jogurt i jaja.

Prednost uglavnom dajem nemasnom mesu i živini u odnosu na crveno meso, jer mi to omogućava da unesem potrebnu količinu proteina bez velike količine nezdravih zasićenih masti.

Kada su u pitanju zdrave masti, svake nedelje kupujem ekstra devičansko maslinovo ulje, indijski orah, bademe, orahe, pistaće, brazilski orah i avokado, kao i već pomenuti bakalar i losos.

Ove namirnice doprinose zdravlju srca, pomažu u smirivanju upalnih procesa i omogućavaju organizmu da apsorbuje vitamine rastvorljive u mastima koji su mu potrebni.

Kako biram upakovanu i prerađenu hranu

Ishrana bogata ultraprerađenim namirnicama danas predstavlja jedan od značajnih faktora povezanih sa hroničnim bolestima. Njihovo redovno konzumiranje može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih bolesti.

Ovakvi proizvodi napravljeni su tako da mogu da zaobiđu prirodne signale sitosti koje telo šalje, zbog čega je lako pojesti previše hrane, a mnogo teže održavati dobro metaboličko zdravlje.

Imajući to u vidu, moja porodica retko kupuje viršle, suhomesnate proizvode, obične gazirane napitke, beli hleb, jer prednost dajemo hlebu od kiselog testa, kao ni peciva, krofne, kolače i alkohol.

Ako se ikada zapitate da li neki prerađeni proizvod vredi kupiti, moje pravilo je da potpuno zanemarite prednju stranu pakovanja.

Ona je poput reklamnog panoa čiji je cilj da vam proda određenu priču koristeći izraze poput „prirodno“, „sa malo masti“ ili „obogaćeno“. Okrenite pakovanje i pogledajte poleđinu ako želite da dobijete potpuniju sliku o proizvodu.

Za mene važi jednostavno pravilo: što je lista sastojaka kraća, to bolje.

Važan je i njihov redosled. Što se neki sastojak nalazi bliže početku liste, to ga proizvod sadrži u većoj količini. Takođe izbegavam proizvode sa dodatim šećerima i konzervansima.

Kada sledeći put krenete u prodavnicu, moj najvažniji savet je da uđete sa spiskom i jasnim planom, da nikada ne kupujete namirnice kada ste gladni, da prednost dajete celovitim, minimalno prerađenim namirnicama i da još jednom pregledate sadržaj korpe pre nego što odete na kasu.

Ako budete primenjivali ove korake, vaše srce će vam biti zahvalno.

Izvor: MakeIt / CNBC