0
Najnovija knjiga o Ani Frank, jevrejskoj devojčici, autorki najpoznatijeg dnevnika na svetu, uzburkala je duhove iz prošlosti, umesto da razreši jednu od najvećih misterija iz Drugog svetskog rata.
Žučna debata izbila je zbog „Izdaje Ane Frank“, kanadske spisateljice Rozmari Salivan, jer je u toj knjizi jevrejski notar predstavljen kao glavni osumnjičeni za odavanje tajnog skrovišta Ane i njene porodice.
Holandski istoričari i jevrejske organizacije su kritikovali „senzacionalističku“ knjigu, rezultat šestogodišnjeg istraživanja, a lokalni izdavač je prekinuo štampanje.
Bivši agent FBI, koji je vodio istragu, Vins Penkok je međutim oštro odgovorio ove nedelje, ocenivši da je „otrovan napad“ možda motivisan kontroverznim zaključkom da je Jevrejin odgovoran. Knjiga koja tvrdi da je izdata Ana Frank izazvala je buru reakcija kada je objavljena 18. januara.
Ana, čiji je dnevnik objavljen posle njene smrti, umrla je u koncentracionom logoru Bergen-Belzen, a u knjizi se amsterdamski notar Arnold van den Berg predstavlja kao osoba koja je najverovatnije 1944. godine odala mesto na kome je ona pisala dnevnik, skrivajući se dve godine. Kako je navedeno, notar je otkrio njeno skrovište da bi po svoj prilici spasao svoju porodicu od nacista.
Istraživači su rekli da su koristili savremene tehnike krivične istrage, složene algoritme i izjave svedoka, te belešku s imenom notara koja je data Aninom ocu Otu ubrzo posle rata.
Reakcija u Holandiji je bila žučna, jer tu zemlju još uvek muči krivica zbog deporaticije više od 100.000 Jevreja u Drugom svetskom ratu.
Centralna jevrejska konsultativna organizacija (CJO), sa sedištem u Amsterdamu, ocenila je da su rezultati istrage „ekstremno spekulativni i senzacionalistički“.
Predsedavajući organizacije Roni Naftaniel rekao je Frans presu da su nalazi „uglavnom zasnovani na jednoj belešci“, da je Van den Berg preminuo 1950. i ne može da se brani, te da rezultati istrage nikada ne bi bili potvrđeni na sudu. Jevrejske organizacije u Holandiji su zatražile da se knjiga ukloni iz knjižara i predsednik Fondacije Ane Frank sa sedištem u Švajcarskoj Džon Goldsmit je izjavio za švajcarski dnevnik Blik da se zaključci „graniče sa teorijom zavere“.
Holandski izdavač Ambo Antos je nedavno zamrznuo štampanje i izvinio se što nije zauzeo kritičniji stav, preneli su lokalni mediji. Istoričari holokausta u Holandiji su takođe izrazili sumnju. Iako su ocenili da je istraživanje impresivno, ukazali su i na mnogo nedorečenosti. Sudeći po dokumentima, Van den Berg i njegova porodica su se skrivali od početka 1944. godine, mesecima pre nego što su nacisti uhapsili porodicu Frank i zato se postavlja pitanje zašto bi oni kasnije rizikovali da otkriju sopstveno skrovište.
Izdavač Harper Kolins je međutim uzvratio na te kritike i spisateljica Salivan, koja je saopštila da je istraga bila profesionalna i temeljna, te da je knjiga ubedljiv portret vremena kada su se ljudi suočavali s nemogućim izborima da spasu svoje porodice.
– Šokiran sam potcenjivačkim primedbama kritičara na našu istragu. Sada je vreme da odgovorim i raščistim do kraja – saopštio je Penkok, naglasivši da postoje dokazi, podržani izjavama svedoka i kopija beleške koju je dao sam Oto Frank.
Penkok smatra da je glavni razlog gneva stav da su „Jevreji bili primorani da se okrenu jedno protiv drugih, uz nerazumevanje kako se vode krivične istrage“.
On je međutim naglasio da se identifikovanjem osumnjičeni ne osuđuje, već da je poruka od početka da se ništa slično ne bi desilo da nije bilo nacističkih okupatora.
Bonus video: Teofil Pančić
