Podeli:
Foto:Screenshot/Youtube/blavdak

"Želeli smo da ta ploča bude negde između neba i zemlje, onako kako su to i naši životi. Zato su mnoge pesme uronjene u neki oblik spiritualnosti, a neke naizgled obične, jednostavne", opisao je Srđan Šaper, nekadašnji član Idola, motive za snimanje "Odbrane i poslednjih dana", jednog od najvažnijih albuma u domaćem rokenrolu, objavljenog pre tačno 38 godina.

U trenutku kada su u ušli u studio da bi snimili svoj prvi album, Idoli su za sobom imali dva singla (Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama, Izgled, 1980 i Maljčiki /Retko te viđam sa devojkama, Jugoton, 1980), učestvovali su na legendarnoj novotalasnoj kompilaciji “Paket aranžman” (Jugoton, 1981) i objavili su EP pod nazivom VIS Idoli (Jugoton, 1981).

Imali su tek poneku spremnu pesmu, ne baš do kraja jasnu ideju kako bi album trebalo da zvuči, veliku želju da eksperimentišu, spretnog tonca ispred sebe, nekoliko tadašnjih prijatelja okolo i beskrajno poverenje Siniše Škarice, muzičkog urednika Jugotona, iza sebe.

U studiju su proveli tada nezamislivih 400 sati, a ishod je ploča “Odbrana i poslednji dani”, objavljena u maju 1982. godine. Album sa istim naslovom kao knjiga Borislava Pekića, tri godine nakon što se pojavio je u “Džuboksu” nazvan najboljim jugoslovenskim rok albumom u 20. veku, a najvažnijim je proglašen i 2015. godine u specijalcu hrvatskog izdanja magazina “Rolingstoun”. Među 13 rok kritičara koji su birali najbolje albume sa ex-Yu prostora bio je i Petar Janjatović. On nije imao nikakvu dilemu kada je album Idola upisivao na prvo mesto.

– Previše sam emotivan kada pomislim na taj album. Jednako dobro mi zvuči i danas. To je kao kada čitate istu knjigu u različitim periodima, tako da uvek primećujete nešto novo – kaže Janjatović.

“Ne može se strejt raditi takav album”

Vlada Divljan pričao je da Mile Pile Miletić, inače na glasu kao briljantni tonac (poznat po radio emisiji “Tup-tup”), nikada pre toga nije snimao muzički album.

Na albumu su pored članova Idola (Vlada Divljan, gitara, klavir, glavni vokal; Srđan Šaper, sintisajzer, vokal; Zdenko Kolar, bas; Kokan Popović, bubnjevi; Nebojša Krstić, udaraljke, vokal), učestvovali i Goran Vejvoda (gitara, sintisajzer), Bebi Dol (prateći vokali), Vuk Vujačić (saksofon), Goran Grbić (truba) i Slobodan Grozdanović (trombon), a čuje se i gitara Mileta Miletića Pileta. Za pultom su bili i inženjer Joca Visković i Dušan Mihajlović Spira (Dr Spira i Ljudska bića), koji je trebalo da pomogne u produkciji, ali je on otišao još na počecima.

– Bila je to i neka vrsta avanture, želeo sam da izbegnemo nekog suviše ozbiljnog i strogog, ko bi nas sputavao u našim „kreativnim uzletima”. I zaista, Mile je bio dovoljno lud, a i pokazao je neviđen entuzijazam i istrajnost do poslednjeg trenutka. Trebalo je to zaista izdržati. Na samom početku sa nama su u studiju bili i Dr Spira i Goran Vejvoda, koji je nekoliko meseci bio i neka vrsta produženog člana benda. Njihov zadatak je bio da nam pomažu u produkciji, ali su nam se posle nekoliko nedelja putevi razišli – rekao je Divljan u intervjuu banjalučkom “Reporteru” mnogo godina kasnije i napomenuo da je Vejvoda “ostavio traga u nekim aranžmanima” i da su na probama “postavili na noge” nekoliko pesama.

Miletić svedoči da su od novembra 1981. do Nove godine snimili skoro ceo album, ali su tri dana kasnije “obrisali sve osim ritam-mašine”, da su Idoli “zbog nekog Godarovog filma nedelju dana imali fazon seci-lepi-okreći unazad”, da je nekad morao da iz kante za otpatke vadi zgužvane parčiće trake i pegla ih, da je po Divljanovoj ideji snimio zvuk tramvaja koji se čuje u “Rusiji”, a da je donosio i travu jer se “ne može strejt raditi takav album”, da je šifra za to bila “Petrović” i da je Divljan u nekim intervjuima govorio i da rade zajednički sa “drugom Petrovićem”.

Intervju sa Idolima u vreme kada je “Odbrana” nastajala uradio je i Petar Janjatović. On kaže da se isprva i nije baš činilo da će to biti dobar album.

– Oni su celu zimu bili u studiju. Radio sam tad u “Omladinskim novinama”, urednica mi kaže “oni su se izgleda pogubili” i predloži da uradimo intervju sa njima. Razgovarao sam tad sa Šaperom i Vladom, napravili smo dobru priču, ali je snimanje jako teško išlo. Imali su i “tajni koncert” u SKC-u, kada je došla britanska novinarka Vivijen Goldman, ona je tada pisala o novom talasu kod nas. Idoli su odsvirali i nekoliko pesama sa “Odbrane” i zvučali su katastrofalno. Mislio sam da od toga neće biti ništa, ali je ispalo sjajno – priča Janjatović za portal Nova.rs.

“Moja si”

Da je snimanje bilo “dugo i bolno”, potvrđuje i basista Zdenko Kolar, dodajući i da se to čuje na pojedinim pesmama.
– Taj album smo Vlada i ja bukvalno porađali. Kretali smo u šest popodne i radili do četiri-pet ujutru. I tako svakog dana, mesecima. Srđan i Vlada su najviše tekstova napisali. Šaper, koliko god da je bio talentovan, ipak nije bio u stanju da sam završi pesmu. Pesme su se pisale na probama. Onda kod kuće dopišeš još neki stih. Snimak pesme “Moja si” nastajao je bukvalno tri-četiri meseca. Od početne bas-linije i bubnja, sve ostalo je više puta brisano i ponovo snimano. Traženje najbolje varijante, uklapanje više različitih ideja i improvizacija su način na koji je nastala ova pesma. Stvaralački proces je bio dug i bolan, što se na kraju i čuje kad se pomno presluša ova pesma – ispričao je Kolar u knjizi “Idoli i poslednji dani” Ane Marije Grbić.

Srđan Šaper pesmu “Moja si”, “antički hor ovog albuma”, smatra mogućim ključem za dešifrovanje “Odbrane” koju su Idoli hteli da snimaju “sa velikom željom da to bude nešto sasvim novo, uzbudljivo, i muzički, i idejno, i ideološki, i izvođački”, sa ponegde krajnje hermetičnim stihovima.

Srđan Šaper Foto: Zoran Lončarević

– Ima tu raznih asocijacija, pojavljuje se i “svetosavska blaga ruka” i “pubes lux”, te dve ideje stoje jedna naspram druge. Pesma “Moja si” nastala je po mom tekstu, a muziku smo zajedno radili. Ova pesma ima više glasova, to je kombinacija transrodnog, odrastanja, onostranog i političkog. To je pesma o junaku, to jest arhetipu heroja sa nekog mitskog Balkana, onako kako to vidite u 22. godini. Stih “On bi voleo biti ta devojka” ne znači da bi on želeo da promeni pol, malo je, mislim, komplikovanije. Možda on teži onom platonovskom izjednačavanju polova. Stih “Za mesec mandoline umiru” znači hiljadu godina poezije koja nam prethodi, stih “majke i očevi se smenjuju” jeste dugo trajanje svih nas, nasleđe vrste koje postoji u svakom čoveku. Što se tiče stiha “na hijacint mu koža podseća” mnogi su mislili da se on odnosi na Tita. To je jedna antička razmena mišljenja tragičkog i komičnog. Kada bi neko hteo da dešifruje ovu ploču, mogao bi da posmatra pesmu “Moja si” kao centralnu, iz koje izlaze sve ostale teme drugih pesama sa ploče – kaže Šaper u “Idolima i poslednjim danima”.

Maršal, Isus i “miris tamjana”

On “Senke su drugačije” tumači kao pesmu o rađanju i otvaranju prema svetu, da “Nemo” govori o odrastanju i mladalačkom strahu od “uobičavanja”, da je “Rusija” puna posveta, da su u “Igrale se delije” videli “povezanost igranki u mesnim zajednicama i velikog kola ludila koje je kasnije obuzelo celu zemlju”. Šaper priča i o tome da su na albumu, kada bi osetili da su “otišli negde predaleko” ubacivali pesme poput “Gde si sad cica-maco”, koja je “kao karta Lude u tarotu”.

Dvema pesmama su promenjeni naslovi, to je vreme kada još dežuraju “recenzenti” u komisijama u izdavačkim kućama, i dobile su ih jednostavno po nazivu albuma. A i u tome se naziru aluzije. Pesma “Odbrana” se prvobitno zvala “Isus je naš maj” (“car” je već postao “maj”), a naslov “Maršal je moj bog” pretvoren je u “Poslednji dani”.

Divljan je ove dve pesme smatrao okosnicama oko kojih je građen album. Uvođenje crkvenih napeva i “miris tamjana” u pesmama, omot sa uveličanim delom odežde Svetog Nikole sa fresaka, ćirilična slova nalik onim iz Miroslavljevog jevanđelja, dočekan je sa jedne strane kao subverzija, draženje tabua i uvođenje pravoslavlja u rokenrol, a sa druge kao koketerija i blasfemija. A sve to je, opet, dosta složenije. Prema Divljanovoj priči, “Odbranu” su na nedvosmislen način primili oni koji su je “shvatili na prvu loptu”.

Vlada Divljan Foto: Bojana Janjić

– Nama jeste to bilo neko preispitivanje, i sebe i okoline. To nije bilo samo koketiranje, to je bilo pitanje postavljeno samima sebi. Šta je, gde je sad ta religija, kakav je naš odnos uopšte prema svemu tome, prema pravoslavlju… “Maršal je moj bog” pesma, mi smo odrasli u vreme kad je Tito bio božanstvo, zapravo, tako da u svakoj učionici, na svakoj slici, mislim… Dakle, nekako i provokacija, i neka vrsta samopreispitivanja – rekao je Divljan pre sedam godina u intervjuu za “Novi magazin”.

Ploča je, kada je konačno završena, objavljena u 40.000 primeraka. Za jedan takav album to tada ipak nije bio mali tiraž.
Članovi benda navode i da je zvuk ispao “plitak”, valjda zbog načina na koji je mnogo muzike rezano na vinil, pa se ponešto što se da čuti na masteru na ploči ne čuje. To je “ispravljeno” u digitalnom izdanju desetak godina kasnije.

– Ono čime me je ploča osvojila tada, to traje i dalje. Vinil mi je toliko oštećen, puštao sam ga svuda, nosio sa sobom na radio, tako da album sada slušam sa diska. Oni su imali mnogo kićenja nekih, mnogo zvukova koji se i ne čuju na ploči, ali se na disku čuju – kaže Janjatović.

“Paket aranžman” bio je direktniji, a “Odbrana” rafiniranija i slojevitija. Na albumu nije bilo hitova u radijskom smislu, “Kenozoik” se izdvojio tek vremenom, pa ga je i publika dočekala sa podeljenim emocijama. I kritičari su bili podeljeni. Kritike u kojima je album odbacivan kao promašaj danas su zaboravljene, a pamti se da ga je kod kuće podržao “Džuboks” pre svih, da je u britanskom “Nju mjuzikl ekspresu” izašla afirmativna recenzija, a da su urednici i kritičari osam evropskih magazina Idole upisali na treće mesto liste bendova koji najviše obećavaju u Evropi.

Idoli su, međutim, godinu kasnije, već se praktično razilazeći, u Londonu snimili “Čokoladu”. A taj album, ne samo zbog producenta Boba Pejntera, ionako zvuči kao da ga je snimio neki drugi bend.

Komentari

Vaš komentar