Kako su nas zabranjivali – Žilnik za Nova.rs o Peđi Vraneševiću

Kultura 06. feb 202222:29 > 22:35
Podeli:
Predrag Peđa Vranešević, Pedja Vranešević i Želimir Žilnik
Predrag Peđa Vranešević i Želimir Žilnik Foto: Printscreen/Youtube/Pedja Vranesevic/Ivan Dinić/Nova S

Gotovo sve čega se Peđa dohvatio, sjajno je artikulisao i među malobrojnim je pripadnicima naše generacije koji je ostavio značajnije domete na polju muzike, pozorišta, filma, arhitekture, grafike, crteža, poezije, kaže za Nova.rs reditelj Želimir Žilnik na vest o smrti Predraga Vraneševića.

Jedna od najznačanijih ličnosti u bogatoj karijeri Predraga Vraneševića, koji je preminuo danas u 76. godini, bio je sineasta Želimir Žilnik.

Bitno mesto u opusu osnivača Laboratorije zvuka zauzima saradnja sa novosadskim rediteljem u pozorištu i na filmu.

Sećanje na čestog saradnika i prijatelja Želimir Žilnik za naš sajt započinje rečima da je „Peđa sa muzikom rastao“:

– Sećam se da se njegov otac, univerzitetski profesor nije odvajao od violine.

Uključio se u prvi talas jugorokenrola šezdesetih. Bio je solidno obrazovan, završivši arhitekturu kod profesora Bogdana Bogdanovića. Imao je već dugu kosu i bradu kada sam ga sreo u komšiluku, u ulici Braće Ribnikara. I pozvao sam ga da dođe u filmsku produkciju „Neoplanta“ – priča reditelj za Nova.rs.

Nije prošlo dugo vremena od kad su se upoznali, ni godinu-dve, a muzika Vraneševićevog benda Laboratorija zvuka bila je već integralni deo dokumentarnih i animiranih filmova Karpa Godine, Zorana Jovanovića i Bore Šajtinca. Ti filmovi su, kako precizira reditelj, dobijali glavne nagrade na domaćim i stranim festivalima:

– A i nagrade za muziku. Ali, sledila je frka oko zabrane mog filma „Sloboda ili strip“ 1971, gde su važan „uznemirujući faktor“ bili Peđini stihovi i melodije. Peđa i bend okrenuli su se saradnji sa najznačajnim pozorišnim rediteljima. I tu su isporučivali majstorske partiture, u skladu sa tekstovima raznih žanrova i epoha.

I ponovo su, kako konstatuje Žilnik, sledili uspesi i nagrade.

– Ja sam otišao u filmske gastarbajtere, u Keln i Minhen 1973. godine. Peđu sam pozvao u goste, pa smo napisali „Gastarbajter operu“, pozorišni mjuzikl, i počeli probe.

Radili su, kako podseća reditelj, i nekoliko kratkih filmova, a 1975. godine i prvo dugometražno ostvarenje. Zvalo se „Raj“:

– Peđa je kreirao sjajnu grafičku opremu i plakat, da tehnikom asocira na Albrehta Direra. Ali, posle premijere i burne rasprave, film je bio privremeno i zabranjen. Ali, mi se vratimo u Novi Sad i u Srpskom narodnom pozorištu uspešno postavimo „Gastarbajter operu“, koja prođe kod publike i kritike odlično!

Reditelj napominje kako su narednih godina Vranešević i njegova grupa Laboratorija zvuka radili zapaženu muziku za dugometražne filmove, dokumentarce, televizijske serije:

– Peđa je među malobrojnim pripadnicima naše generacije, koji će ostaviti značajnijne kreativne domete na polju muzike, pozorišta, filma, arhitekture, grafike, crteža, poezije.

Gotovo sve čega se dohvatio, sjajno je artikulisao. U poslednje vreme znam da se vratio mladalkom interesu da istražuje i eksperimentiše – prisetio se Želimir Žilnik, uz ovu opasku za kraj:

– Nadam se da će se sakupiti i objaviti Peđina bogata umetnička zaostavština!

Bonus video:

Veče sa Ivanom Ivanovićem: Janko Baljak i Želimir Žilnik

Komentari

Vaš komentar