0
Bog se ovih dana okružuje najpametnijima, očigledno i njemu trebaju originalne, drugačije ideje. Ne može biti slučajno da nam skoro u istom trenutku uzme dva tako bogata duha kao što su Marko Brecelj i Peđa Vranešević, kaže za Nova.rs novinar, publicista i muzički kritičar Ivan Ivačković o odlasku velikog umetnika Predraga Vraneševića.
Velikan novosadske muzičke scene, koji je preminuo juče u Novom Sadu u 76. godini, najpoznatiji je po sastavu Laboratorija zvuka, koju je osnovao sa bratom Mladenom, a ostaje upamćen kao jedna od najkreativnijih ličnosti moderne novosadske kulturne scene, koja se formirala tokom šezdesetih i sedamdesetih, inspirisana podjednako popularnom muzikom svog doba i avangardnom umetnošću. Vraneševićev veliki opus obuhvatao je inovativnu rok, filmsku i pozorišnu muziku, kao i scenska dela.
– Čitava kolona ljudi koji su imali važne uloge u našem odrastanju i sazrevanju, u formiranju i razvoju našeg muzičkog i umetničkog ukusa, odjednom je krenula s velikom seobom na drugi svet, kao da ovaj više ne može da podnese. Treba ih razumeti, jer i jeste postao nepodnošljiv. Ali, to što ih razumemo ne čini nas manje tužnima. Neizmerno mi je žao zbog Peđe Vraneševića – rekao je Ivačković i dodao:
– Potresla me je vest o njegovom odlasku, nisam ni znao da je bio bolestan. Ostaće upamćen kao svestran čovek, kreativac širokog zamaha, jedna od najlucidnijih figura kako popularne muzike, tako i avangardne umetnosti.
Bonus video: Srđan Gojković Gile
