Tinejdž tajkun, genije i ubica – buran život Fila Spektora

Kultura 17. jan 202122:09 > 22:20
Fil Spektor Foto: POOL / AFP / Profimedia

Još kao tinejdžera američki mediji prozvali su Fila Spektora "tinejdž tajkunom". Iako mu kao potomku Jevreja, koji su emigrirali iz Rusije u Bronks, nije predviđana blistava budućnost, Spektor, rođen 1939, promenio je muzički pejzaž tokom šezdesetih godina 20. veka. Preminuo je danas u 81. godini u zatvoru.

Sebe je nazivao „Vagnerom rokenrola“, a za svoje zasluge u muzici nagrađivan je brojnim priznanjima, poput Gremija, ulaska u Rokenrol hol slavnih, i Dvoranu slavnih kantautora. Magazin „Rolingstoun“ uvrstio ga je na listu stotinu najuticajnijih ličnosti u muzičkoj istoriji, a bez obzira na sve kontroverze koje su ga okruživale do samoga kraja važio je za jednog od najvećih hitmejkera svetske scene.

Već sa 19 godina okupio je grupu „Teddy Bears“ u kojoj je pevao i svirao gitaru. Iako je već tada ostvario svoj prvi broj jedan hit „To Know Him is to Love Him“, shvatio je da scena nije za njega. Bolje se snalazio iza scene, u studiju, kao producent. Tačnije, tu je vladao. A tako se i ponašao.

Producentsko iskustvo stekao je pod „kapom“ tandema Liber-Stoler, a već 1961. kada je imao samo 22 godine osnovao je sopstvenu izdavačku kuću „Philles“. Stvorio je najpre ženski bend „The Crystals“, sa kojima je imao nekoliko hitova, da bi potom napravio grupu sa kojom će doživeti velike uspehe „The Ronettes“. Sa pevačicom te grupe Roni Spektor kasnije će se i oženiti, a već tada ispoljavano „despotsko ponašanje“ u studiju ona je jednom prilikom ovako opisivala:

– Kada je došao na probu i otpevao jednu od pesama Frenkija Lajmona, otkinuo je klavirsku stolicu i rekao: „Ovo je glas koji sam tražio …“

Apsolutni sluhista, za samo pet godina (1961-1965) potpisao je produkciju 20 hitova. Među njima hitove „Ronetsa“, „Kristalsa“, Darlin Lav, Bena I Kinga… A njegov specifičan pristup produkciji koji je nazvao „zid zvuka“ (Wall of Sound) uticaće na generacije i generacije muzičara i producenata.

Dani slave: Fil Spektor kod Merija Grifina 1965. godine Foto: CSU Archives Collection / Everett / Profimedia

Jedan od prvih primera te revolucionarne tehnike bila je je pesma „Be My Baby“. Tokom snimanja koristio je dve „linije“ – jednu rezervisanu za vokale, a drugu za sve ostale instrumente. To je podrazumevalo ogroman broj muzičara u istom studiju koji su svirali satima dok on „pravilno“ nije postavio mikrofone. I tek tada je počinjalo snimanje. Kao rezultat, instrumenti su zvučali ne odvojeno, već su se spojili u jedan, gust zvuk koji je nazvan „zvučni zid“.

Čitav orkestar učestvovao je na snimanju pesme, od gudača, do kastanjeta i timpana, što je za tadašnju pop muziku bilo „višak“. No, Spektor nije hajao nazvavši singl „pop simfonijom za tinejdžere“.

I upravo taj singl, objavljen 1963. godine, presudno će uticati na još jednog produkcijskog genija – frontmena „Bič bojsa“ Brajana Vilsona, koji ju je besomučno preslušavao pokušavajući da „prokljuvi“ Spektorovu magiju.

Inovativne tehnologije ponovo se prihvatio kada ga je Ajk Tarner zamolio da mu pomogne da sa suprugom Tinom konačno probije rasne barijere i dođe do „hita za belce“. Prihvatio je Ajkovu molbu, ali pod jednim uslovom – samo je želeo Tinu, bez pratećih pevačica. A i samog Ajka. Čak mu je dao 20.000 dolara i obećao da će pesma biti objavljena pod imenom „Ike & Tina Turner“.

U odnosu na „Be My Baby“ sada je sve bilo još raskošnije u skladu sa usavršavanjem tehnike „zida zvuka“. U studiju je bio 21 muzičar (uključujući dva bubnjara) i 21 prateći vokal. Kada je Tina Tarner ugledala gomilu ljudi, maltene je izgubila glas od uzbuđenja. Spektor je nju i prateće vokale primorao da pevaju nekoliko sati zaredom. I dok joj se slivao znoj Tina je molila da bar na tren izađe iz studija. No, Spektor je bio neumoljiv. Kasnije je pričala kako je na kraju, od silne vrućine, pevala o svojoj ljubavi, „dubokoj poput reke i visokoj kao planini“, samo sa donjim vešom na sebi.

Iako je Spektor po završetku snimanja smatrao da je stvorio remek-delo, liste su ga demantovale. Naime, pesma „River Deep, Mountain High“ stigla je tek do 88. mesta Bilbordove liste singlova. No, publika ju je prihvatila, i ova pesma postaće jedna od najobrađivanijih numera svih vremena.

Onda su stigli i „Bitlsi“. Na molbu Džona Lenona prihvatio se 1969. produkcije poslednjeg albuma liverpulske četvorke „Let It Be“. No, to se nimalo nije svidelo Polu Makartniju, koautoru većine numera na albumu. Naročito kada se „dohvatio“ njegove pesme „The Long and Winding Road“. Makartni je, navodno, bio potpuno isključen iz rada na miksu i u postprodukciji ove pesme, zbog čega se sa Spektorom sukobio u studiju.

Napisao je i protestno pismo zbog toga što je bio isključen iz čitavog procesa, uz poruku: „Nemojte da se ovo ponovi“.

Iako je poslednja ploča „Bitlsa“ doživela veliki komercijalni uspeh, Makartni više nikada nije želeo da ima bilo šta sa Spektorom.

Međutim, njegove kolege iz benda Džordž Harison i Lenon ne da nisu imali bilo šta protiv Spektora, već su ga ponovo pozvali da radi na njihovim solo pločama.

I tako je Fil Spektor bio zadužen za produkciju Harisonovog „Koncerta za Bangladeš“ i Lenonovih albuma „Plastic Ono Band“ i „Imagine“.

Već tada se po tabloidima spekulisalo da Spektor, koji se oprobao i kao glumac u filmu „Goli u sedlu“, pati od manične depresije. „Skretanju s uma“ Spektora, kako je pisala američka žuta štampa, „kumovala“ je automobilska nesreća u Holivudu, posle koje je završio sa 300 šavova samo na glavi. Tada je počeo da nosi raznorodne perike u javnosti, zbog kojih će ga mnogi ismevati kao čudaka tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Iako je radio kao producent i na albumima Leonarda Koena, pa i Dilana, narkotici i alkohol samo su pogoršavali stvari, a Marki Ramon prisetio se da je Spektor u jednom trenutku na članove benda „Ramons“ potegao pišolj nasred studija…

Tokom osamdesetih godina prošlog veka uglavnom se držao po strani. Izuzetak je bila Joko Ono, čiji je album „Season of Glass“ producirao. Joko ga je toliko poštovala da mu je poklonila jednu Lenonovu gitaru, nakon ubistva nekadašnjeg frontmena „Bitlsa“.

Pokušao je da se vrati u posao u novom milenijumu, no saradnja sa Selin Dion nije urodila plodom. Poslednju produkciju potpisao je 2003. na pesmi benda „Starsailor“- „Silence is Easy“.

Iste godine protiv njega je pokrenuta istraga zbog ubistva glumice Lane Klarkson u njegovom domu u Kaliforniji.

– Mislim da sam ubio nekoga – navodno je rekao kada je pozvao hitnu pomoć.

I 2009. osuđen je na 19 godina zatvora u kome je i preminuo od posledica koronavirusa u 81. godini.

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (3)