Prvi singl grupe Idoli snimljen je pre tačno 40 godina, objavljen je kao poklon uz časopis “Vidici". Na njemu su pomalo zaboravljena “Pomoć, pomoć”, ali i pesma “Retko te viđam sa devojkama”, već četiri decenije predmet polemika da li je u pitanju prva stvar u domaćoj muzici koja govori o homoseksualnosti.
Bend Idoli, u postavi u kojoj su ušli u istoriju domaćeg rokenrola, prve probe imao je u martu 1980. godine, a već u aprilu bili su u studiju Enca Lesića gde su za prvu svoju ploču snimali „Pomoć, pomoć“ i „Retko te viđam sa devojkama“. Obe su se našle na A strani singla, a na B strani bila je narativna poema „Poklon“ koju njen autor Slobodan Škerović govori uz klavirsku pratnju Žarka Kalmića.
Singl je danas kolekcionarski biser, a deljen je kao poklon uz treći broj „Vidika“. Tome je kumovao konceptualni umetnik i fotograf Dragan Papić, tada blizak redakciji tog studentskog časopisa u kojoj su bili urednica Slavica Stojanović, filozof Aleksandar Petrović, pesnik Slobodan Škerović, pisac Svetislav Basara…
Papićev uticaj na vizuelni identitet i koncept benda je nesumnjiv (prvobitno su se Idoli zvali Dečaci i sa njima je radio foto-stripove, smatrajući ih „nusproizvodom svoje umetnosti“), ali kako vreme odmiče tako je sve manje jasno koliko je na samim počecima uticao i na zvuk i pesme Idola. O tome se mogu čuti različite verzije, ne samo iz usta članova benda, nego i Papićeve izjave zazvuče pomalo kontradiktorno kada se o tome povede reč.
Pesma „Pomoć, pomoć“, u osnovi skandiranje oko jednostavnog rifa, potonula je u zaborav, ali zato i muzički, i aranžmanski, i tematski složenija i promišljenija „Retko te viđam sa devojkama“ i danas budi nedoumice, pa i kontroverze oko toga o čemu govori.
Vlada Divljan, potpisan kao kompozitor i tekstopisac, navodno ju je napisao sasvim brzo.
– Ovu pesmu sam smislio 20. januara 1980. godine, tada sam još živeo kod roditelja u malom stanu. To veče trebalo je neki porodični prijatelji da nam dođu u goste, pa sam, sklanjajući se iz ćoška u ćošak stana, na gitari nešto počeo da preplićem, i nastala se pesma – ispričao je Divljan novinarima, a kasnije naveo i da je ona bila završena već na prvoj probi Idola.
Idoli su od samih početaka, kao i drugi bendovi novog talasa, za razliku od mnogih rokera pre njih, mnogo pažnje polagali i na tekstove. Kod Idola su oni često bili i ironični, provokativno dvosmisleni i zagonentni.
– Bilo je hrabrih, iskrenih tekstova i zanimljivih momenata, ali generalni pravac u rokenrolu, bar se meni tako činilo, bio je da tekst postoji tek da bi postojao, bez potrebe za istinskim unutrašnjim smislom, nečim što ti se zaista dešava, interesuje te ili određuje kao čoveka. Novi talas je to promenio; kada se danas pogledaju naši tekstovi, oni ne pripadaju klasičnoj rokenrol priči. Mi smo imali imidž fino vaspitanih dečaka, ošišanih i doteranih, koji su govorili neke stvari za koje se tada nije moglo reći da su politički korektne. I to je bilo uvijeno u neke oblande ironije, određene distance, a opet zapakovano u prijemčive melodije i razumljive tekstove – rekao je Divljan u intervjuu Ninu 2003. godine.
Članovi benda, njihov „menadžer i umetnički direktor“ Dragan Papić i ljudi okupljeni oko „Vidika“ znali su da bi snimanje takvih pesama zbog raznih cenzorskih komisija teško prošlo u Radio Beogradu, pa je odabran privatni studio nedaleko odatle. Bend se obreo u „Drugoj maci“ Enca Lesića u tadašnjoj Ulici Lole Ribara (danas Svetogorska) i pesme su snimljene za, kako su kasnije pričali, jedno pre podne.
Odluka da se singl „distribuira“ kao dodatak „Vidicima“ lako je doneta, jer tada nije bila retkost da se uz novine i časopise poklanjaju i gramofonske ploče. Na kraju krajeva, „Vidici“ su i finansirali snimanje.
– Alternativne novine su tada bile važne, imale su težinu. „Vidici“ su bili ozbiljan časopis, i to je izašlo kao separat u okviru časopisa u nekih 300 primeraka – ispričao je Srđan Šaper u knjizi „Idoli i poslednji dani“ Ane Marije Grbić.
Na prvoj pesmi kao autori su potpisani Divljan i Šaper, a na drugoj samo Divljan.
– Na kraju je izašla ta ploča u „Vidicima“, a ne zna se ko je autor pesme „Retko te viđam sa devojkama“. To je njemu bilo toliko značajno da smo na svakoj ploči napisali u maloj zagradi „V. Divljan“ iza naslova, rukom. To je meni bilo i razumljivo, ali i neprihvatljivo, čudno. To je kod nas zanimljiva forenzika, ko je šta pravio. Hoću da kažem da ima mnogo pesama koje smo potpisivali po onome ko je dao najveći doprinos, ali u svakoj pesmi razni ljudi imaju različite doprinose, kao na primer u „Retko te viđam sa devojkama“. Toga se sećam, ta pesma je bila onako pomalo kontroverzna, mislim da sam ja tu učestvovao u nekim stihovima, a on je realno bio autor te pesme, ali „Pomoć, pomoć“, to smo stvorili on i ja, tako je i potpisano – rekao je Šaper.
Već kada se singl pojavio, po stihovima druge pesme mnogi su zaključili da ona zapravo govori o homoseksualnosti. Takva su tumačenja vremenom sve više dobijala na snazi, pa se u enciklopedijskim odrednicama navodi da se ona „smatra prvom jugoslovenskom, odnosno srpskom pesmom o homoseksualnosti“. Po Beogradu se čak nagađalo i kome je konkretno upućena poruka iz stihova.
Sa druge strane, Šaper kaže da ona govori jednostavno „o autsajderu koji ne može da se uklopi u društvo“.
Idoli u toj pesmi, posle stihova „retko te viđam sa devojkama, a viđam te svaki dan“, pevaju i „oko tebe su dečaci / fini su al’ ipak znaj / glasine se brzo šire / a kad puknu tu je kraj“. Možda bi se moglo dodati, da bi se ponudila još jedna mogućnost tumačenja, ili unela dodatna zabuna, da su u „Rečniku tehnologije“, u izdanju „Vidika“ sledeće godine, dečaci bili šifra za – proletere.
„Bilo da je reč o pogrešno protumačenom tekstu pesme ili o intencioznom marketinškom poduhvatu, kakvi Idolima nisu bili strani od početka stvaralaštva, tema je i danas aktuelna po pitanju svog sadržaja“, piše autorka knjige Ana Marija Grbić.
Da sve bude još čudnije, godinama nakon što je pesma objavljena, makedonski pisac Aleksandar Prokopiev u svojoj biografiji često navodi da je autor teksta za tu pesmu. Ta njegova tvrdnja, koliko nam je poznato, nije ni dokumentovana, a ni demantovana.
Divljan se 23 godine nakon što je singl objavljen, u intervjuu datom Ninu, prisetio da je ploča „bila spremana za objavljivanje 1. maja, međutim, 4. maja je umro Tito, pa je više od dva meseca bila u bunkeru dok nismo prežalili smrt maršala“.
Sa druge strane, nakon snimanja tog singla, Enco Lesić pozvao je Sinišu Škaricu, urednika u Jugotonu, i rekao da ima zanimljiv bend za njega. Ostalo je istorija novog talasa na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Pesma „Retko te viđam sa devojkama“ objavljena je i na B strani singla koji su Idoli krajem 1980. godine objavili za Jugoton. Taj singl producirao je Goran Bregović, a na A strani bili su „Maljčiki“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare