"Borio si se za osmeh kojim ćeš nas ogrejati, zauvek ćemo čuvati trag tvoje buktinje": Potresno zbogom Dugalića Laušu

- Dragi naš Žare, treba reći nešto o tebi, a u ime svih. Primi naš zagrljaj, makar i nemoćan, od nas koji smo u mladosti očarani gledali u tvoj nedostižni dar. Bio si razlog zbog kog smo uopšte krenuli put glume. Raspon i raskoš tvoga dara bili su takvi da čim bi ušao u kadar ili na scenu, sudbina tvog lika postajala je jedino što nas zanima. Svet koji si nam donosio zaposeo bi ceo raspoloživ prostor, kao da si bio preodređen da se sve drame prelome i dogode u tebi i da slome tamo gde je najkrhkije. Tvoja krhkost, snaga kojom si sve nosio, razoružavala nas je i lečila. Svako zajedničko prisustvo sa tobom u kadru bilo je jedno malo praznično i privilegovano prisustvovanje istoriji - govorio je Dugalić.

U svakoj sceni sa Lauševićem, kako je istakao, bio je više očaran kao gledalac, nego kao partner.- Nijedna tvoja uloga nije bila ista. Bio si renesansan i svestran u svemu što si radio, glumeći, pišući, slikajući. Ne znam u čemu si bio bolji. Nisi bio u srazmeri sa svetom u kojem si se zatekao. Slutim koliko je bilo bolno izdržati i preboleti toliku nesrazmeru. Ipak si nesebično brinuo da ne zauzmeš nekome previše mesta ili previše vremena. Umetnik u davanju puta drugome, takva je bila otmenost tvoje nežnosti prema nama. Stalno si izgledao kao neko ko neprestano oseća da nije dovoljno dao i da je još mnogo dužan. Tako žive samo oni koji svojim darom daju sve. Pri svakim susretu, strasno si uranjao u svaki trenutak kao dečak koji ne zna šta bi pre podelio uz radost i nenametljivost. Uvek si u svemu borio za osmeh kojim ćeš nas ogrejati. Znao si da je sijanje drugome ono jedino što je čoveku najvažnije. Zato ćemo svećom zauvek paziti na trag tvoje buktinje i čuvati tvoj vosak sećajući se svega što si osvetlio - kazao je glumac i uz tužan uzdah zaključio:- Zadivljujućom snagom nosio si svoj hod, nadnesen nad ambis, a neprestamo tražeći ono čime ćeš nas obgrliti... Molimo se zato da ti se u knjizi zemaljske veresije svaki dug namiri i prosti i da put tvoj u okviru staništa nebeskog, odakle pobeže svaka muka i bol, bude radostan i blag… Molimo se za to u ime tvog voska koji čuva tvoj trag svetlosti kojim si nas zadužio. Hvala ti beskrajno na svemu, Žare naš dragi...

Žarko Laušević, koji je preminuo u sredu u 63. godini, ispraćen je danas na večni počinak na Novom groblju, a u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održana je komemoracija na kojoj su u njegovu čast govorili njegovi prijatelji i kolege.Bonus video: Petar Božović o Žarku Lauševiću