Bioskopi su daleko bezbednija mesta od gradskog prevoza, kafića ili restorana, a nove mere Vlade Srbije ne samo da će se odraziti na naše poslovanje, već nećemo ostvariti ni 10-15 odsto bioskopske posete u odnosu na prethodne godine. A to nije dovoljno ni za tekuće troškove, kaže za Nova.rs Igor Stanković iz distributerske kuće "Megakom film". Nebojša Ćetković, iz distributerske kuće "Art vista" konstatuje da su sa novim ograničenjima "veći troškovi ukoliko bioskopi rade, nego da budu zatvoreni".
Odlukom Vlade Srbije da od utorka 17. novembra svi objekti, izuzev apoteka, benzinskih pumpi i servisa za dostavu hrane moraju da budu zatvoreni od 21 sat do pet ujutru, i bioskopi su se našli na udaru korona mera. Tek što su, posle polugodišnje pauze, pokušali da ponovo „ožive“ bioskope, pomenuta ograničenja samo će zadati novi udarac distributerima, produkcijskim kućama i vlasnicima bioskopa, kojima je 2020. godina ionako noćna mora.
Ostajete otvoreni, ali bez prihoda
Postavlja se pitanje da li je do ograničenja u ustanovama kulture, za koje inače važe posebne epidemiološke mere, moralo da dođe, odnosno da li će se posetioci zaraziti ako gledaju film u bioskopu od 20 časova, a neće ako isto mesto posete dva sata ranije?
– Moraćemo da smanjimo broj bioskopskih projekcija kako bismo sproveli odluku Vlade Srbije o ograničenju rada svih objekata do 21 sat. Ova mera će se svakako odraziti na poslovanje bioskopa, naročito radnim danima, s obzirom da su udarne projekcije od 20, odnosno 21 sat – objašnjava za naš sajt Aleksandra Garić portparol bioskopskog lanca „Sinepleks“.
Ističe i da će, osim smanjenja broja bioskopskih projekcija, biti prinuđeni i da ih pomeraju za ranije termine. I dok se ova odluka neće toliko reflektovati na rad bioskopa vikendom, definitivno će imati negativan uticaj na poslovanje tokom radne nedelje.
– Vikendom projekcije u našim bioskopima počinju od 11 časova, međutim tokom radnih dana, s obzirom da je većina ljudi na poslu, filmovi se emituju tek od 14 sati. Zato će ova nova mera značajno uticati na naše poslovanje tokom radne nedelje – objašnjava Garićeva.
Nova mera, potvrđuje i Igor Stanković iz „Megakom filma“, u čijem vlasništvu je i Kombank dvorana, drastično će se odraziti na bioskopsku posetu. Samim tim i na finansije.
– U restoranima i kafićima postoji mogućnost prepodnevnog rada, a bioskopi radnim danima počinju da rade od 15 ili 16 sati. Ako mi moramo da zatvorimo objekat do 21, to implicira da ćemo poslednju projekciju imati od 18.30 ili 19 časova. A to nas toliko ograničava u ostvarivanju bilo kakvih rezultata ili bioskopske posete. Kažu – ok, ostajete otvoreni, ali za nas tu nema nikakve ekonomske logike. Da ostanemo otvoreni, a da ne možemo da radimo u vreme kada su udarne projekcije, nije logično – objašnjava Stanković.
Nebojša Ćetković, direktor distributerske kuće „Art vista“, koja drži bioskope „Roda sinepleks“ u Beogradu i „Arena sinepleks“ u Novom Sadu, ističe da se bioskopi i inače nalaze u veoma teškom položaju, s obzirom na to da su jedina grana industrije koja je šest meseci bila potpuno zatvorena.
– Mi za tih pola godine nismo imali smanjenje prihoda, već su oni do 1. septembra bili nula. Od tada smo počeli da radimo poštujući sve mere naložene od strane Kriznog štaba, i uspevali smo da ostvarimo neki prihod koji je bio daleko manji u odnosu na prethodne godine. A sada sa novim restriktivnim merama postavlja se pitanje da li ćemo uopšte moći da radimo. S obzirom na to da sve projekcije treba da se završe do 21 sat, mi gubimo prajm-tajm projekcije od 20 i 22 časova. U obavezi smo sada da poslednje projekcije krenu u 18.30 ili 19 časova, a ako uzmemo u obzir da ljudi rade do 17 časova naše poslovanje postaje potpuno besmisleno. Veći su troškovi ukoliko radimo, nego da budemo zatvoreni, jer realno možemo da imamo jednu projekciju u toku dana na koju publika može da dođe. Bioskopi sada ponovo ulaze u težak period i plašim se da bez pomoći države neće preživeti – ocenjuje Ćetković.
Šta će biti sa zaposlenima
Naš sagovornik, koji je predsednik sekcije distributera pri Privrednoj komori Srbije, naglašava da su u stalnom kontaktu sa resornim ministarstvima i Privrednom komorom. Iako njihovi apeli nailaze na razumevanje Privredne komore i Filmskog centra Srbije, naglašava da se od 12. marta do danas bioskopi i distributeri bukvalno „bore za opstanak„.
– Naša budućnost je vrlo neizvesna. Zapošljavamo mnogo ljudi, zakupljujemo velike prostore i već su startni troškovi ogromni. Ako postoji deo privrede koji je redovno ulagao i koji je vrlo potentan, onda su to bioskopi i distributerske kuće – kaže Ćetković.
Komentarišući nova ograničenja, Igor Stanković iz „Megakoma“ naglašava da nove mere nemaju smisla, kad su pozorišta i bioskopi u pitanju jer su to „sigurna mesta, bezbednija čak i od aviona“ u kojima nema razmaka između sedišta, a daleko bezbednija od gradskog prevoza.
– Bezbednija su i ako ih uporedimo sa kafićima i restoranima, jer u bioskopu ne morate da skidate masku. Takođe, ne morate ni sa kim ni da pričate. U bioskop ne dolazite da gledate živi nastup, već samo gledate film koji se dešava ispred vas na platnu sa praznim sedištem do vas, i razmakom ispred i iza vas. Bioskopi se po Evropi i Americi ne zatvaraju zato što su nebezbedna mesta, već zato što nema filmskih sadržaja. Sve premijere filmova su pomerene. Novi film iz serijala o Džejmsu Bondu nije krenuo, ne zbog toga što su bioskopi nebezbedni, već zato što ne bi mogao da vrati uložena sredstva zbog ograničenja broja posetilaca – priča Stanković.
Isti stav ima i Ćetković, koji potvrđuje da su bioskopi daleko sigurnija zona od kafića ili klubova.
– Svi naši posetioci koriste maske, na raspolaganju su im dezinfekciona sredstva, ne razgovaraju ni sa kim, ćutke odgledaju film i napuštaju dvoranu. Vrlo revnosno ispunjavamo sve naložene mere zbog čega sam siguran da su bioskopi sasvim bezbedna mesta.
I Garićeva podseća da ove „lokalne mere“ nisu jedine koje se odražavaju na poslovanje bioskopa.
– Većina bioskopa u svetu je danas zatvorena. Zbog toga na tržištu vlada nedostatak filmova, odnosno distribucija novih naslova je ograničena ili su je veliki holivudski studiji potpuno obustavili – precizira naša sagovornica.
U nedostatku filmske ponude iz inostranstva i „Megakom film“, objašnjava Igor Stanković, fokusirao se na domaća ostvarenja, kako bi uopšte održali živim „duh i iskru bioskopa“.
– Imali smo premijeru filma „Vikend sa ćaletom“, a od prošle nedelje i „Ime naroda„, uz veliku zahvalnost na smelosti producenata koji su pristali da održe upaljenu lampu bioskopskog projektora i time održe bioskop živim. Tako smo bioskopsku posetu uspeli da održimo na zadovoljavajućem nivou. Različitim premijerama animiranih sinhronizovanih filmova i najmlađi su bili posetioci bioskopa u prethodnom periodu – kaže Stanković, uz podsećanje da su dva najveća bioskopska lanca u svetu AMC i Cinewall zatvoreni i da strahuje da se i ovde može desiti nešto slično.
Pozorišta na budžetu, bioskopi u privatnim rukama
– Privatni vlasnici bioskopa su sada jezgro ovog posla u svim većim gradovima zemlje. Plašim se trenutka kada će reći – sada sve zatvaramo do juna sledeće godine, i do tada otpuštamo sve ljude, obustavljamo sve, a kada dođe vreme ponovnog otvaranja onda krećemo sve ispočetka. Na ovaj način ostati otvoren dva-tri sata preko dana samo da bismo se formalno vodili da smo otvoreni, nema smisla. Mi smo vrlo mali segment kompletne privrede, ali činjenično najugroženiji. To da niko niti jednog trenutka nije uzeo u razmatranje pomoć ili podršku bioskopima, je veoma zabrinjavajuće. Pozorišta, uz nekoliko izuzetaka, na budžetima su gradova ili ministarstava. Bioskopi su uglavnom u privatnom vlasništvu i kao takvi su usmereni na tržišno poslovanje – objašnjava Stanković.
Pola godine nemogućnosti rada jedva su, kako ističe, izdržali verujući da „dolaze bolji dani“.
– Tokom septembra i oktobra uspeli smo da podignemo bioskopsku posetu i ona je bila na nivou od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. Sa ovim novim merama mi nećemo biti na 10-15 odsto u odnosu na periode iz prethodnih godina. A to nije dovoljno ni za tekuće troškove, a kamoli za bilo kakvo planiranje niti održanje ciklusa rada. Gubici samo u 2020. su oko 80 odsto u odnosu na ono što je planirano, a bazirano na prihodima iz prošle godine – naglašava naš sagovornik.
I Aleksandra Garić iz „Sinepleksa“ takođe strahuje da ukoliko se kao krajnja mera ponovo uvede zabrana kretanja bioskopima tek preti „mračan scenario“, a da „nekakvu normalizaciju“ poslovanja očekuju tek od proleća sledeće godine.
Ovu, 2020. godinu za bioskope i distributere Nebojša Ćetković opisuje jednom rečju – katastrofa. Devastirani zbog nemogućnosti rada, bili su prinuđeni i da odlože distribuciju mnogih filmova.
– „Art vista“ je distributer najgledanijih domaćih filmova, a distribuciju filma „Hotel Beograd“ morali smo da prekinemo odmah nakon premijere, koja će biti nastavljena kad se steknu uslovi. Imamo spremne za ovu i sledeću godinu naslove „Jedini izlaz“, „Južni vetar 2“, „Toma„, „Zlatni dečak“… Mnogo filmova čeka svoj red da budu prikazani, ali dramatičan problem u ovom trenutku jeste da li će bioskopi preživeti, odnosno da li će ti naslovi imati gde da budu prikazivani.
Prvi „hibridni“ Festival autorskog filma
S obzirom da „Megakom film“ stoji i iza festivala Autorskog filma, Igor Stanković za Nova.rs ističe da će ga, uprkos novim merama, biti.
– Festival ćemo održati kombinovano, u tradicionalnoj formi i onlajn. Već sutra ćemo najaviti kompletan program. Festival se održava u periodu od 27. novembra do 4. decembra, a mere će važiti do 1. decembra i postavićemo sve i prilagoditi program kako bismo ispoštovali odluku. Festival će se održati u radno vreme koje je predviđeno i omogućeno. Biće hibridne forme, kojoj sada pribegavaju svi festivali i deo programa će biti dostupan onlajn.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar