O tome koliko je važno negovati domaću muzičku baštinu, čini se da svi već znamo sve. Naročito otkad je u novije vreme world music pokret do kraja angažovao našu pažnju svojim neodoljivim zvučnim šarenilom, a moderne tehnologije nam još i prinele sluhu šta god poželimo.
To je učinilo da namah postanemo svesni izuzetnih dragocenosti poreklom sa ovog tla, ali i iz nekih drugih originalnih kultura, mimo one dominantne anglo-saksonske u popularnoj muzici današnjice
U tom smislu, mnogi muzičari prihvatali su se poslednjih decenija često mukotrpnog istraživačkog posla, ponirući u pevačko i instrumentalno obilje određenih kontinenata i regija, da ga u novom ruhu predstave ostatku sveta – bilo u njegovom autentičnom obliku, ili inkorporirano u neki savremeni žanr. To je ovaj zvuk umelo da dovede i do vrhova top lista, kao u svakako najčuvenijem slučaju Pola Sajmona i njegovog neprevaziđenog albuma “Graceland” iz 1986.
Do ovog časa, još uvek govorimo o folkloru, odnosno narodnoj umetnosti, katkad pomešanoj sa pop i rock izrazom, u kojoj se na fascinantan način presijavaju kreativne osobenosti čitave jedne zajednice što je učestvovala u njenom stvaranju, i to u nizu svojih generacija. Kako se, međutim, odnosimo prema umetničkoj muzici čiji su autori naši sugrađani i sunarodnici?
Mimo marljivog rada pojedinih ličnosti i manifestacija, koje ulažu svoj neporeciv dugogodišnji trud u proces stizanja dela takozvanih ‘domaćih’ kompozitora od rukopisa nihovih autora do publike – kao što su pijanistkinja Nada Kolundžija ili Međunarodna tribina kompozitora, između ostalih – postavlja se pitanje jesu li one najmlađe generacije interpretatora, recimo učenika naših muzičkih škola, zaista upućene u neprolazne vrednosti koju sobom nosi ovakvo stvaralaštvo, nastajući i konkretno ovog trenutka.
U Muzičkoj školi “Stanković” zato su odlučili da se pozabave zvukom srpskih autora klasične muzike i da na svom prvom koncertu te vrste u ovoj školskoj godini – u potpunosti posvećenom klavirskim kompozicijama iz pera naših stvaralaca – pokažu koliko su one svirljive, kvalitetne, učenicima različitih uzrasta bliske i zanimljive, a publici – jednostavno neodoljive!
Događaj pod nazivom “Koncert klavirskih kompozicija srpskih autora” okuplja tako mlade umetnike iz brojnih profesorskih klasa Muzičke škole “Stanković”, koji će u utorak u 18 časova u Svečanoj sali škole predstaviti svoje interpretacije izabranih autora sa ovih prostora. Usput, Muzička škola “Stanković” ove godine obeležava 110 godina svog zvaničnog postojanja, odnosno 140 godina od prvih začetaka škole u okviru Pevačkog društva “Stanković”, a njena Svečana sala predstavlja jednu od najlepših kamernih koncertnih dvorana u gradu, delo arhitekte Petra Bajalovića, koji je nešto docnije projektovao i zgradu čuvene Kolarčeve zadužbine.
Direktorka Muzičke škole “Stanković”, Vanjuška Martinović, napominje kako se u „Stankoviću“ od samog nastanka škole, pre više od 110 godina, negovala srpska tradicija i kultura, i dodaje: “Najistaknutiji muzičari Srbije prošli su kroz našu školu, kao profesori ili đaci. Danas, možda više nego ikada do sada, potrebno je podržati naše kompozitore i približiti srpsku umetničku muziku široj publici, jer mi se čini da u opštoj poplavi kiča i šunda, počinjemo da zaboravljamo ko smo i šta smo, a što je najgore, počinjemo da sumnjamo i u sopstvenu pripadnost svetskoj kulturnoj sceni. U tom smislu, odučili smo da započnemo jednu seriju koncerata sa delima srpskih kompozitora, gde su naši učenici u ulozi izvođača, te da na taj način i naše najmlađe upoznajemo sa tradicijom i otkrivamo im lepote našeg stvaralaštva i kulturnog nasleđa”.
Direktorka Martinović specijalno podvlači timski rad u Muzičkoj školi “Stanković”: “Moram da istaknem drage i beskrajno posvećene kolege, koje su sa velikim entuzijazmom pristupile realizaciji ovog nama važnog koncerta, ne samo kroz pripremu učenika, nego i u promotivnom i organizacionom delu posla. Tu pre svega mislim na koleginicu Biljanu Krstić, koja je autor sjajnog plakata i programa koncerta, a istovremeno je i jedna od kompozitorki, čija će se dela izvesti na koncertu”.
Profesorka Biljana Krstić, ugledni klavirski pedagog i, od strane dece i kolega, veoma voljeni kompozitor klavirskih komada, kaže da je za razvoj mladih pijanista od izuzetnog značaja da poznaju i izvode klavirske kompozicije nacionalnih autora.
“Kao profesor klavira, često sam imala potrebu da osvežim literaturu koju sam koristila u nastavi. Dešavalo se da mi pojedine pedagoške zbirke nisu bile dostupne ili jednostavno nisu odgovarale uzrastu i senzibilitetu pojedinih učenika. Istražujući tako literaturu pogodnu za korišćenje u praktičnom radu, primetila sam da je u inostranstvu pedagoška literatura veoma bogata i da kompozitori širom sveta rado pišu za decu”.
“Moje prve kompozicije bile su zapravo vežbe koje sam beležila za svoje učenike. Uvidela sam da deca i kolege reaguju sa radošću na te minijature, zbog njihovih iskrenih emocija i jasne slike koju prikazuju. Dopala mi se ideja da kroz dečije pesmice, doživljaje i osećanja, napravim kompozicije koje bih koristila u nastavi”.
Profesorka Krstić napominje da je podršku za rad na svojim kompozicijama najpre dobila od divne, prerano preminule koleginice i prijateljice Dragane Petković, koja je takođe pisala komade za decu, negujući narodnu tradiciju. Par godina kasnije objavile su svoje prvo zajedničko delo “Vežbe i kompozicije za klavir“, u izdanju Narodne knjige. Nakon toga je Krstić objavila još dve zbirke kompozicija za decu – za klavir četvororučno i klavir solo – koje su izvođene i kod nas i u inostranstvu, a potom aranžirane čak i za druge instrumente.
“Naša je želja da ovi koncerti u Muzičkoj školi “Stanković” postanu tradicija, i da na njima sviramo kako nova, tako i ona već poznata dela klavirske literature srpskih autora”, dodaje Biljana Krstić.
A možda upravo sa ovih nastupa potekne i neki novi Pol Sajmon, koji će zatim da raspameti čitav svet svojim dobrim poznavanjem ovako sačuvane i negovane muzičke zaostavštine, i to bukvalno od malih nogu. Stvarno vredi verovati u to.
Bonus video: Aleksandar Đurica: Dovedeni smo do tačke ključanja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar