0
Imam dve kuće, prva je televizija (RTS), a druga Atelje 212 za koje me vežu velika prijateljstva. U predstavu „Ljubavno pismo“, koja je izvedena, svojevremeno niko nije verovao, a kamoli da će ovoliko da traje, rekao je za Nova.rs reditelj ovog komada Branislav Branko Kičić kojom je pozorište Atelje 212 sinoć obeležilo 65 godina postojanja.
Proslava je otvorena izložbom kolaža umetnika Veljka Mihajlovića a uveče je 330. put izvedena ova, jedna od najdugovečnijih predstava na beogradskim scenama, koja je na sceni od davne 1994. godine.
Svečanost povodom jubileja bila je upriličena uz šampanjac i poklone za publiku, bez i visokih zvanica i pompe. Upravo za one, koji su svojom odanošću svih ovih godina podržavali i održali ovu ustanove kulture kultnom.
„Ljubavno pismo“ je nakon tri sata izvođenja ispraćeno stajaćim ovacijama, a reditelj Branko Kičić otkrio je za naš portal kako se ona našla na repertoaru Ateljea 212:
– Ja sam bio veliki prijatelj sa Mucijem Draškićem, a tekst ove predstave je deo serije koja je bila nemenjena za televiziju. Međutim, televiziji Beograd se to nije dopalo, i Muci nam je rekao da od toga napravimo predstavu. Prepravili smo tekst, malo doradili likove, i od dve epizode uradili komad koji nije odmah naišao na razmevanje jer je humor tada bio malo ispred vremena. Posle se pokazalo da je narod najbolji sudija i to je čini dugovečnom jer je sala uvek puna.
Iako su pisci ovog komada Zlatan Fazlagić i Zoran Bačić, koji odavno žive u inostranstvu, uvek prisutni na svakom jubileju u Beogradu, zbog pandemije, sada nisu bili u prilici da dođu, verovatno zbog pandemije koronavirusa, objasnio je Kičić.
U ovoj predstavi u glumačkoj podeli su Gorica Popović, Tatjana Bošković, Miodrag Кrstović, Branislav Zeremski, Dubravka Mijatović, Dragana Đukić, Nenad Ćirić, kao i Brankov sin Gordan Kičić, odnosno Goksi kako ga on zove.
– „Ljubavno pismo“ igram već 25 godina i srećan sam što je bila na repertoaru na ovaj veliki jubilej Ateljea 212. Njena tajna je u radosti igre, druženju i bliskost ekipe koja je radi i to se pokazalo kao dobitna kombinacija, zato je publika voli. To je vodvilj koji na kraju prelazi u apsurd. Počiva na duhovitosti osamdesetih godina prošlog veka, kada su stasavali njeni pisci Zoran i Zlaja, ali uspeva i danas da korespondira sa publikom – rekao nam je, između ostalog Gordan Kičić, nakon odigrane predstave „Ljubavno pismo“.
Pozorište Atelje 212 otvoreno je 12. novembra 1956. godine kao potreba za mestom na kome će se izvoditi nove, avagardne drame. Inicijator ovog teatra bila je Mira Trailović u čijoj režiji je odigran prvi komad ovog pozorišta u maloj sali stare „Borbe“ s a 212 stolica. Bio je to Geteov „Faust“ u prevodu Tita Strocija, a uloge su poverene glumcima Viktoru Starčiću, Mati Miloševiću, Mariji Crnobori, i Ljubiši Jovanoviću. Predstava je imala 11 izvođenja, a poslednje je bilo 1957. godine.
Zgrada Ateljea 212, koja je na sadašnjoj adresi, otvorena je premijerom „Ljubinka i Desanke“ Aleksandra Popovića i tako je započeta repertoarska linija savremene političke satire i komediji. Iz njega se rodio BITEF, kao i sve ono što danas nazivamo modernim, eksperimentalnim, istraživačkim i aktuelnim u teatru.