0
Američka umetnica Chrystabell spada u neobične pojave na nebu popularne muzike. Mada deluje u alternativnom teksaškom art krugu, njena karijera već dvadeset godina neraskidivo je povezana sa imenom harizmatične rediteljske gromade kakva je David Lynch. Već i samo dovođenje u vezu sa ovakvom međunarodnom veličinom, sa kojom je sarađivala i kao glumica i kao kompozitorka i kao izvođač, dovoljno je da skrene pažnju na njenu nesvakidašnju ličnost.
Svoj najnoviji album „Midnight Star“, Chrystabell će sasvim ekskluzivno, premijerno predstaviti uživo u Novom Sadu. U okviru Dočeka 7530, u četvrtak 13. januara 2022. u 21.30 časova u Crkvi imena Marijinog (Katedrali), ova osobena muzička umetnica, prestižni model i muza Davida Lyncha, nastupiće na već odavno rasprodatom koncertu, čiji će posetioci imati retku privilegiju da uživo iskuse susret sa jednom sasvim specijalnom vizuelno-zvučnom dream pop senzacijom.
Zavodljivim glasom koji hipnotiše i svojim upečatljivim izgledom, misteriozna Chrystabell obezbedila je sebi armiju odanih obožavalaca, a glavna uloga FBI agentkinje u trećoj sezoni Lynchove serije „Twin Peaks“ donela joj je još i planetarnu popularnost.
Podsetimo da se Doček 7530 u Novom Sadu organizuje u slavu tradicionalnog „srpskog narodnog” računanja vremena, ali i julijanskog kalendara po kome se pravoslavna Nova godina dočekuje 13. januara. Tog datuma publiku očekuje još i mnoštvo velikih izložbi i muzičkih nastupa, kao i centralni događaj – predstava svečanog otvaranja godine titule Evropske prestonice kulture pod nazivom „Zeniteum :: 2022“ slovenačkog pozorišnog reditelja i tvorca postgravitacijske umetnosti Dragana Živadinova. Ogromna reka ljudi koja će se kretati gradom u tom periodu simbolizovaće reku vremena, što povezuje prošlost tradicionalnog računanja 7530. godine i budućnost globalnog računanja 2022. godine, kao i matematičke proračune Milutina Milankovića i Mileve Marić-Ajnštajn sa različitim umetničkim izrazima.
Pred svoj dolazak u Novi Sad ovako specijalnim povodom, Chrysta Bell je našla vremena da nam odgovori na nekoliko pitanja koja će je približiti ovdašnjoj publici.
Kako je izgledalo odrastati u Teksasu, posmatrano iz perspektive jedne umetnički nadarene devojčice? Da li je Teksas u stvari veoma ’cool’ mesto da se provede tinejdžerstvo? U čemu bi bile prednosti života na Jugu u odnosu na izvikane centre na Zapadnoj i Istočnoj obali, poput Njujorka i Los Anđelesa?
– Ono što za mene Teksas čini posebnim jeste prostranstvo zemlje i beskonačnost neba. Teksas je tako velik, tako otvoren i uglavnom ravan, da traje i traje zauvek. Sve je moguće pod takvim nebom. Volela sam da gledam džinovski zlatni mesec kako se pojavljuje na horizontu, i potom posmatram njegovo menjanje boje i veličine, dok se kreće preko čitavog noćnog neba. Ovakav prizor daje jednoj kosmički radoznaloj devojci poput mene mnogo prostora za snove. Voziti se noću beskrajnim teksaškim autoputem, jureći za tim čudesnim mesecom dok se u kolima sluša muzika, u priličnoj je meri moja omiljena aktivnost.
Da li ste voleli da izlazite kao tinejdžerka, i kojoj ste sceni pripadali po svojim interesovanjima i imidžu? Na čije koncerte ste rado odlazili?
– Nisam baš bila deo neke određene ’scene’ kao tinejdžerka. Sećam se da sam imala svega nekoliko bliskih prijatelja, koji bi se verovatno svi od reda složili sa mnom da sam u to doba pripadala pomalo čudnoj sorti, barem u poređenju sa svojim drugim vršnjacima. Veliku promenu, međutim, doživela sam kao 16-godišnjakinja, kada sam konačno skinula protezu i počela da vozim. Moj prvi auto bio je „65 mustang kabriolet“, kog sam jednostavno obožavala. Ako mene pitate, uvek sam volela da pevam i igram, i definitivno sam bila onaj tragični romantičar što stalno juri neuzvraćenu ljubav!
I, kada ste konačno postali svesni svog muzičkog talenta i sopstvene želje da se izrazite na taj način? Koje su vaše najranije muzičke uspomene i uzori? Kojoj ženi-umetnici ste se najviše divili, gradeći svoj sopstveni stil?
– Znala sam da želim da pevam za publiku već sa 6 godina, odmah nakon mog prvog iskustva na sceni sa Hi-Pockets the Clown. Moja mama mi je bila glavni uzor u pevanju. Dok sam odrastala, ona je isporučivala tzv. ’pevajuće telegrame’. Napisala bi pesmu za svakog klijenta i poklonila bi im je zajedno sa ogromnim buketom balona! Nastupala je i u mjuziklima – gledala sam je u različitim ulogama najmanje 50 puta. I u tim prilikama mogla sam da osetim koliko je srećna što peva, i u kojoj meri su i svi drugi uživali u tome da je slušaju. Bila sam opčinjena čitavom tom atmosferom i oduvek me je veoma privlačio svaki aspekt scenskog nastupa.
Kako ste konačno dospeli u vidokrug maestra Davida Lyncha? Kako biste ga opisali kao osobu? Kako je bilo sarađivati sa Lynchom kao muzičkim autorom – reč je o strani njegove ličnosti koja je manje poznata širokom auditorijumu u odnosu na onu rediteljsku, svakako?
– Veoma je slično iskustvo u radu sa Davidom, u oba domena. On je ljubazan i sjajan svetionik na koji glumac ili muzičar može da računa da će mu uvek osvetliti put. David to čini sa gracioznošću, lakoćom i saosećanjem, uvek ulivajući samopouzdanje izvođaču. Glavna razlika je u tome što – kada smo u muzičkom studiju – to je mnogo intimnija situacija, nego kada smo na snimanju filma. Neizmerno sam uživala u oba iskustva, ali priznajem da je u studiju prilično čudesno imati ga samo za sebe! Zaista je zabavno biti blizu Davida Lyncha – izuzetno je ispunjavajuće zadovoljstvo po čitav dan stvarati prelepu muziku u studiju sa njim.
Šta nam možete reći o svom aktuelnom novom albumu „Midnight Star“ – on dolazi nakon onog praktično prvog iskustva celog savremenog čovečanstva sa pandemijskom situacijom – jeste li imali to na umu dok ste radili na njemu? Da li je vaš album – u tom smislu – neka vrsta skloništa ili baš naprotiv čarobnog napitka koji vas štiti i omogućava da hrabro izađete napolje i pretvarate svoju imaginaciju u stvarnost?
– Znate, zapanjujuće je da pandemija zapravo nije imala mnogo veze sa ovim albumom. Započeli smo „Midnight Star“ pre nego što je ona nastupila, ali je albumu svakako prijao nesvakidašnje visok nivo fokusirane pažnje koju smo Christopher Smart (producent i koautor) i ja mogli da mu posvetimo u novonastaloj situaciji. Ova muzika proizašla je u stvari iz želje da napišem najbolju muziku svog života ikada, da pređem na sledeći nivo u svakom mogućem smislu i usudim se da uzletim do potpuno nepoznatih visina, čak i izvan kosmičkog horizonta. Situacija sa pandemijom priuštila nam je tako dovoljno vremena za rad, koje smo onda uložili u ovaj poduhvat. Sviđa mi se ideja da je album „Midnight Star“ magični napitak! Možda je on eliksir zvezdane svetlosti, a kada otvorite kristalnu posudu u kojoj se nalazi, zalebdi magla duginih boja. I sve što vam treba jeste samo jedna kap, pa da sve vaše ćelije nežno zavibriraju čudnovatim elektricitetom…
Najzad, kakvu vrstu nastupa uživo može očekivati publika u Novom Sadu, na otvaranju programa Evropske prestonice kulture?
– Dolazim čak iz La Vernije u Teksasu da napojim ovim magičnim muzičkim napitkom sve divne ljude Novog Sada. Moj fantastični bend i ja predstavićemo muziku sa već pomenutog, najnovijeg albuma „Midnight Star“, kao i muziku sa mojih ranijih izdanja. Nadam se da ćemo kroz ovo zajedničko iskustvo svi osetiti neodoljive vibracije što će nas nositi u noć i još mnogo dalje. Sanjam da bi naš koncert u Novom Sadu trebalo da bude baš ovakav.
Bonus video: Zašto je izgradnja muzeja Đorđa Balaševića podelila Novi Sad
