0
"Ovo je ogromno iznenađenje, velika čast i zadovoljstvo, nekako vas natera da se osvrnete, jer je u pitanju nagrada za životno delo", rekao je glumac Boris Isaković za N1 o novoj nagradi koju je dobio - "Dobričinom prstenu".
Govoreći o pozorištu i njegovom uticaju na društvo, Isaković ocenjuje da pozorište nema danas tu silinu i taj društveni angažman kao ranije i da time svi gubimo. Kaže da je manjak novca učinio to da uprave pozorišta naginju ka lakšim sadržajima da bi se obezbedila publika, da se onda vidi i manjak tehnike, scenografije za opremu predstave, pa one izgledaju kako izgledaju. Sadržaj se, dodaje, gubi i osipa.
„Pozorište je pozorište. Nemoguće je da televizija to zameni. To je prosto živi kontakt, razmena osećanja sa publikom, ona se tu razmenjuju na licu mesta“.
Na pitanje s kim je bilo najupečatljivije igrati, kaže da je bilo mnogo kolega.
„Zavisi od perioda. Kad sam bio mlađi, sećam se u „Mački na usijanom limenom krovu“ Petra Kralja, pa u „Glembajevima“ sa Predragom Ejdusom, Đuzom Stojiljkovićem. Kasnije mi je bilo jako drago ali i žao što nisam više igrao, a žudeo sam za njima… Tu je Nebojša Glogovac, smatrao sam ga jako talentovanim“, rekao je za N1.
Bonus video: Jasna Đurićić, glumica