Ako sedite ceo dan na poslu to je kao da ste popušili celu paklu cigareta: Nije rešenje samo da ustanete

Da je sedenje uvek najgora opcija, rešenje bi bilo jednostavno samo bismo ustali. Međutim, stvari nisu tako crno-bele. Za veliki broj ljudi stajanje nije alternativa, već svakodnevna obaveza. Zdravstveni radnici, radnici u industriji, nastavnici, prodavci, konobari ili frizeri provode sate na nogama i to ostavlja posledice po njihovo zdravlje.

U Evropi su poremećaji mišićno-koštanog sistema najčešći zdravstveni problem na radu. Oni obuhvataju bolove u leđima, vratu, ramenima, nogama i stopalima. Primera radi, u Španiji je skoro trećina povreda na radu koje su dovele do bolovanja posledica fizičkog naprezanja, dok čak 78 odsto profesionalnih bolesti otpada na ove tegobe.

Zato pitanje „da li je bolje sedeti ili stajati“ zapravo nije pravo pitanje. Mnogo je važnije koliko dugo ostajemo u jednom položaju i koliko se tokom dana krećemo.

Ljudsko telo jednostavno nije napravljeno da bude nepomično. Dugotrajno sedenje najčešće dovodi do problema u donjem delu leđa, vratu i ramenima. S druge strane, višesatno stajanje povezano je sa umorom, bolom u kičmi i povećanim opterećenjem nogu i stopala.

Drugim rečima, ni sedenje ni stajanje nisu bezazleni ako traju predugo.

Često, kada govorimo o bolovima na poslu, fokusiramo se na leđa. Međutim, sve zapravo počinje mnogo niže u stopalima. Ona su osnova celog tela: nose težinu, raspoređuju pritisak i prenose opterećenje ka zglobovima i kičmi. Ako su satima pod konstantnim naporom, posledice se osećaju u celom telu.

Istraživanja pokazuju da dugotrajan rad u stojećem položaju može promeniti držanje tela i način na koji se opterećenje raspoređuje po stopalima. To često dovodi do nelagodnosti u leđima, kolenima i samim stopalima. Takođe, važno je naglasiti da ne reaguju svi organizmi isto razlike u građi tela mogu uticati na to koliko će neko trpeti posledice.

Stručnjaci iz Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu naglašavaju da je ključ u promeni položaja i kretanju. Idealno je kombinovati sedenje i stajanje, praviti kratke pauze i izbegavati dugotrajno zadržavanje u jednom položaju.

Iako se često nude različita „rešenja“ poput podesivih stolova, ergonomskih stolica ili specijalnih uložaka, nijedno od njih nije čarobno. Ako je radni dan loše organizovan, ni najbolja oprema neće u potpunosti rešiti problem.

Ono što zaista pomaže jesu jednostavne navike: redovne pauze, promena aktivnosti, prilagođavanje radnog mesta, udobna obuća i uvođenje fizičke aktivnosti u svakodnevicu.

Na kraju, nema potrebe da sedenje proglašavamo neprijateljem, niti da stajanje smatramo idealnim rešenjem. Telo najviše voli kretanje.