Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Beogradski festival igre biće odskočna daska za ono za šta se spremamo, za povratak u naše redovne živote. I zato prilično dugujemo Beogradskom festivalu igre i hvala na tome iz dubine duše, rekao je Daniel Ulbrih, prvak Njujork Siti baleta, najavljujući nastupe u Novom Sadu i Beogradu u okviru 18. izdanja ove manifestacije.

Igrači i direktori igračkih kompanija sa tri kraja sveta, iz različitih vremenskih zona, iz Amerike, Kube, Nemačke i Mađarske okupili su se juče na onlajn konferenciji vođenoj iz Beograda. Danijel Ulbriht, prvi čovek Njujork Siti baleta i igrači Denis i Antonina Drozjuk javili su se iz Amerike, Fernando Saez, direktor kompanije Malpaso, uključio se iz Havane, Hone Dorman, direktor Tancmajnca i igračica te kompanije Bojana Mitrović iz Nemačke, a Peter Ertl iz Budimpešte i razgovarali su sa direktorkom Beogradskog festivala igre Ajom Jung i novinarima u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Svi oni trebalo bi da nastupe u okviru 18. izdanja BFI, koje počinje 6. marta, a nastavlja se u aprilu i na jesen. Prvaci i igrači Njujork Siti baleta trebalo je da u Srbiji nastupe još prošle godine, ali su nakon izvođenja u Budimpešti svi dalji nastupi prekinuti zbog pandemije, a pozorišta su zatvorena. Godinu kasnije, kaže Daniel Ulbrih, s nestrpljenjem očekuju nastup na Beogradskom festivalu igre.

– Više smo nego uzbuđeni zbog ove prilike. Kao što znate, veoma je komplikovano vreme u kom smo, ali imamo neverovatnu ekipu igrača i ljude koji žele da vrate magiju i da bar na jedno veče, u pozorištu, zaborave na koronavirus i uživaju u igri, u inspiraciji, u muzici. Žao nam je što to nismo mogli prošle godine, ali smo sada uzbuđeni zbog toga što ćemo doći i biće to poseban nastup. Ovaj program je kao meni u restoranu: ima za svakoga po nešto. Ne vole svi piletinu, pa sam hteo da obezbedimo i vegetarijansku hranu, kao i nešto za one koji vole predjelo, a i desert. Šalim se, ali to su veliki umetnici, talentovani ljudi koji kažu: „Hajdemo u Srbiju i potrudimo se da im pomognemo u stvaranju magije“. Čast nam je. Rekao bih da onoliko koliko predstavljamo Njujork, u umetnosti predstavljamo i mnogo više od Sjedinjenih Država, uprkos teškoćama koje imamo, a impresionira me koliko Srbija predvodi igru, s obzirom na to što sam video i pročitao. Nadam se da će ljudi uživati u našem nastupu – kaže Ulbrih.

Sa raznih stana sveta u Beogradu: Učesnici onlajn konferencije u JDP-u Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

U Americi će, kaže on, velike plesne kompanije u pozorištima morati da sačekaju do jeseni i to je zvanična odluka.
– To znači da imamo slobodnog vremena, što je dobro, ali to znači i da nemamo baš mnogo prostora za probe. Srećom, ja imam školu na Menhetnu i imam pristup studiju, da budem u toj prostoriji gde predajem. Ove godine dosta toga se izdešavalo kad je u pitanju moje bavljenje umetnošću i to onako kako sam se nadao da će biti. Tako da slažemo veću slagalicu od tih manjih proba, a sada ćemo imati prilike da posle dužeg vremena nastupamo pred publikom. U tome sam video priliku, sa nama dolaze i muzičari, a igra treba da se odvija na scenama. Otud smo i toliko uzbuđeni – priča prvak Njujork Siti baleta, upitan kakva je situacija u Njujorku i kako uspevaju da se bave svojim poslom.

On i drugi igrači Njujork Siti baleta izvešće program „Veče zvezda“ 6. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a dan kasnije u Beogradu, na sceni JDP. Među igračima će biti i bračni par Antonina i Denis Drozdjuk. Oni su se takođe javili iz Njujorka.

– Jako smo uzbuđeni zbog dolaska u Srbiju jer će nam to biti prvi put, nikada nismo bili u vašoj zemlji i radujemo se prilici da vas posetimo – kazala je Antonina.

Denis kaže da im je velika čast što nastupaju na Beogradskom festivalu igre.
– Hvala Danielu što nas je pozvao i uključio nas u program. Bilo nam je teško, posebno jesenas u Njujorku, jer je sve bilo zatvoreno, to zatvaranje je bilo obavezno, tako da bukvalno nije bilo nijedne scene, nijednog prostora za vežbanje, ali sada je malo bolje i ponovo vežbamo – priča on.

Danijel Ulbriht, Njujork siti balet Foto:Beogradski festival igre/Travis Magee

Otvaranje velikih scena u Americi očekuje se od 21. septembra, a Njujork Siti balet ima šest premijera. Ne dešavaju se sve, srećom, isti dan, kaže Ulbriht, ali je „sve u dobroj pripremi“.

– Neke od su u jesen, neke u zimu, neke na proleće, sa različitim koreografima. Imali smo koreografije koje su snimljene i radili smo po njima. Kompanija je trenutno veoma raštrkana, jer nisu svi ostali u Njujorku. Neki ljudi su otišli tamo odakle su, ali će morati da se vrate dva meseca ranije. Nikada pre nismo prolazili kroz nešto ovako, tako da će biti potrebno dosta priprema. Meni su tokom karijere ljudi govorili da sebe stalno nečim okupiram, da sam stalno zauzet. I jesam, ali to znači i da nikada nisam van forme. Lakše je održavati formu, nego se vraćati u formu – priča prvak Njujork Siti baleta.

Aja Jung primetila je da je igračima sigurno bilo teško da se odvoje od svoje profesije i dnevnog rasporeda.

– Apsolutno. Prvo si bio svakog dana na probama, a odjednom si kod kuće i moraš da vežbaš u svojoj dnevnoj sobi. U sobi imam tepih i dva psa, a kad vežbam ne želim da udarim svog psa. Ali sa druge strane, imam sreće jer imam studio u Njujorku i tamo mogu da dišem punim kapacitetom, nije skučeno kao kod kuće. Neki ljudi to što se dešava doživljavaju veoma emotivno, jer je biti igrač naš identitet. Nekad ljudi ne znaju ko su. A ja u svom srcu uvek znam ko sam i šta sam, i znam da sam uvek igrač – navodi Ulbriht.

On potvrdno odgovara na pitanje da li se ikada našao u situaciji da predstava ne bude onakva kakvom su je u slavnom Njujork Siti baletu zamislili, i priča šta u tom slučaju rade.

– Kao igrač vežbate tako da sve ispadne kako treba. I želite da budete savršeni. A kao profesionalac naučite kako da nešto izvedete savršeno u uslovima koji nisu baš savršeni. Iz iskustva igrača svako od nas zna kako to izgleda kad ne pođe sve kako je planirano, ali je naš posao kao umetnika da takvim trenucima damo integritet. Kao reditelj vam mogu reći da postoje mnoge situacije kada ne pođe sve kako je planirano i onda morate da budete strpljivi, fleksibilni, da razumete i budete brzi i prilagodite se izazovima. U 20 godina moje karijere bilo je nekoliko situacija kada nije sve ispalo po planu, ali su to one situacije kada sam najviše učio o sebi kao igrač i kao reditelj. Dešavalo se ranije, ali uvek dam sve od sebe da ide onako kako je planirano – objašnjava on.

Aja Jung Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Dolazak u Beograd je njemu i njegovim kolegama retka prilika da nastupaju i van zemlje.

– Beogradski festival igre pružio nam je priliku da se okupimo. Mislim da su mnogi igrači u SAD veoma frustrirani, nedostaje im to. Karijera vam je kao sat i znate da vreme curi, nastupali vi ili ne. Za mene su nastupi važni jer sam sada u veoma dobroj igračkoj dobi i želim da uživam u svaom trenutku toga. Živo se sećam se svojih nastupa prošle godine u Izraelu i Mađarskoj i koliko smo se dobro zabavljali. A mislim da je Beogradski festival igre sada odskočna daska za ono za šta se spremamo, za povratak u naše redovne živote. I zato prilično dugujemo BFI i hvala na tome iz dubine duše – kaže prvak Njujork Siti baleta.

Upitan da li postoji mogućnost da, s obzirom na to da su mnogi ljubitelji igre sačuvali ulaznice još od prošle godine, kada im je nastup pomeren za 2021. a rasprodate su i za termine za njihove nastupe sada u Novom Sadu i Beogradu, Ulbriht kaže:
– Nadamo se i voleli smo da ugodimo publici koliko god smo u mogućnosti. Biće nam čast da to uradimo, ako je to ono što ljudi žele. Pitaću ostale igrače da li žele da zadovolje glad publike i nadam se da će hteti.

Direktorka BFI dodala je na to da se oko 15. februara očekuje i nova odluka Vlade Srbije o tome da li će dozvoliti više mesta za publiku u pozorišnim salama.

Nastupa Njujork Siti baleta u Budimpešti prošle godine, dva-tri dana pre nego što su morali da otkažu dolazak u Srbiju, živo se seća i Peter Ertl, direktor Nacionalnog teatra za igru.

– Ne mogu da verujem da se to dogodilo pre godinu dana, ali smo svi još tu i srećan sam zbog toga. I radujem se festivalu u Beogradu jer mislim da je jedan od najboljih u Evropi, a imamo lepu saradnju. Na Budimpeštanskom festivalu igre smo imali sreće, jer smo 11. marta imali poslednji nastup, a potom je predsednik naložio izolaciju. Imali smo tešku odluku tog popodneva, ali smo srećom imali taj nastup. I bio je sjajan, sa Danielom, na veoma visokom profesionalnom nivou – ispričao je Ertl, uključujući se iz zgrade Nacionalnog teatra za igru, otvorene pre dve godine.

U Mađarskoj su sad pozorišta zatvorena, kaže on, ali igrači vežbaju i igraju a njihove se predstave prenose na velikim ekranima. Nadaju se, priča, da će možda u aprilu moći da otvore teatre, a da će na leto sigurno moći da igraju uživo.

Fernando Saez: Igra je na drugom polu od fizičkog distanciranja

Pozorišta su zatvorena i u mnogim drugim evropskim zemljama. Kubanska kompanija Malpaso morala je da otkaže turneju u Francuskoj, ali se raduju nastupima u Beogradu (3. aprila) i Novom Sadu (5. aprila), a Aja Jung dodaje i da su uspeli da obezbede i jedan njihov nastup u Gornjem Milanovcu. Ali obezbediti let sa Kube do Beograda je trenutno, pokazalo se, prilično komplikovano. Fernando Saez zahvalio se organizatorima BFI na onome što rade i „na odbrani igre“.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

– Situacija na Kubi je, zapravo, prilično dobra u odnosu na drugu polovinu prošle godine, kada smo bili na vrhuncu epidemije i nadam se da se neće ponovo dogoditi. Sada ponovo igramo i imamo probe, s tim što nam je međunarodna turneja prekinuta. Nastupali smo u Bostonu kada se to dogodilo, otkazani su nam i neki nastupi u Evropi, koju doživljavamo kao drugi dom. Okupiti celu kompaniju je nemoguće, ali ljudi vežbaju kod kuća, treniraju, čekamo trenutak za bezbedan kontakt, da se ponovo okupimo u jednom trenutku tokom sledećeg meseca, jer je kolektivni rad zaista važan. Igra je na drugom polu od fizičkog distanciranja, to je suština onoga što radimo. Međutim, optimističan sam, u ovoj složenoj situaciji tu su i neki znaci poboljšanja, vakcinacija, poboljšanja u stvarnosti – priča on iz Havane.

Prvi nastup Bojane Mitrović u Srbiji od odlaska u Nemačku

Kompanija Tancmajnc iz nemačkog Majnca pripremila je za 5. april u Jugoslovenskom dramskom pozorištu celovečernji program po radu izraelske koreografkinje Šaron Ejal, dobitnice Nagrade „Jovan Ćirilov“ na BFI 2017. godine. Direktoru ove kompanije Honeu Dormanu to je prvi dolazak u Beograd, a igračici Bojani Mitrović prvi nastup od kako je odavde otišla u Nemačku.

– Jako sam uzbuđena što će se to dogoditi. Zadovoljstvo je znati da u tako maloj zemlji ima toliko nade i da uspevate da omogućite da se ovo dogodi. Kad budem došla sa svojim kolegama u Srbiju, znaće na šta mislim. Nismo imali mnogo prilike da dolazimo. Pre dve godine smo bili u Mađarskoj, ali ne u Srbiji – kaže Bojana Mitrović.

Tancmajnc trebalo bi da pre Beograda nastupi u Parizu, pa Dorman pažljivo prati i šta se dešava u Francuskoj.
– Situacija je slična kao prošle godine. Kolege mogu na probe, ali pozorišta su zatvorena. Situacija nije dobra, ali se poboljšava, pa se nadamo da ćemo moći da nastupimo 2. i 3. aprila na jednoj divnoj sceni. Biće nam to prvi put u Parizu i zaista sam radoznao kako će publika reagovati, kao što smo radoznali kako će nas prihvatiti publika u Beogradu, s obzirom na to da je Šaron bila tu 2017. Čast nam je što izvodimo njenu koreografiju, jer je ona dobitnica i nacionalne nagrade u Nemačkoj 2018. To je i naš domet, jer u Nemačkoj postoji više od 60 profesionalnih kompanija, pa nam je to što mi izvodimo njenu koreografiju velika čast – rekao je on.

Aja Jung Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Aja Jung ističe da je pravljenje međunarodnog festivala, iako nikada nije bilo lako, ovaj put teško i zbog toga što ne zavisi sve od prilika u zemlji domaćina, nego i od zemalja iz koje učesnici dolaze. Sve se to dodatno usložnjava i kada postoje veće međunarodne kompanije, kao što je ona Akrama Kana ili Dimitrisa Papajoanua.

Epidemiološka situacija diktiraće i to da li će tokom 18. Beogradskog festivala igre biti javnih časova za učenike i otvorenih proba koje su, kako kaže i Bojana Mitrović, mnogo značile i njoj.

– Mogućnost postoji, ali to zavisi od epidemiološke situacije, iako je važno za učenike da dođu i gledaju probe. Učenici su isto patili tokom izolacije, jer su škole radile i nisu, pa je to značajno za mlade profesionalce – kaže Aja Jung i zaključuje: “Najbitnije je sada da održimo program”.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar